Месец: новембар 2024.

AKO

Ako ćeš zavoleti nešto u meni
ne reci mi ništa, ne daj da me slažu
svi govori lažni silom isceđeni
pusti neka slike iz oka ti kažu

Ako ćeš zbog drugih ljubav od me kriti
pusti neka tuga mračno gnezdo svije
ne govori da je srećan lako biti
jer bez tvoga lika bolje da me nije

Ako će ti reći da sam drugu snio
da ti ovo srce samo laži daje
noćima sam zbog te ludovao, pio
moleći se za nas da nam ljubav traje

Ako ti se oko ipak na me spusti
neće ti se srce radovati sreći
jer moji su snovi već odavno pusti
ja od tuge nikad ne mogu pobeći.

autor
Jovica N. Đorđević
30.11.2024g.

СУЗА -Здравка Пап

Суза се моја
у облацима крије
и одозго плаче,
неће да ћути,
неће да слуша
и шаље гром
усред срца
које не уме
и не зна
да воли.

Суза се моја
У дечијем оку игра,
и зна да је на сигурном.

У СУСРЕТ ВЕТРУ – Даница Рајковић

У СУСРЕТ ВЕТРУ

Не видиш неког
ко те не оставља
на миру ни на трен,
као да сам постала твоја сенка.

На сунцу, киши и када пада снег,
ти си мој развигорац који ми снагу даје.
На овом свету ништа није могуће ,
а истина је да ти очи сјаје.

Настави са читањем “У СУСРЕТ ВЕТРУ – Даница Рајковић”

НЕЗНАНО -Здравка Пап

Оно незнано
Ја, у теби..
увек је било
пуно страха
и није смело
да призна
да те воли.

Оно незнано
Ја, у теби,
увек је чекало,
да ти кажеш
-да ме волиш.

Оно незнано
Ја, у теби,
криво је
што није
оживело љубав
и певало у нама.

Na zdravlje! -Snežana Popović

Na zdravlje!
Zažmuri.
Zima je.
Miriše tamnjan kraj slavske ikone
poštujuć’ drevne zakone
srpske porodice,
Bogu naklone, tradiciji sklone
i prema gostu vazda blagonaklone.
Otvori oči.
Zima je.
Ne mirišu tikve kao nekad.
Halovin bundeve su sada
u novembru već katkad
i lampioni vise iznad.
Otvori oči.
nije to Božić više k’o nekad
to je Krismas jači nego ikad,
marketing i konzumeristički sklad
da se ispoštuje trend i zapad.
Zažmuri. Zima je…
Dočekao si je.
I jesen naše dvadeset i četvrte.
I jesen tvoje pedeset, šezdeset
sedamdeset… četvrte.

Настави са читањем “Na zdravlje! -Snežana Popović”

REČ

Krenuo je polako
u grad
Na prvom skretanju
primeti reč
Ona se povuće
Pusti da mirno
nastavi put
Ne lezi vraže
Oseti kako ga prati
Nije imao kud
Ubrza bez razmišljanja
ali eto ti nje
Pružila nogu, o, predugu
pao je jadan na beton
podigô glavu i psovao
Reč pobeže kô utvara
Upamtiću te, čuješ li!
Vratiti ti kada te uhvatim
I?
Oseti odmah čudnu moć
Otrča kući
uze papir i olovku
pa napisa prvu pesmu o reči
koja je stvorila pesnika!

НАСТРЕШНИЦА – Душан Комазец

Бол је свирепо пришла са плаштом смртног руха
под стреху лагарија где се продају шминке.
Где је уместо знања бдило одсуство духа
ту су минули снови, са лица спале кринке!

Опет је река туге мајку Србију такла?
Док свело лишће пада, мрести се поред плота
мине и лицидерско срце ткано од стакла.
Неко је откачио котве “малих” живота?

(Зл)огласни стубе, зашто плакати тужних смрти
као да без њих небо није препуно врана?
Претежак крст је који на плећа нам се прти.
Стално слушамо вапај незацељених рана!

Овде минуше они којих све мање има,
што нису знали да су крочили у небрање.
Хтели су само спокој, ко је украо њима
право на живот, ил’ на витешко умирање?

Овде су у тренутку тихнула сновиђења
деци жељној висина што дах немира ишту.
Нису успела рећи “збогом”, ни “довиђења”.
Одсекли су им крила на првом узлетишту.

Суморна јесен иште вапај истине неме
док време носи хрпу лажа и паралажа?
Нека нико не прти на леђа тешко бреме.
Одсад над њима бдије тужна гранитна стража!

Лишени покајања због своје одсутности
они тихују тамо, где нема бола, сете…
Ал’ крај још није свему, овде смо само гости…
Боже, даруј им крила, ка небу да полете!

ВАРКА -Здравка Пап

У теби је варка сваког дана
И болница разузданих људи
И навика да им наређујеш

У теби је варка сваког дана
И пометња у срцу искрености
И жеља да постигнеш нешто

У теби је варка сваког дана
И срећа која те не интересује
И истина у којој се не сналазиш

У теби је варка сваког дана
И песма која је баш срамна
Кад треба разумети сам себе

ДАНАС СВЕ ЗНАМ – Саша Козић

ДАНАС СВЕ ЗНАМ

Прошло је доба када сам
покушавао да разумем
све што ми време намеће,
као животну реалност.

Прихватао сам све,
а разумео мало.
Данас, када ме неко пита,
ништа не разумем,
али све знам.

И тако годинама,
све до ових дана.
Дана када сам упознао њу,
жену мог живота
и када је она поред мене,
ништа не знам
и не морам,
мада сада све знам.

Свестан сам тога.
Али није ни важно.
Време ипак тече

(C) Саша Козић

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ – Љубодраг Обрадовић

СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ

Носио је у себи спокој и веру,
доносио милост за све сужње света.
За лепо у животу имао меру
и ником никад није хтео да смета.

Кад животна зла ненадано ошину,
знао је ветру као храст да одоли.
Све лоше ствари у животу промину,
само живот треба да се силно воли.

Настави са читањем “СВЕТИ ЈОВАН МИЛОСТИВИ – Љубодраг Обрадовић”