Bol i tuga se ne brišu
u dnevnike života se pišu,
svi porazi svi padovi
putevi su kojim duša plovi.
Radost,sreća,sve emocije,
ljubav koja kosmos hrani
srca filmovi i projekcije
vrte se i menjaju na sceni.
Krv i blatnjavi ošugali rovovi
crna dama sa korpom strahova,
sva uzbuđenja i razočarenja
prate nas od rođenja.
Teško da je život livada
brda,doline,vrhovi,jaruge,
tuneli i krivudave pruge
ako jeste čemu tolika maskarada.
Nema vetrova bez posledica
nije ista nijedna pahuljica,
plamen vatre nije isti
svaki minut smo na drugoj pisti.
Danas crno sutra belo
čitav život menjaš odelo,
nema svetlosti bez tame
nosimo demone,sedamo na anđeoske
ćilime.
Ceo film zakjlučan u sobe srca
režiser ga pušta na platna,
horor,tragikomedija,drama,
avantura,
čemu inače naš put ta zemaljska
tura.
Nema brisanja ni bežanja
nekom cvet nekom put trnja,
peščani sat je prerušena britva
zato zapisujemo crno bela iskustva.
Dela,priče naših duša
ne mogu se izbaciti po nalogu
razbiti kao kafanska čaša
u životu svi imamo svoju ulogu.
Slikari naših raznobojnih staza
putnici rajskih i paklenih prolaza,
bez osmeha i na srcu ožiljaka
ostajemo samo prazna slika.
