СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић

СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан.

Али месечина прошлост враћа
и буди одавно заспалу машту.
Кад бих пио сокове небеског саћа,
она би опет красила моју башту. Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗАПИС Љубодрага Обрадовића


Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића

Вест РТК

У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији сам ја један од оснивача, први председник и сада члан Управног одбора удружења. Рецензију за ову књигу написали су моји пријатељи: др Велибор Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић и Милосав Ђукић Ђука, садашњи председник удружења и сви они говорили су о књизи и мом стваралаштву. Око моје биографије трудили су се мр Спасоје Ж. Миловановић, др Велибор Лазаревић и наравно ја. Представљање књиге било је мултимедијално, зато што је поред поезије било и музике коју су извели Иван Ђукић Ђука, Љубиша Боровац и Милосав Ђукић Ђука. На промоцији су изговорене песме (укупно 28.):

1. Љубодраг Обрадовић – ЗВУК ВИОЛИНЕ;
2. Предраг Ћирић – ЗАПИС;
3. Јелена Ђорђевић- БОГИЊА;
4. Драгојло Јовић – ТИ ТО НЕ СЛУТИШ;
5. Милосав Ђукић Ђука – ЛИПЊАК;
6. Светлана Ђурђевић Ђурђа – ЈА БИХ ТЕБЕ;
7. Јелена Вучић – СВЕ ЋУ ДА ДАМ;
8. Дејан Петровић Кенац – ЗАШТО;
9. Живојин Манојловић – ДОПУСТИТЕ;
10. Даница Гвозденовић, – ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ;
11. Мирко Стојадиновић – НЕОБУЗДАНА ЧЕЖЊА;
12. Даница Рајковић – ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ;
13. Саша Милетић – СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ;
14. Боривоје Видојковић – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ;
15. Мирослав Кркић – ОТИШЛИ СУ;
16. Миодраг Глигоријевић Миган – ПРОЛАЗ;
17. Слађана Бундало – ЛОЗА;
18. Горан Минић – ДЕВОЈКО;
19. Мирослава Смиљанић – ИМАЛА САМ 16 ГОДИНА;
20. Снежана Поповић – САМОЋА;
21. Братислав Спасојевић -ЗАШТО ПИШЕШ ПЕСМУ;
22. Драган Ракић Сингер – МУЗИКА;
23. Нада Милосављевић Кети – НАЈДРАЖА;
24. Радмила Миљковић – ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ;
25. Првослав Пендић Пенда – ПЕТАО;
26. Сандра Миладиновић – СУСРЕТ;
27. Живота Трифуновић – ВАРКА;
28. Љубодраг Обрадовић – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ.

Готово све песме које су у књизи ЗАПИСане су и на мом сајту www.poezija.in. А све што се на бини Биоскопа Крушевац догодило по синопсису или импровизацији записано је видео камером и фотоапаратом и објављено на друштвеним мрежама и бројним сајтовима. Слике су забележили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Била је прилика да се на промоцији сазна и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама.

Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЗАПИС Љубодрага Обрадовића”

ВАСКРС – Љубодраг Обрадовић

ВАСКРС

Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.

Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!

Како сам мали,
а увек желим ореол среће!
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће!

Настави са читањем “ВАСКРС – Љубодраг Обрадовић”

ОГРЛИЦA СТИХОВA – Латинка Ђорђевић & Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић

Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић

Латинку Ђорђевић сам први пут упознао 20. 1. 2006. године, када је на сајту www.poezijascg.com објавила своју прву песму РУМЕНИ КОЛАЧ  и тако почев од тог дана постала наш члан и сарадник ПоезијеСРБ. И та сарадња траје до данас!

МАЈСКО ВЕЧЕ – Латинка Ђорђрвић  – Прочитано: 482
Постављено – 22. Јануар 2006. г. @ 19:53:56 ЦЕТ
https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=112

МАЈСКО  ВЕЧЕ

Боја пенушавог мора,
рузмарина и црвеног вина,
ватра у мени.
На  песку,
ношени шумом таласа,
занесени.

Срце стрепи
од обиља живота
и душа трепери.
Трен је, да је поклоним.
сад или никада,
најдражи,
теби.

© Латинка Ђорђевић 2006

  Настави са читањем “ОГРЛИЦA СТИХОВA – Латинка Ђорђевић & Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић”

KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  651
KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović 2007-01-07 14:02:39

KAD VETAR…

Kad vetar donese kiše
i priroda okupana zablista,
ja sam u kolibi gde lakše se diše
i gde me čeka postelja čista.

Uvek nežna i meka,
uvek nepoznata i topla.
I proradi vulkan i poteče reka,
pa me odnese u oazu,
gde nema ljudskih stopa.

Milovao sam telo, o tvoje ruke,
stavljao glavu u vrelo krilo.
I uvek kad nisi bila ljuta,
prestajale su sve moje muke.
I to koliko samo puta. Настави са читањем “KAD VETAR… – Ljubodrag Obradović”

ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић

ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Настави са читањем “ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић”

Светски дан поезије – Додела годишњих награда ПоезијаСРБ


У Крушевачком позоришту 21. 3.2024. године, НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ одржана је традиционална манифестација „ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ“. У свечарском делу програма додељена је и поклон слика Љубодрагу Обрадовићу, досадашњем председнику, као знак мале пажње за дванаестогодишњи рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду је уручио садашњи председник Милосав Ђукић Ђука, а слику је насликао Миливоје Минић, сликар из Крушевца. Мене је на слику подсетила и моја песма:

ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Златно-жути листови,
помешани са зеленим,
ветар неосетно пири…
По неки лист увео,
окрене се трипут у ваздуху,
па се придружи онима,
који су ту од јуче…
И у друштву се умири.

Птица једна мала,
на сунцу јесењем
пред јесен ону праву,
некако тужно покреће крилца,
питајући се да ли ће је неко
у пролеће видети здраву.

Та, хладна зима долази,
када царују снег, мраз и северац…
И сви беже, траже
свој кутак, топли дом,
а она не зна свог
лета правац!

Помислих:
“О, птицо мала,
како си слична мени…
Немаш више своју љубав,
немаш више свој дом.” 

Али птица одлете
и мисли несташе…
Сунце бледо, без сјаја,
намигну сетно,
са надом да васиону пали
и зађе неосетно…
А моју душу
дах туге преплави…

Да, ја сам сам…
Тебе више нема…
Птица сам без крила,
а за лет се спремам!

© Љубодраг Обрадовић

Аутор слике: Миливоје Минић

 

Video snimak: Obrada Ljubodrag Obradović

Audio snimak: Obrada Ljubodrag Obradović

У Крушевачком позоришту 21. 3.2024. године, одржана је традиционална манифестација “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ НА СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ”. На манифестацији су Бранку Ћировићу Ћири из Ћићевца и Мирослави Смиљанић из Крушевца додељене ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ и веома плодно, квалитетно, разноврсно и бројно стваралаштво у области књижњвног стваралаштва. Бранко Ћировић Ћиро је и познати и дугогодишњи гуслар. У свечарском делу програма додељена је и поклон слика Љубодрагу Обрадовићу, досадашњем председнику, као знак мале пажње за дванаестогодишњи рад у Удружењу песника Србије – ПоезијаСРБ. Награду је уручио садашњи председник Милосав Ђукић Ђука.

Програм су осмислили и водили Светлана Ђурђевић Ђурђа и Милосав Ђукић Ђука. У поетско-музичком програму, наступили су музичари Иван Ђукић Ђука и Љубиша Боровац, а своју поезију говорили су присутни песници: Бранко Ћировић Ћиро, Мирослава Смиљанић, Слађана Бундало, Боривоје Бора Видојковић, Миодраг Глигоријевић Миган, Звездана Минић, Стефан Кнежевић, Гајић Надежда, Милош Ристић, Љубодраг Обрадовић, Јасмина Димитријевић, Мирослав Кркић, Велика Шошић, Милан Марковић Лака, Миљко Шљивић, Снежана Поповић, Драгољуб Марковић, Првослав Пендић Пенда, Милосав Ђукић Ђука и Светлана Ђурђевић Ђурђа./Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић./

Настави са читањем “Светски дан поезије – Додела годишњих награда ПоезијаСРБ”

ГДЕ СИ ПОШЛА… – Љубодраг Обрадовић

ГДЕ СИ ПОШЛА…

Где си пошла
 лепојко моја,
док запара улицу купа
и кад, мада смо скупа,
остајемо сами…
Где си пошла?

Зар не видиш
свет око себе,
зар не видиш
да птице лете?
Не, ниси ти више дете.
Зар не осећаш,
да твој живот дрема
и да ништа
од њега немаш.
Настави са читањем “ГДЕ СИ ПОШЛА… – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић

 

 

 

 

 

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”

СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ!

img5
img2
img6
img10
img15
img20
previous arrow
next arrow

Данас је 8 март, дан жена! Зато Вам за овај празник поклањамо цвеће и поезију, да будете срећне и данас и преко целе године, сваке године!

 

Настави са читањем “СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ!”