ИЗВОР – Љубодраг Обрадовић

ИЗВОР

Чудно игра
извор на сунцу,
брзаци јуре
у сабласна јутра.
Пропадну зраци бистрине
у маглу без дна,
па црна коб судбине
споји ноћ и дан.

А лепотица чека.
Ноћ доплива.
Она и ја
постајемо река…
Нестајемо,
мислити престајемо,
ох, сине мој,
светлост кујемо,
муњу сејемо
и клице,
што жељено лице
на ваздух доносе.
Настави са читањем “ИЗВОР – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 4237
Today: 6
Total: 1250995

ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић

ДА СЕ ВИДИ

На ветру рубље лепрша,
мајка ти тајне казује.
Старији се помно слуша,
савест своју тада чујеш!

На видело исплива зло,
успомене кад пробудиш.
Биће ти све јасно! Ако
истину искрено жудиш.

Све се види на Видовдан!
Ко је вера, ко невера!
Ко је издајник, а ко роб.
Све се сазна на Видовдан!

Истина је лек кад се зна!
Зато је ту наш Видовдан,
да све што знаш, песмом одаш,
и у свет одлетиш слободан.

Настави са читањем “ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1212
Today: 0
Total: 1250995

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић је изговорио ову песму 11.02.2010. године, пред препуном салом Дома војске у касарни Цар Лазар у Крушевцу.

Миодраг Динуловић, сада управник Краљевачког позоришта је изговорио ову песму 10. децембра 2009. године у Крушевачком позоришту.

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ

Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.

А ти си се смејала и говорила
како је то глупо,
јер имена луда налазе се свуда.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…

А кад би знала, не би се смејала
писању мом, шапутању мом,
патњама мојим.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…

Настави са читањем “ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 2611
Today: 0
Total: 1250995

НОЋНО НЕБО – Љубодраг Обрадовић

 

НОЋНО НЕБО

Одавно нисам
застао да гледам
ноћно небо.
Одавно присан, нисам био
са звездама и птицама.
Одавно летео нисам.

Времена нимало,
сплет догађања стеже.
Један од младића сам,
од тога ништа теже.

Сан ми је девојка,
а старост ме глади,
љубав моја је бољка,
а машта се хлади.
Настави са читањем “НОЋНО НЕБО – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 2569
Today: 1
Total: 1250995

ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО – Љубодраг Обрадовић


ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО


Откотрљај се на дно
Птицо стара
Узлет биће чудо
Немаш ти за то дара

Сиђи у рупу
Све дође на своје место
Ти си да зидаш какву шупу
Ниси за песнички престо

Склони се у страну
Пролаз за људе честите
Ти негуј своју рану
Стварност има своје рите
Настави са читањем “ПЕСНИЧКИ ПРЕСТО – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1857
Today: 0
Total: 1250995

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић

                 
Песму говори Миодраг Динуловић

ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ

Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.

А ти си се смејала
и говорила
како је то глупо,
јер имена луда
налазе се свуда.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…

А кад би знала,
не би се смејала
писању мом,
шапутању мом,
патњама мојим.

Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…

А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу, у срцу…

Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав, шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.

Настави са читањем “ПИСАО САМ ИМЕ ТВОЈЕ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 364
Today: 1
Total: 1250996

САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић

САЊАО САМ

Сањао сам твоје усне,
сањао сам косу, тело.
Ја сам у сну био везан,
везало ме моје село.

Сањао сам твоју свадбу.
Ти у колу, лице бледо.
Дадоше те другом момку,
прекрише ми срце ледом.

Видео сам патњу твоју
и осмех младића срећног.
Не, не! Ти то ниси хтела.
То је превара, превара.

Настави са читањем “САЊАО САМ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 2114
Today: 1
Total: 1250996

ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић

У сусрет “ФЕДРАРУ 2021.” подсетићемо Вас на неке драмске представе КУД-а “Вук Караџић” из Треботина, Жабара и Мале Врбнице изведене на предходним манифестацијама. За почетак приказујемо Вам представу “ИДЕМ У ЛОВ” Жоржа Фејдоа у режији Спасоја Ж. Миловановића… На неким извођењима представе, као глумац у резерви наступао сам и ја. Погледајте представу, фотографије и уживајте!


Љубодраг Обрадовић – као инспектор у представи

Настави са читањем “ФЕДРАРО, Жорж Фејдо – ИДЕМ У ЛОВ – режија Спасоје Ж. Миловановић”

Visits: 1497
Today: 3
Total: 1250996

IN THE BEGINNING AND AT THE END – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић

Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл:  pesnik@poezija.rs.


НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић

Ево још верзија песме на српском:

IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic
Datum: – 23. January 2008. g. @ 23:47:29 CET

Poem of the Year 2005. POEZIJASCG

By Ljubodrag Obradovic

 

IN THE BEGINNING AND AT THE END

In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us

What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures

My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better

Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams

Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier

Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding

I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty

I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful

In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success

(C) Ljubodrag Obradovic

Prevod na engleski

Maria Deyana

 U nastavku na nemačkom:

Visits: 3064
Today: 1
Total: 1250996

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Visits: 1068
Today: 1
Total: 1250996

Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Visits: 4314
Today: 9
Total: 1250996

Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com

Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Архива на сајту PoezijaSCG је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 5.000) !

Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви сајта PoezijaSCG стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…

ПРОШЛОСТ САЈТА PoezijaSCG!

ПОЕЗИЈА…
поезија…
и… О ПОЕЗИЈИ…

Настави са читањем “Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com”

Visits: 971
Today: 2
Total: 1250996

КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић чита песму на програму РАСПЕТО КОСОВО

Песму говори Лидија Ужаревић, уредник КЦК  – музика Раде Кошанин

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!

Настави са читањем “КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1747
Today: 0
Total: 1250996

ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић


ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ

Одлазим у планину,
остављам сунце и долину,
и тражим своју истину,
тражим спокојство, мир…

Са врха планине палим звезде
и гледам бескрајни свемир.
Како сам мали,
a хоћу звездани пир?
И шта ми то овде фали
да свој угасим немир,
да сазидам свој свет?
Настави са читањем “ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1789
Today: 0
Total: 1250996

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић


На сајту https://brankomiljkovic.com ове 2021. године објављен је интеренсантан поетски конкурс. Ја сам послао моју песму ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Погледајте како је изгледала на сајту принца поезије и чујте аудио верзију!

Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1112
Today: 0
Total: 1250996