Писао сам име твоје,
на папиру, у трави,
на дрвећу, у срцу,
свуда сам писао.
А ти си се смејала
и говорила
како је то глупо,
јер имена луда
налазе се свуда.
Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…
А кад би знала,
не би се смејала
писању мом,
шапутању мом,
патњама мојим.
Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
не знаш, ништа ти не знаш…
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу, у срцу…
Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав, шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.
У сусрет “ФЕДРАРУ 2021.” подсетићемо Вас на неке драмске представе КУД-а “Вук Караџић” из Треботина, Жабара и Мале Врбнице изведене на предходним манифестацијама. За почетак приказујемо Вам представу “ИДЕМ У ЛОВ” Жоржа Фејдоа у режији Спасоја Ж. Миловановића… На неким извођењима представе, као глумац у резерви наступао сам и ја. Погледајте представу, фотографије и уживајте!
Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл: pesnik@poezija.rs.
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!
На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
Poem of the Year 2005. POEZIJASCG
By Ljubodrag Obradovic
IN THE BEGINNING AND AT THE END
In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us
What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures
My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better
Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams
Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier
Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding
I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty
I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful
In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success
Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш
Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде
Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца
Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш
Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге
Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом
А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја
Архива на сајту PoezijaSCG је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 5.000) !
Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви сајта PoezijaSCG стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…
На сајту https://brankomiljkovic.com ове 2021. године објављен је интеренсантан поетски конкурс. Ја сам послао моју песму ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Погледајте како је изгледала на сајту принца поезије и чујте аудио верзију!
На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012 у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности. Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.
Милосав Ђукић Ћука
НА КЛАДЕНЦУ
На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.
Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.
Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.
Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.
Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.
Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.
Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу…
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио 7 књига и то 6 књига поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО, а УКРОТИТИ ЕТАР је његова седма књига и садржи збирку записа, приказа књига, културних догађања и рецензије књига. Недавно је из штампе изашло и II. издање (измењено и допуњено) његове прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 15 бројева…
Ратко Тодосијевић Баћо, Крушевац – слика на ФЕДРАРУСликарство и поезија не мењају свет, али га чине лепшим – Љубодраг Обрадовић
Ратко, са тобом сам започео сарадњу у култури, још давне 1997. године, када је у оквиру ФЕДРАРА организована прва ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА у нашој средини, а била је то изложба твојих слика. Како данас после 20 година постојања ФЕДРАРА гледаш на тај почетни ентузијазам и целокупни рад ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ФЕДРАРО, чији си оснивач и дугогодишњи селектор практично био ти?
Тачно је да смо крајем прошлог века почели сарадњу у култури, и то жељом културних прегаоца и посленика, организационог одбора ФЕДРАРО и твог лично, да ја са самосталном изложбом у оквиру СУПЕС-а будем део општег програма ФЕДРАРО. Обзиром да сам рођен у Треботину, ту сам стекао основно образовање, нацртао први цртеж, слику, предлог је једногласно прихваћен. Средина у којој сам рођен, моји школски другови су чули да се ја поред официрског позива бавим и сликарством. Сви су са великим задовољством то прихватили, а задовољство је било обострано и за мене је то била прилика да се одужим завичају у коме сам одрастао, и који ми вечно остаје у души. На одбору смо основали и ликовну колонију ФЕДРАРО. На првој колонији је учествовало 7 уметника, сликара и вајара која је одржана 1998. године. Касније се број учесника мењао, не само бројчано неко и у квалитету. Кроз досадашњих двадесет прошло је доста сликара аматера, академских сликара, вајара, карикатуриста, сликара наиве, разних професија професора ликовне културе, историчара уметности, радника, лекара, правника и др… На ликовним колонијама су учествовали сликари Расинског округа али и сликари из ширег окружења. Посебно бих истакао учешће завичајних сликара, добрих, талентованих младих што је и био један од циљева стварања ликовне колоније.У једној проширеној реченици ти могу одговорити како данас гледам после двадесет година трајања ФЕДРАРА, СУПЕС-а и ликовне колоније. Био је то леп и трновит пут, добро утабан са пуно ентузијазма, рада, зноја, кога у наредном периоду, са још већим радом, жаром и новим садржајима треба асфалтирати, мало шале, али наставити у нове победе.
Откуд то да један пуковник почне да слика?
Ја сам са сликарством почео да се бавим још као питомац, студент Војне академије 1966. године. До добијања чина пуковника имао сам 28 самосталних и преко 6о колективних изложби. Преко 100 ликовних колонија у земљи и међународних, студијских ликовних путовања, смотри, симпозијума, бијенала… Више од 18 значајних награда, признања, повеља. Једна од значајнијих новембарска награда за сликарство и допринос културном стваралаштву СР Југославије. Моје слике се налазе по градовима на свим континентима.
Поезија је опсена, илузија.
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни.
Лавиринт који у нама сија.
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.
Поезија је спас, за све нас!
И за оне друге, што само
у стварности љубе
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје.
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
зло у нама убија, и цветни тепих
ка звездама открива.
Поезија нам отвара очи и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…
Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех, живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати и све наде
у јаву стихом допрема. Поезија… Ти и ја
POETRY
Poetry is a wile, illusion. No truth in it, only the dreams for a brand new life, unreal. A labyrinth that shines within us.
Poetry is our bridge into the world with no spite, into the world of joy, Into the world in which one is always a guest, Entertained with strawberries, And in which the rest of the fruits transitoriness pecks up.
Poetry is a salvation, for all of us. And for the other ones who only in reality make love And do not know for the zeal of rhymes, When the heart wobbles about, In the zeal of adultery, Of trick and of verse.
Poetry is air which we lack, Which the very life gives. It defies nihility And the drabness of misery it skulks with colour, it murders the evil within us, And unfolds the carpet of flowers all the way to the stars.
Poetry opens up our eyes And tells us fairy-tales. Ice melts before it, glaciers thaw, Titanic emerges…
Poetry, oh, dreams, illusion, wile… Poetry, oh, better life, happiness… Poetry, eternal shadow Following closely behind, The abundance of life And all of hopes it conveys into a sober reality via a verse. Poetry… You and me!
Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 9 до 11.2.2021. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Мирослав Живановић, песник – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан; Слађана Бундало, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је одлуку о наградама на овогодишњем конкурсу. Резултате можете погледати 14.02.2021. године у 18:15 у прeмијери на YouTube и на www.poezija.rs .
У Белој сали КЦК 07.03.2012. године одржана је промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића *БОГИЊА*. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.
Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије “БОГИЊА”
Преслушајте аудио варијанту промоције књиге БОГИЊА у Белој сали КЦК у Крушевцу.
БОГИЊА
Око тебе врти се свет… Младост, љубав и прилике… Ти напросто опијаш, сликајући слике, у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај, безброј срца слути срећу… Око тебе лампиони, сви шампиони, и нада да ока ти одсјај, заборавити никад нећу…
Слободно скочи, све кочнице откочи… Живот је слеп, кад си тако лепа по сувом док пливаш, у мирисима уживаш, све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом згази цвет, који руди за грех, и осмехом их отерај у очај… Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља, на сваком углу, на сваком прсту, ниче букет пријатеља, стотину и један, и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете, а опчињени никако да се сете, због чега их чежња ломи, због чега им срце зебе, ни зашто се увек воли она, која гази цвет и све који зраче…
Око тебе врти се свет… Срећа лебди на крилима… Зашто свима заледиш срце, а happy end ти зрачи у очима…
U idiličnom okruženju jezera Ćelije, 06.08.2010. godine, održan je POETSKO-MUZIČKI PROGRAM u kome su pored udruženja frulaša *Adam Milutinović, učestvovali i kruševački pesnici: Veljko Stambolija, Jelena Protić-Petronijević, Svetlana Djurdjević i Ljubodrag Obradović. Program je realizovan u okviru druge Umetničke naseobine *MOLITVE NA JEZERU* koja je nastala po idiji Živorada Milanović – Makija, a koju zajednički organizuju Kulturni centar Kruševac i multimedijalno udruženje umetnika ”Car Konstantin” iz Niša, produžnica udruženja u Kruševacu sa Ateljeom – galerijom Maky iz Kruševca. Pogledajte fotografije sa ovog izuzetno prijatnog kulturnog dogadjaja i nekoliko slika nastalih na likovnoj koloniji ovogodišnje naseobine *MOLITVE NA JEZERU*… I uživajte!!!
Proces nastajanja slike
IZBJEGLICE
Otišli
su I ostavili sve I vrbake i trnjake I riječna ogledala Iznad kojih su ruse kose češljali
Otputovali su bez torbe Bez pasoša i ličnih dokumenata Izgubili su i lice i naličje Ponijeli su jedino sebe Ogrebane, očešane, kontuzovane
Ništa nisu imali ponuditi Osim lišća u džepovima I trnja u kosi
Bože, ko će ih primiti Tako obeskućene i obezimljene
Моја песма 
