Категорија: Ljubodrag Obradović

ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић

ЈЕДНА МАЧКА

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић”

НОСТАЛГИЈА – Љубодраг Обрадовић


НОСТАЛГИЈА

Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми, носили смо некад ташне,
сад носимо носталгију уместо капута.

Бележили смо чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Страх та сећања хоће сад да спречи,
разум жели од пропасти да нас чува.

Мислили смо понекад можда глупо,
били разочарани, тешио нас алкохол…
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.
Настави са читањем “НОСТАЛГИЈА – Љубодраг Обрадовић”

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ – Љубодраг Обрадовић

КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ

Крочила си у мој живот,
“лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!”

Осмехом си растерала море,
чежњом пробудила немир.
Чекајући с тобом зоре,
открио сам свој свемир.

Хтела си одмах све:
чедност на олтар изнела…
А у души си знала, гле,
лепотом си ме сагорела!

Ушла си ми у вене,
мислима прострујала,
у срцу распукла успомене,
машту у прах разујала…

Настави са читањем “КРОЧИЛА СИ У МОЈ ЖИВОТ – Љубодраг Обрадовић”

ОРИ – Љубодраг Обрадовић


ОРИ…

Ори,
развигори,
коло,
лоло!

Живот је један,
безизгледан,
али поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло,
коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…

Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!

Настави са читањем “ОРИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина…
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.

Певам о ваздуху. И ја сам исто.
Лет светом пуниће срце у дан један.
Схватит своју душу не може нико!
Ја и крај извора остајах жедан.

у свету нашем утицај је двостран,
варања и лаж за многе кобни.
Џукци се никад никог не плаше,
џукци нису снаше, они су злобни.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕВАЈ САД – Љубодраг Обрадовић

ПЕВАЈ САД

Певај сад, о оном што свако зна.
Све пролази, све се мења.
Певај сад, сан је само сан,
 стварност је увек сурова.

Певај сад, кад ниси више млад,
 о свету својих утопија. Певај ти.
Твоје жеље су прошлост,
сад други прелазе мост.
Други сад, желе да граде свој свет
и мисле то није грех, као и ти некад.

Настави са читањем “ПЕВАЈ САД – Љубодраг Обрадовић”

БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић


БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи, све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом згази цвет,
који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Настави са читањем “БОГИЊА – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСНИЧКА СЛАВА – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ – КЦК

Песнички програм поводом традиционалне ПЕСНИЧКЕ СЛАВЕ – ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ одржан је 25.07.2022. године на летњој сцени КПЗ Крушевац у организацији Културног центра Крушевац. У програму су наступили књижевник Милован Ерац, оснивач славе и песници: Вељко Стамболија, Момир Драгићевић, као и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић, Данијела Јевремовић и Јована Марковић, каја је наступила као млади песник, Немања Петронијевић и Светлана Цеца Станковић. Певала је Јана Милановић из КУД-а Станислав Бинички из Јасике. Програм је осмислио и водио Небојша Лапчевић, а присутне је на почетку програма поздравила Јасмина Милић Бановић, колачар овогодишње славе. Иначе пре самог програма у Цркви Лазарици је пресечен славски колач. Видео је снимио Љубодраг Обрадовић, а слике Градимир Карајовић.

Иконе Пресвете Богородице Тројеручице најпоштованија у српском народу. Према предању икона Тројеручица је исцелила руку Светог Јована Дамаскина који се борио против иконобораца те га дамаски калфа казнио одсецањем руке. Ожалошћен, Свети Јован се молио пред иконом Пресвете Богородице и тада се догодило чудо. Богородица га је исцелила. Из захвалности за учињену милост, Свети Јован је икони Богородице придодао још једну руку. Тако је икона названа Тројеручицом. Прослава празника Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се на Хиландару на Светој гори, где се икона и налази. Икона је дуго била чувана у дому Немањића. Када су Турци окупирали Србију, монаси из Студенице су икону везали за једног магарца и пустили га да иде по Божјој вољи. Магаре се, прошавши кроз читаву Србију и Македонију, на крају зауставило код Свете горе. Од тада она се налази у Хиландару.

ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ

У организацији Туристичке организације Крушевца и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, дана 17.07.2022. године у Шаренграду одржано је “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ”. У програму за децу и њихове баке, деке, тате и маме наступили су песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Миљко Шљивић и његова унука Лена Радмановић, Слађана Бундало, Мирко Стојадиновић, Саша Збиљић, Живојин Манојловић, Љубодраг Обрадовић, Богдан Јефтић, и Данијела Јевремовић, која је и водила програм. Присутне посетиоце Шаренграда у име организатора поздравио је Саша Збиљић, један од иницијатора за ово песничко вече. Фотографије су забележиле Ђурђија Обрадовић и Миљана Миладиновић –  ћерка Живојина Манојловића, а видео снимак догађаја Љубодраг Обрадовић. Уживајте!

КАД САМ БИО ДЕТЕ

Кад сам био дете,
желео сам да остарим,
а сад кад ме красе седе,
да сам дете сањарим…

Кад сам био мали,
сањао сам да одрастем,
а сад кад ми младост фали,
за тим данима жалим…

Кад сам био дете,
вукао сам шерпе по путу,
а сад ми прстом прете,
што кравату носим круту…

Зато децо, у одрасле не журите,
ни кад вас на то храбри мајка.
У нове игре, безбрижни јурите,
детињство је заувек бајка!

© Љубодраг Обрадовић


Настави са читањем “ШАРЕНГРАДСКО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ – ПоезијаСРБ”

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић

Моја песма ЈАБУКЕ И ДУЊЕ објављена је на сајту www.poezijascg.com још 20.08.2005. године, као прва песма на том сајту. После тога објављивана је у различитим верзијама на разним местима, у зборницима, часописима, сајтовима… A увек је била мало дорађена, мало утегнута, другачија, неки би рекли нова верзија, али остала је увек иста песма…

Зато сам одлучио да je у катергорији A – poetski spomenar објавим и подсетим Вас на њу! Позивaм и Вас да и Ваше песме које имају неку историју, заједно са краћим записом о тој историји, објавите на истом месту,  то јест у истој категорији.

Ljuba

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.
Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић”