ТРА, ЛА, ЛА…
Тра,ла, ла… живот бежи…
Тра, ла, ла… живот тутњи…
Страх сваку пору јежи,
окрећем леђа слутњи.
Крећем животу светлом,
поток у океане води.
То што је у души лом,
телу не сме да нашкоди.
Добродошли!
ТРА, ЛА, ЛА…
Тра,ла, ла… живот бежи…
Тра, ла, ла… живот тутњи…
Страх сваку пору јежи,
окрећем леђа слутњи.
Крећем животу светлом,
поток у океане води.
То што је у души лом,
телу не сме да нашкоди.
ПРАЗНИНА
Осећам чудну празнину,
док крај мене, у парку,
на клупу седаш.
Вoлeћу те кад не будеш овде,
сад те само гледам.
Сад те само гледам,
а мисли пролазе кроз главу.
Вoлeћу те некад,
сад самоћу желим праву.
А заљубљени парови,
крај нас полако пролазе
и радо плаћају казне,
што траву парка газе…
МАГЛО И ОСАМО
Магло и осамо,
туго и тамо,
шта је мир душе,
наспрам
оштрих ивица слободе,
шта је жар чежње,
наспрам одбијања твог?
Песмо одласка,
зоро повратка.
Има ли изгледа
за промашене,
има ли наде
за изгубљене,
има ли шансе
за супростављене ветру?
Настави са читањем “МАГЛО И ОСАМО – Љубодраг Обрадовић”
SELO – Ljubodrag Obradović – Pročitano 864
Postavljeno – 14. March 2006. g. @ 17:25:45 CET – PoezijaSCG
Pogledajte kako to izgleda na novom, osavremenjenom sajtu поезија.срб
SELO
Na mostu svetova,
stojim sam.
Ispod mosta,
reka odnosi sve.
Po kamenju igra se voda,
čudne iskre se prepliću
u bezbrojnim
fontanama kapi,
koje boji mesec.
Selo.
Zvezdana noć.
Mesec polučetvrt,
nestvarnu daje moć,
dok iznad krovova plovi.
Krovovi marčni,
jedni na druge naslonjeni.
Selo.
Настави са читањем “SELO – Ljubodrag Obradović”
ЛЕПТИР
Пoлeтео је у зао час,
лептир у пламен.
Многи од нас,
остали су мирни,
без зуба и жеља.
Спотакао се на пањ
и заменио га за тренутну бол.
Сво су зурили у њега,
а он је био тако сам
и тако јадан.
Настави са читањем “ЛЕПТИР – Љубодраг Обрадовић”
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу учествовало је у емисији TV HAPYY “Прело у мом сокаку”. Учествовали су Љубодраг Обрадовић – председник и Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић – чланови ИО удружења. У име Крушевачког позоришта наступила је Светлана Ђурђевић – ПиАр, као и афористичар Дарко Михајловић. Погледајте исечке из емисије и на крају композицију “ЈА ВАМА ПЕВАМ” за коју је речи написао Љубодраг Обрадовић, а искомповао и отпевао Миле Ђурић – певач родом из Крушевца.
У Белој сали КЦК, 20.10.2023. године, одржан је величанствени КОНЦЕРТ МИЛОРАДА ЂУРИЋА композитора и певача из Београда, рођеног Крушевљанина. Он је певао песме на текстове познатих песника из Крушевца, које је сам искомпоновао. Мени је била част да се међу његовим композицијама, које је одабрао за вечерашњи концерт нашла и песма ЈА ВАМА ПЕВАМ, за коју сам ја написао речи. /Љубодраг Обрадовић/
ЈА ВАМА ПЕВАМ
Ја вама певам,
ја за вас живим.
О вама сневам,
вама се дивим.
Ја за вас играм,
вама се смешим.
Ту сам због вас,
вас да утешим.
Заборавите бригу,
заборавите тугу.
Ако вас живот вара,
пронађите срећу другу.
Заборавите муке,
заборавите сав јад.
Укрстите сад руке,
нико вечно није млад.
Играјте са мном,
овај чудни плес.
Певајте са мном,
ја сам ваш успех.
Ја вама певам,
ја за вас играм.
О вама сневам,
вама све ћу да дам.
© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ЈА ВАМА ПЕВАМ – Љубодраг Обрадовић – Миле Ђурић компоновао и пева”
Autor Ljuba Obrad | |
Sunday, 30 October 2011 |
|
СВЕТ Како је леп овај свет, Једног дана, тачно у пет, Тајна постанка и сад, А одговор је ту, |
Сајам књига у Крушевцу 2023. – Љубодраг Обрадовић говори песму уз
музику “Adagio-JohannSebastianBach”:
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, сан да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!
И на почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
Настави са читањем “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић – IN THE BEGINNING AND AT THE END”
МОРЕ
Волела је лето и море.
Срео сам је на морском жалу.
Били смо ту ноћ до зоре.
Нестала је на првоме валу.
На лицу осмех, у очима снови.
Знала је шта живот носи,
умела да се зеза и воли
и да животом, животу пркоси.