Категорија: Ljubodrag Obradović

КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (у сарадњи са Културним центром Крушевац – који обезбеђује простор и техничке услове за одржавање манифестације) расписују:

18. РЕДОВНИ МЕЂУНАРОДНИ поетско-ликовни
конкурс за 2026. годину на тему:

“ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


На поетском конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику на тему “ЉУБАВ и ВИНО”. Право учешћа имају сви песници у следећим категоријама:

  •    ученици средњих школа и студенти,
  •    одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише 1 песму, о љубави или вину (или о љубави и вину). Све песме се шаљу као Word ili Odt документ на Email: ljubav@poezija.rs

Истовремено ПОЕЗИЈУ у писаном облику потребно је поставити на сајту www.poezija.rs у категорији A – LJUBAV I VINO. Поезију можете поставити сами, а можете је и послати  aдминистратору сајта на Email: ljubav@poezija.rs који ће је за Вас поставити на сајту. У конкуренцији за награде учествују само песме објављене на сајту www.poezija.rs.

Радовe слати до 8. фебруара 2026. године, (значи најкасније 7.02.2026. године до 24:00), уз назнаку за  коју категорију шаљете, искључиво у у писаном облику: word или odt формат. 

На ликовном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају сви сликари. Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове о љубави или вину (или о љубави и вину) могу послати само у дигиталној верзији у jpg формату Emailom, до 8. фебруара 2026. године на адресу:

Настави са читањем “КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА””

СРЕЋНА НОВА!!!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године… У име постојања и рада нашег удружења желимо да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитамо долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и да свима нама пожелимо још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију и музику. /Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић/

Настави са читањем “СРЕЋНА НОВА!!!”

СТОП – Љубодраг Обрадовић

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  606
STOP – Ljubodrag Obradović 2006-12-23 22:15:20

СТОП

С. Јесењину

Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?

У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?

Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.

То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.

Настави са читањем “СТОП – Љубодраг Обрадовић”

100 godina od smrti Jesenjina

Ruski pesnik Sergej Aleksandrovič Jesenjin ovaj svet napustio je 28. decembra 1925. godine, (pre tačno 100 godina)  u današnjoj Rusiji, stotine ulica, trgova, institucija, spomenika širom te velike zemlje, nose njegovo ime.

CRNI ČOVEK

Prijatelju moj, prijatelju moj,
Bolestan sam mnogo, mnogo!
Sam ne znam otkuda dođe ovaj bol.
Valljda što vetar pišti nad pustim poljima,
Vetar iznemogo,
Il što ko on šumu u septembru,
Pustoši i mozak – alkohol.

Glava moja maše ušima,
ko krilima ptica bleda.
Na vratu su joj noge
Što gube sve više moć.
Crni čovek
Crni, crni,
Crni čovek
Na krevet mi seda,
Crni čovek mi ne da –
Da zaspim svu noć.

Crni čovek vuče prstom po odvratnoj knjizi
I, mrmljajuć nada mnom
Ko nad umrlim monah,
Čita mi život
O probisvetu i nekoj kulizi,
Zadajuć duši tugu i strah.
Crni čovek, Crni, crni!

„Počuj, počuj –
Mrmlja mi i veli –
Mnogo je u knjizi
misli bez mana.
Taj čovek je
Živeo u zemlji
Najodvratnijih
Hulja i šarlatana.

U decembru, u zemlji toj
sneg je djavolski čist,
I mećave počinju,
Prela, bez jeda.
Bio je taj čovek avanturist
Veliki
I prvog reda.

Bio je divan,
uz to poeta,
Mada s nevelikom
Al ozbiljnom snagom,
I neku ženu
Od preko četrest leta
Zvao je laficom
I svojom dragom.

Sreća je – zboraše on –
Veština uma i ruku.
Sve nevešte duše
Nesrećne su, ko cvetovi,
ne mari ništa
što veliku muku
zadaju skrhani
i lažni gestovi.

U oluji, u buri,
Kraj nedaća svih,
Uz teške gubitke
I uz tugu kletu
Biti nasmejan, prirodan, tih,
Najveća je umetnost na svetu.“

„Crni čoveče!
Dosta. Kakva šala!
Ne zabadaj svud nos,
I zato ne presedaj!
Našto mi život
Pesnika od skandala!
Drugom ti to brajko,
čitaj i pripovedaj.“

Crni čovek me gleda,
Uporno pogled mu kulja.
Već je i skrama plava
tiho na oči pala –
Ko da mi reći želi
Da sam lopuža, Hulja,
Koja je nemilosrdno
Nekoga opljačkala.

Настави са читањем “100 godina od smrti Jesenjina”

ДВА ПЕСНИКА – ЧЕТИРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић и Љубодраг Обрадовић

Два песника – четири песме. Једног лепог 15. октобра 2025. године, два песника, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ састали су се у Треботину у стану Љубодрага Обрадовића, оснивача овог удружења. Два песника су били Живота Трифуновић и домаћин Љубодраг Обрадовић Љуба.

Настави са читањем “ДВА ПЕСНИКА – ЧЕТИРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић и Љубодраг Обрадовић”

ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић

ВЕТАР

У слепој улици застао ветар,
у излоге изложио бол.
Глупо је лутати светом,
глумети Бога, а бити охол.

Ко уморни старац,
после градова и села,
одмара се сад ветар,
кога је судбина понела.

Баш све да се види,
сав јад да се осети.
Глупо је бити ветар
и у лутању живети.

Деца су му махала,
девојке луделе за њим.
Био је мангуп некад,
сад га проклињу сви.

Мисли су просте на крају.
Гле, сабласно круже клинци
и воде неке црне псине,
које на месец лају.

Настави са читањем “ВЕТАР – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА ЛАКИ – Љубодраг Обрадовић


ПЕСМА ЛАКИ


Кажу иде Лака,
корак му лак!
Види јунака,
баш је опак!

Момак
млад, а искусан,
кренуо у рат да одбрани Косово.
Ко из камена исклесан!
Ми кажемо наше, они њихово.

И тече крв уместо зноја,
ми бранимо наше…
И нема спокоја.
Тек ће да се плаше.

И остварио је своју мисију,
бити војник није лако…
Он брани Србију
а зна: успех долази полако.

Један је живот,
за слободу он се даје.
И кад је свима криво,
он пре свега човек остаје!
Настави са читањем “ПЕСМА ЛАКИ – Љубодраг Обрадовић”

ЧЕСТИТКА – Љубодраг Обрадовић

   


ЧЕСТИТКА

Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.

На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.

Жеље срца свога следи,
срећна да си у сну и јави.
Мада временом све избледи,
тебе никад нећу да заборавим.
Настави са читањем “ЧЕСТИТКА – Љубодраг Обрадовић”

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015

Песници Драинцу у походе – КЦ Драинац Блаце

Još slika na Fejsu   YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…


Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дејан Велимировић отвара манифестацију
Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу
Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу
Настави са читањем “Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.”

ВРТЕШКА – Љубодраг Обрадовић

Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 798
VRTEŠKA – Ljubodrag Obradović 2007-12-09 00:01:04

 

ВРТЕШКА

Мислим о људима,
о птицама, о свету.
Мислим о земљи,
о звездама, космосу…
Како су ми данас
жеље мале…
Црв кад размишља,
велике мисли,
главобољу пале…

Мислим из досаде,
да прође време.
Мислим о себи,
шта ми све у животу раде,
о новом сутра,
мислим, ех, сањам ја …

Како сам, некад,
трчао ливадама
и лептире ловио…
Како сам,
да цело село зна,
одлазио пастирицама
и тело љубављу ломио.

Како сам занесен,
у поноћне шетње,
цуре изводио,
свакој похвалио усне, тен,
свакој нудио осмехе и…
и баш сваку,
до лудила доводио.
Настави са читањем “ВРТЕШКА – Љубодраг Обрадовић”