ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2020. (и 2010.)

Данас је Видовдан. Јуче, 27. 6.2020. године, је у порти црве Лазарице изведен по једанасти пут ТРИПТИХ  РАСПЕТО КОСОВО.

Погледајте како је то било. Снимак Славиша Паунковић, Крушевац

Данас се треба сећати и подсећати друге. Ја Вас подсећам како је то било друге године постојања манифестације ТРИПТИХ РАСПЕТО КОСОВО 2010. године.

У Галерији Милића од Мачве у Крушевцу, Цара Лазара 8 и Крушевачком позоришту, 27.06.2010. године, у предвечерје Видовдана, одржан је музичко-поетски триптих РАСПЕТО КОСОВО, посвећен идији да се се Косово и Метохија очувају у границама Србије. Погледајте детаље…


Академски сликар Милош Шобајић поклања галерији Милића од Мачве
своју слику и обраћа се присутнима пригодном беседом:

Видовдан је дан када најбоље знамо ко смо и одакле смо, али још увек не знамо где идемо.

Тог дана, за Видовдан, једино што сви добро знамо јесте дa смо Срби. За Видовдан исто тако знамо да долазимо од оног кобног Видовдана 1389 године када смо изгубили државу, коју ни до данас још нисмо успоставили и стално се питам да ли је то зато што смо мање способни од осталих европских народа који одавно уживају у благодетима њихових суверенитета, или је наша судбина таква, па да је било који народ живео на овој раскрсници, не би био у стању да створи трајну државу и да се тако заштити од свакојаких агресија.

65 ПУТА ПРОЧИТАНО

Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ организовало је 19. 6.2020. године у 19:00 сати у летњој башти ресторана ДОН ЖОН КУЛА (стари ФАМ-ов ресторан) традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА – поетско-музички програм. Своју поезију говорили су чланови удружења и њихови гости: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Драгојло Јовић, Живојин Манојловић, Драгиша Павловић Расински, Даница Рајковић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Градимир Карајовић, Живота Трифуновић, Живојин Манојловић, Снежана Поповић, Даница Димитријевић Петровић, Бата Костадинов (говорио афоризме), Стефан Кнежевић и Саша Милетић, који је био и водитељ и уредник програма. У музичком делу програма наступили су вокални солисти Мирослав Мића Живановић и Радмила Бајић уз пратњу оркестра Душана Дуце Пејчића. Било је то још једно у низу песничких сусретања, овога пута у сенци липе, у летњој башти ДОН ЖОН КУЛЕ (стари ФАМ-ов ресторан). Први видео је снимио Салвиша Паунковић, други (исти, из друге позиције) Љубодраг Обрадовић, а фотографије су фотоапаратом Canon EOS 77D забележили Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.
Одмах на почетку песма ЛИПА . Осетите њен мирис који симболизује овај тренутак. Уживајте !

 

ЛИПА

Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Песничка сусретања под липом – ДОН ЖОН КУЛА 19. 6.2020. у 19:00”

69 ПУТА ПРОЧИТАНО

Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ

У Станојевој кафани у Крушевцу, 11. 6. 2020. године одржано је Хуманитарно вече на коме су добровољним прилозима учесници и гости настојали да помогну Драгиши Миленовићу Гилету. Програм и цело вече је изваредно организовала Даница Димитријевић Петровић. Поред осталих у програму су наступили и песници, чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и то: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Мића Живановић, Драгојло Јовић и Мирко Стојадиновић. Погледајте видео и слике (снимио Салвиша Паунковић) и слике на Фејсбуку (снимио Љубодраг Обрадовић) и осетићете атмосверу вечери.


Даница Димитријевић Петровић
Љубодраг Обрадовић
Светлана Ђурђевић
Мирослав Живановић
Драгојло Јовић


Мирко Стојадиновић


Драгиша Миленовић Гиле

Настави са читањем “Хуманитарно вече за Гилета – ПоезијаСРБ”

106 ПУТА ПРОЧИТАНО

НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић


НЕПОЗНАТОЈ…


Једно поподне
били смо заједно.

Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.

Испит… сам у холу…
дим и остало.

Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.

Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.

И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.

То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.

Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…

Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…

Настави са читањем “НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић”

29 ПУТА ПРОЧИТАНО

Блузери из Треботина илити Bluzeri Of Trebotin

Сви смо некада били млади. Сад нисмо. Али док смо били, волели смо музику и правили музичке групе. Док су били популарни “Рокери с Мораву” ми у Треботину смо имали Блузере из Треботина, или како смо их тада од миља модерно звали “BLUZERI OF TREBOTIN”. У импровизованом студију (Горење студио) код мене у кући компоновали смо и снимили петнаестак песама. Већину песама компоновао је Владислав Кованџић – хармоникаш из Треботина, а помагали смо му и ми остали. Највише текстова је написао Миљко Бркић, а ни ја, Љубодраг Обрадовић, нисам много заостајао, а неке је написао и Драган Тодосијевић. Соло певачи су били Радослав Стојановић Доћа и Драган Тодосијевић Гана, а помагали смо им и ми остали: највише Владислав Кованџић, па затим Миљко Бркић и на крају ја Љубодраг Обрадовић. Са нама су понекад вежбали и Световид Света Грковић, Бркић Живојин и Чолић Предраг. Колико смо били успешни, просудите сами. 

Драган Тодосијевић, Љубодраг Обрадовић и Владислав Кованџић

Љубодраг Обрадовић и Миљко Бркић

Настави са читањем “Блузери из Треботина илити Bluzeri Of Trebotin”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ II – књига поезије Љубодрага Обрадовића

ПОРУЧИТЕ СВОЈ ПРИМЕРАК!

Књига је одштампана! Има 174 стране, А5 је формата и можете је купити по цени од 500,00 динара за испоруке на кућну адресу у Србији на мејл: pesnik@poezija.rs. Уплату извршите на жиро рачун: 310-209359-17 и очекујте књигу. За испоруке у иностранству јавите се на исти мејл, па ћемо се договорити о цени и термину испоруке…

БЕЛЕЖИ СРЦЕ

Бележи срце, бележи,
све поразе и све замке.
Бележи срце, бележи,
све спуштене рампе.

Бележи срце, бележи.
Слобода је далеки сан.
Бележи срце и сањај.
Сањати није срам.

136 ПУТА ПРОЧИТАНО

СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић

СЛОБОДА

Из вртова рата
Вапе за слободом
Стежу пушке
Дрхте од жеље
Моћне да збришу

Моћни се
Привидно повлаче
Већају
Љубе се
Грле
Моћни нападају
Браћа на браћу
Отац на сина
Син на оца

Настави са читањем “СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић”

133 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић

ПРИЧА О ПСУ… и још по нешто

Дрво, топола. Читав дрворед. Наспрам неба, а  снегом је обучена свака грана, свака гранчица… Па чак и лист, који се одавно беше преселио на влажну и црну земљу, па сад шушка под снегом. Поред дрвореда пут, сеоски, насипан речним песмом из Треботинске реке, а каљав од нанесеног блата из околних њива. Та ту пролазе сељаци… Људи из града се возе у својим луксузним аутомобилима, па мораш да пазиш да те не испрскају. То је село, данас чудна смеша измешаних људи и околности.

Једног дана, (ко да беше баш јуче), збило се нешто необично за овдашње прилике – дошао поручник из Аустралије. Цело село се ускомешало: те донео пара, те није итд.,  итд. Дугокос даса, више девојка него младић, мало сујетан, па му пажња импонује. Сеоски ђилкоши намирисали лову и врте се око њега… Но све то је ствар недостојна пажње и мога интересовања и да није било пса, никад о томе не бих ни размишљао.

Један мали, жути пас, с пола репа, који кад прође сеоском улицом у­плашено, унезверен, погледа сваког случајног пролазника, па по6егне, довољан је да дубоко у теби затрепери нешто несагледиво и несхватљиво, што сваког човека покреће и води као вила водиља кроз живот.

И тако ти иде младић (то би требало да сам ја) влажном и каљавом улицом дубоко замишљен, не гледајући где гази, не примећујући ко пролази, кад одједном нога му помилова камен и он се нађе у блату. Паде, доле у понор, паде одозго, са неба свог маштања. Паде једноставно у мутну воду и глиб, паде у стварност.

О како је све на овом нашем свету прост случај. Да није, ко зна који сељак и ко зна када, како и зашто, изгу6ио овај повећи камен, младић се не 6и нашао у блату, јел’ да? А да није пао, прошао би замишљен и овај догађај, што ће се управо догодити, остао би само изгу6љени трен у мозгу поручника из Аустралије.

Настави са читањем “ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић”

127 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПРВОМАЈСКА – Љубодраг Обрадовић

ПРВОМАЈСКА

Кренули смо уз брдо,
путем од клесаног камења.
Смехом да заклонимо понор.
Утеху да тражимо за промашена хтења.

Своје заблуде и празнине,
узносимо на врх планине,
да их лакше бацимо у дубине душе
и побегнемо од истина које гуше.

Са годинама које пролазе,
схватамо да је пролазно све.
Сваки трен свој идеал има:
неко је ту да даје, други да узима.

Настави са читањем “ПРВОМАЈСКА – Љубодраг Обрадовић”

80 ПУТА ПРОЧИТАНО

МАШТАЊА – Љубодраг Обрадовић – Сећање на Првомајски уранак на Багдали 2019.

МАШТАЊА

Цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Сви ми носили смо некад ташне.
Сад носимо носталгију, уместо капута.

Бележили смо чудне речи,
гледали вртлог и били срећни.
Сад страх та сећања хоће да спречи,
разум од пропасти хоће да нас чува.

Мислили смо кад-кад глупо…
Били разочарани,
тешио нас алкохол.
И продали смо све идеале,
остао нам само бол.

Сад то није важно,
године у раду израдише нас.
Сад кад је у џепу лова,
срце не куца тако снажно…
Појела маца свог кулова.

И цвета полуга маште,
ко бресква у марту крај пута.
Цвета у очима свих нас нада.
Мада смо у аутобусу,
мада иронија очи склапа…
Све што високо лети,
ниско пада.

© Љубодраг Обрадовић

Па ево, сад да се сећамо! Ја сам јутрос 1.5.2020. године по навици уранио. Устао сам пре 6:00 и решио, кад већ не идем на уранак на Багдалу да Вам овде поклоним једну моју песму и да Вас подсетим како је то било прошле године. Лепо рече Горана Младеновић са РТС-а, да је ово први пут после давне 1896. године да се прекида традиција одржавања првомајског уранка на Багдали… Зато Вам поклањам МАШТАЊА и сећање на прошлогодишњи првомајски уранак на Багдали. Као да се догодио јутрос! 

20 ПУТА ПРОЧИТАНО