ДОМАЋИНСКА & РЕПЛИКА – Спале & Љуба


Љуба и Спале – Питање је сад која песма има већу подршку?

ДОМАЋИНСКА

Немам ти ја кад
Душо
То
Сат и два

Ја сам ти домаћин човек

Ако може петнаест минута
Из опанака
Уз дувар
Уз дирек

Па да се ради

© Спасоје Ж. Миловановић
РЕПЛИКА

Нисам ја, за тебе, душо!

Не могу ти ја то,

онако с ногу,

за пет, десет

или петнаест минута…
Ја сам за тиху летњу ноћ,
звездану постељу,

па натенане!


А посо,

посо није зец,

па да побегне!

© Драган Тодосијевић
13 ПУТА ПРОЧИТАНО

МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимице Стефановић Костић, најава нових књига

Поштовани посетиоци, драги песници,

У прилици сам да Вам најавим нову књигу поезије МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимице Стефановић Костић из Лесковца. Најавићу је сликом корица, са три песме по мом избору и рецензијом Ане Х. Јовић, професором књижевности. Књига ће изаћи из штампе до краја ове 2020. године. Издавач је Удружење песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца и ово је друга поетска књига Мимице Стефановић Костић коју издајемо (прва је била ПРКОСИМ ВЕТРОВИМА). Књига је одлична, па Вам је топло препoручујем да је прочитате. Наћи ћете одговоре на многа животна питања која Вас муче у ово изазовно и тешко време. /Љубодраг Обрадовић – уредника сајта/


Мимица Стефановић Костић


ВАГА ЖИВОТА

У сваком злу постоји
нека поука, нешто добро,
тада падну све маске.
Покажу се права лица.
Види се душа и снага.
Види се величина и сјај,
види се човек.
Е, то је оно што нама
недостаје, многима и превише.
Изненадиш се, чудиш,
не можеш веровати,
колико те неко може
разочарати, или пак усрећити.
Једино верујеш да Бог
уреди тај склад и једнакост.
Одузме ти на једној страни ваге,
али ти на другој много више подари.
То је ваљда нека судбина
нас обичних грешника.
Сакупиш три прста,
крстом се крстиш,
помолиш и кренеш даље
новом стазом живота.
Нема времена за чекање,
за тугу и кајање.
Живот је кратак, живимо га.

Настави са читањем “МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимице Стефановић Костић, најава нових књига”

83 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПАКАО САМОЋЕ – Љубодраг Обрадовић


ПАКАО САМОЋЕ


Родила стварност самоћу,
усадила је у подсвест,
негде на сударну
раскрсницу размишљања.

Самоћа родила вука,
игру да започне
у тами магле набујале.
Вечиту игру скривања
и опстанка, да продужи.
Започели су је вукови
– да је продужи човек – вук!

Прва мисао која дође,
свака мисао која почне
да мучи мозак
својим растом до смрти,
зове у бекство,
нудећи рајске тренутке
у кулама магле.

Човек има среће и
мислећи на себе
и фатаморганасту безбедност
у самоћи,
ипак урликне на вука.

Настави са читањем “ПАКАО САМОЋЕ – Љубодраг Обрадовић”

75 ПУТА ПРОЧИТАНО

На нашем првом сајту преко 22 милиона прегледа садржаја

Наши садржаји на првом сајту прегледани су преко 22.000.000 пута. Леп је то осећај!

На нашем првом сајту www.poezijascg.com, су садржаји од оснивања 10.08.2005. године до сада прегледани више од 22 милиона пута. На њему се и сада могу прочитати више од 8.000 песама…

Један од првих пројеката на овом сајту, на који сам поносан је “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ”, а настао је захваљујући великом ентузијазму и раду чланова овог сајта: Лепи Симић, Владици Миленковићу – Влајчету и мени Љубодрагу Обрадовићу. Урадили смо га сами без ауторског хонорара. Погледајте, јер и данас лепо изгледа, а и песме су добре.

127 ПУТА ПРОЧИТАНО

Андрејa Ђ. Врањеш објавио поезију у Вечерњим новостима

Данас 24.11.2020. годинe културни додатак Вечерњих новости, објавио је песму нашег члана ПоезијеСРБ, Андреје Ђ. Врањеша коју смо предходно објавили на нашем сајту www.poezija.rs. Доказали смо по ко зна који пут да наша песничка асоцијација окупља врсне песнике и презентује квалитетну поезију у земљи, региону па и шире. Овим поводом честитамо нашем песнику и желимо му даљње песничко ангажовање у интересу пре свега поезије, читалаца и нашег песничког друштва. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
56 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗВОЊАВА ЗВОНА – Најава нове књиге Богдана Јевтића

Поштовани посетиоци, драги песници,

У прилици сам да Вам најавим књигу поезије ЈУТАРЊА ЗВОНА, другу књигу Богдана Јевтића – члана Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Књига ће изаћи почетком нове 2021. године у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Најавићу је Богдановом песмом ЈУТАРЊА ЗВОНА, радном верзијом корица књиге (слику је урадила Слађана Бундало) и мојом рецензијом. /Љубодраг Обрадовић – уредник сајта/


ЈУТАРЊА ЗВОНА

Дубоку тишину буде
јутарња звона,
спокојна је
душа моја.
У глави се
мисли роје,
слова множе
на папиру,
не прекидам
мисаону идилу.
Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове  речи
стихом  ће се
све рећи.
Неслућена
мисаона супстанца
ведрину
и оптимизам ствара,
све јаче
одзвањају звона,
стих има своју снагу,
оштрину
и романтику благу.
Инспирација
стихове пише,
ствара се лепша димензија
да се искажу осећања,
рима их чува од заборава.

© Богдан Јевтић

ЈУТАРЊА ЗВОНА стиховима лече – Љубодраг Обрадовић

Да ли поезија у себи доноси клицу одговора на сва питања која муче човечанство!

Ако схватимо истину у догађајима који нас окружују, на путу смо да извучемо поуке за све што нас у животу чека.

А истине су свуда око нас, јер су и догађања око нас. Питање је само да ли поезија у себи носи клицу одговора, који лебде у ваздуху живота који нас окружује?

А прави одговори су увек једноставни и дођу обично на крају књиге, кад и треба:

Живот је један,
нема репризе,
само чиста љубав
људску свест
на виши ниво уздиже.

/Достојанство – страна 60./

Одувек смо знали, да ли свесно, да ли подсвесно, да љубав доноси опстанак свету, нарочито у ова зла времена…

Богдан нам је то саопштио крајње једноставним речима, да би сви схватили суштину опстанка. Јер, можда није љубав довољна да свет опстане, они зли имају своје планове и треба их надјачати. Свет ипак није саздан на једноставан начин, много је ту суптилности уткано, треба ипак сва та ткања судбине схватити и прихватити. А песник све то може. Може он и више… Може додати нека само своја ткања, неке само своје вијуге, које тас на кантару који нам мери судбину, натерају да скочи.

Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове речи
стихом ће се
све рећи.

/Јутарња звона – страна 5./

Настави са читањем “ЗВОЊАВА ЗВОНА – Најава нове књиге Богдана Јевтића”

65 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПЕТАО – Љубодраг Обрадовић

ПЕТАО

једног петла
цели дан
је мучила слутња
да више леп није
и да се ту нешто
страшно крије

и тај петао
нерзвозно је шетао
и кокама зановетао
да му креста мање светла

Настави са читањем “ПЕТАО – Љубодраг Обрадовић”

92 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПРИЧА О КРЧЕДИНУ – 2009.

01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN 2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike kolonije.

Posebno interesovanje kod publike je izazvala promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac koje su publici predstavili  Jelana Protić-Petronijević – urednica časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević – tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović – urednik KPZ Kruševac

Zapažen nastup ove treće večeri imali su i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji i uživajte!


Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*
U promociji je učestvovao i domaćin Mića Jakšić
Spale govori o Mаranbou.
Mića najavljuje Sanju
Gordana Knežević – pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine
na sajtu POEZIJASCG
Sanja Petrović


Sanja, Ljuba i Goca

Настави са читањем “ПРИЧА О КРЧЕДИНУ – 2009.”

75 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЛОЗА – Љубодраг Обрадовић – прича о мени и мојој породици у сликама

Доста давно покренуо сам идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА. Треботин је село од 155 кућа на дванаестом километру пута од Крушевца ка Александровцу и налази се у општини Крушевац. Још тада био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам и посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина, па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com како би се договорили о свим модалитетима сарадње.

ЛОЗА

Шта може човек, шта можеш ти?
Хоћеш ли пронаћи свету тајну,
или илузије олако потрошити?
Постоје дражи, у сваком питању,
а трагајући за истином,
остарео си већ у том скитању.

Зашто се све у животу,
на крају у бесмисао преточи;
и осећаји и љубав и срећа?
За имагинарну неку лепоту,
искуство ти жудња у дим расточи,
сад ти смета све што на њу подсећа.

Да, на самом крају,
живот се начисто сроза,
а ноћна мора остане…
Сад док пси на месец лају,
осушена под стрехом лоза,
срцу ти кида гране.

© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ЛОЗА – Љубодраг Обрадовић – прича о мени и мојој породици у сликама”
121 ПУТА ПРОЧИТАНО