ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

 


ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.

Ти увек сумњаш у себе,
као да си за пропаст света.
Јутрос ти опет срце зебе,
зашто сумњом свима сметаш.

Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш.
Ти си ту само жито да жњеш,
и елиту сујетом не умараш.

Та, они стварају све што вреди,
јер само њима небо се смеши.
Знаш, гледањем бара се не цеди
и ништа сумњом неће да се реши.

У њиховом животу, незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
Зато одмах смело пређи мост,
који те од завичаја дели.

Устани сад и храбро пођи на рад
иако снове досањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.

Настави са читањем “ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић”

ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац


Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, су 19. 5.2023. године у Геронтолошком центру Крушевац извели поетско-музички програм за најстарије суграђане. Наступили су песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Миљко Шљивић и казивањем своје поезије и ове године подржали  установу Геронтолошки центар Крушевац у реалазицији пригодног програма за најстарије суграђане. Своју поезију говорио је и Рилак Милош, корисник услуга Геронтолошког центра Крушевац. Програм је осмислила и водила заменица председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Светлана Ђурђевић.


УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац”

УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић



УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Увек сам,
пратиш сазвежђа.
Мрави се рада не стиде.
Људи својим путем жмуре.
Бледи на западу нада.

Настави са читањем “УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић”

НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић


НЕМОЋ

Волео си многе ствари,
сад ништа не волиш.
Из дана у дан стариш,
из дана у дан постајеш све гори.

Немоћ полако те стеже,
страх душу обузима.
Знаш: многима је теже,
али то срцу не узимаш.

Свако данас мисли само о себи,
солидарност је тек проста ода.
Ни ти друкчији био не би,
Зашто бити издајник свог рода?

Настави са читањем “НЕМОЋ – Љубодраг Обрадовић”

AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic

AU DÉBUT ET À LA FIN

Tant au début qu’à la fin,
nous avons toujours été portés par les rêves,
bien que vers l’oubli et l’infini,
notre navire navigue inexorablement.

Le passé ne nous touche pas,
notre passé dérange quelqu’un.
Le navire s’éloigne maintenant
et emporte tous les trésors du monde.

Ma chérie sur ce bateau, elle
ne pense pas, elle est si heureuse.
Il écoute son ami ravi,
l’avenir s’annonce beaucoup plus beau.
Настави са читањем “AU DÉBUT ET À LA FIN – Ljubodrag Obradovic”

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈ


Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан!
Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић


СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.

Планове грозне почнем да кујем,
у заносе чудне да падам.
А пролеће ме оплакује,
“та чему ти можеш да се надаш”?

Окренем се, бежим,
а славуј  ме песмом прати.
Она сад са другим лежи,
а ти ту патиш!

Она сад другом тепа
и нуди своје чари.
Она није више твоја степа,
њом сада други крстари.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ

Бранко Мијатовић

У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА

Самотног ме расанила мис`о,
у сред тмуше кад ушара лови;
стотине сам сличних већ запис`о,
али ова за најбољу слови.

Шта је човек и зашто се рађа,
смрт  на њега пре рођења чека;
вазда мука к`о да се порађа,
од живота човек нема лека.

За пар труни радости се живи,
горе – дoлe живот нас окреће;
шта згрешисмо и зашта смо криви,
да свенемо к`о ливадско цвеће.

Што сам рођен да к`о песник трајем,
да к`о клошар гробног места немам;
на стратишту засијаће сјајем,
костур што га ја за вечност спремам.

Засијаће целом српском роду,
и свим иним часним народима;
што се борих њима за слободу,
кад се згоди зло међ` нељудима.

На мом гробу неће бити цвећа,
јер знамен се мени неће знати;
нико мени неће палит свећа,
иак` моме роду све ћу дати.

У камен ми мис`о уклесана,
мис`о моја моћнија од мене;
не мож`с учит, већ је богодана,
осим ње ће све живо да свене.

Тело моје црницом кад скрију,
немој за мном, немој сузе лити;
па кад вином боема прелију,
мисо моја за навек ћеш бити.

Оставићу песме небројене,
у књигама и у рукопису;
мисли моје ничим обојене,
никад никог повредиле нису.

Читај песме што писах их теби,
како голуб голубици слеће;
да не вoлeх ни писао не би,
а ти моје самртно прoлeће.

© Бранко Мијатовић 2020. године.
Из необјављених рукописа.

По мишљењу жирија са нашег сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ је песма:

  • У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНАБранко Мијатовић.

Затим следе:
2. место: -БАЛАДА О РАТНИКУ – Јовица Ђорђевић;
3. место деле: – БРОД ЖИВОТА – Мирко Стојадиновић и – ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – Драгојло Јовић .

По гласовима посетилаца сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ су:

ИМА ДАНА – Весна Стојковић и БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић.

2. место: – ПОГЛЕД У БЕЗДНО – Жељко Поштић;
3. место: – У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНА – Бранко Мијатовић.

Весна Стојковић

Посланица
пријатељу – Војислав Илић

– глоса-

,, Има дана и часова кад те ништа не весели.
Када срце и не жали, и не љуби и не жели.
Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди
Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.
А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.
И ти не знаш у том часу, ни откуд је, ни шта значи?! ”

1.
ИМА ДАНА

Има дана кад ти ништа, у животу баш не иде.
Пријатељи и родбина, као да се тебе стиде.
У душу се твоју слутња, нека тешка тад усели.
-Има дана и часова, кад те ништа не весели.

Има дана када с болом, зору чекаш да осване.
У тешкоме уздисају, тражиш лек за своје ране.
Лелујаш се непрестано, к’о на ветру лист увели.
-Када срце и не жали и не љуби и не жели…

Има дана кад те стисне, к’о кљештима нека мука.
И треба ти тада само, пријатељска, нежна рука.
Хладан ветар ошине те, изненада ти застуди.
-Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди.

Има дана у животу, кад низбрдо све ти крене.
Пред очима к’о утваре, плешу старе успомене.
Кад пожелиш да побегнеш од стварности и од људи.
-Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.

К’о гаврани сенке лете, црне мисли су у глави.
Покушаваш да пронађеш, у тренутку излаз прави.
Бол те сече посред срца, тако мучи те и тлачи.
-А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.

Има дана кад останеш без пoлeта и без наде.
Неки немир обузме те, а срцу се бол прикраде…
Ветар дува са свих страна, осећаш да све је јачи.
-И ти не знаш у том часу ни откуд је, ни шта значи.

© Весна Стојковић


Мирко Стојадиновић

БРОД ЖИВОТА

Кад из мирне луке крене
На пут дуги брод живота
Ту су хриди ту су стене
Искушења и страхота.

Док је море тихо, мирно
Брод живота само плута
Плутајући плови журно
Тад не може да залута.

Недогледна та пучина
Брод живота у помами
А видици црна тмина
На пучини често сами.

Незасита наша хтења
Из похлепе ил незнања
Животна су премеждења
И видик нам то заклања.

А кад дуну са свих страна
Сви ветрови и олује
На броду је пуно рана
И јаук се тешки чује.

Кормилом се тешко влада
Из руку се често стрже
Животом би да овлада
А муње ће да га спрже.

Брод ни тада не занеми
Обилази страшне хриди
Своме циљу ипак стреми
Ка обали што се види.

На свом дугом путовању
Ако ли се не насуче
И теретном жртвовању
Олупину да довуче.

Оронули брод не скита
Остадоше хтења пуста
Са жаљењем себе пита
Од живота дал шта оста.

Што нам хтења неизмерна
Кад на циљу све нас чека
Свима иста, свима смерна
Тешки чекић, мртва звека.

© Мирослав Мирко Стојадиновић Настави са читањем “ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ”

НА КАФИ СА… Љубодрагом Обрадовићем – Весна Вујичић

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу био је 06.11.2015. године гост Весне Вујичић у ТВ емисији НА КАФИ СА… Интервју је емитован на ТВ Јефимији из Крушевца 08.11.2015. године. Била је то лепа прича о поезији која је започела песмом БОГИЊА, коју је Љубодраг посветио свим женама света. Погледајте интервју на Веснином You Tube Kanalu.

БОГИЊА


Око тебе врти се свет…

Младост, љубав и прилике…
Ти напросто убијаш
сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!


Око тебе бљешти сјај,

милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада у да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп,
кад си тако лепа
по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш,
све скриваш,
а смисао откриваш…

Настави са читањем “НА КАФИ СА… Љубодрагом Обрадовићем – Весна Вујичић”

Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.

У музичком тренутку Светског дана поезије – ПоезијаСРБ 2023. су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић. Преслушајте!

Скраћени аудио снимак догађаја – Поезија и музика!

Видео снимак догађаја

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп?
Како стих да започне тај преокрет?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како, како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој, да испевамо свет.

© Љубодраг Обрадовић

-Одлучили смо да данас, на светски дан поезије, објавимо да је Управни одбор Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је једногласно донео одлуку да се годишња Награда равноправно додели: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Овлашћују се председник, односно заменик председника удружења да упознају скупштину удружења са поменутим предлогом за додељивање ове награде. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Удружење песника Србије је 21.3.2023. године у Биоскопу Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац организовало песничка сусретања, када су најбољим ствараоцима из издавачке продукције од 1. 1.2022. године до 31.12.2022. године уручене пригодне награде и то:

* – за област духовне поезије награђена је: књига Миљкa Шљивићa из Глободера “ЖИВОТ У ВЕРИ”;
* – за област прозе награду равноправно су поделили: књига “МЕЂЕ” – Првослав Пендића Пенда из Крушевца и књига “ПЛОД” – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
* – за област монографијенаграду је добила: – књига “Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021.” то јест њени аутори Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
Накнадно, односно поштом ће бити уручене следеће награде:
* – за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
* – Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда;

Сви присутни песници прочитали су по једну своју песму а дружење су поздравили и Горан Ђеличанин и Живорад Милановић Маки. Наступили су песници: Слађана Бундало, Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић, Душка Ерић, , Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић, Радмила Миљковић, Љубиша Шапоњић , Сандра Миладиновић, Бата Спасојевић, Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Миломир Кркић, Милосав Ђукић Ћука, Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

У музичком тренутку су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић. Програм су водили Светлана Ћурђевић и Љубодраг Обрадовић, а за техничким пултом је био Марко Вишњић.

Настави са читањем “Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.”