Добродошли!
| ДОМАЋИНСКА Немам ти ја кад Душо То Сат и два Ја сам ти домаћин човек Ако може петнаест минута Из опанака Уз дувар Уз дирек Па да се ради © Спасоје Ж. Миловановић |
РЕПЛИКА Нисам ја, за тебе, душо! Не могу ти ја то, онако с ногу, за пет, десет или петнаест минута…Ја сам за тиху летњу ноћ, звездану постељу, па натенане! А посо, посо није зец, па да побегне! © Драган Тодосијевић |
Поштовани посетиоци, драги песници,
Мимица Стефановић Костић
ВАГА ЖИВОТА
У сваком злу постоји
нека поука, нешто добро,
тада падну све маске.
Покажу се права лица.
Види се душа и снага.
Види се величина и сјај,
види се човек.
Е, то је оно што нама
недостаје, многима и превише.
Изненадиш се, чудиш,
не можеш веровати,
колико те неко може
разочарати, или пак усрећити.
Једино верујеш да Бог
уреди тај склад и једнакост.
Одузме ти на једној страни ваге,
али ти на другој много више подари.
То је ваљда нека судбина
нас обичних грешника.
Сакупиш три прста,
крстом се крстиш,
помолиш и кренеш даље
новом стазом живота.
Нема времена за чекање,
за тугу и кајање.
Живот је кратак, живимо га.
Настави са читањем “МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимице Стефановић Костић, најава нових књига”
ПАКАО САМОЋЕ
Родила стварност самоћу,
усадила је у подсвест,
негде на сударну
раскрсницу размишљања.
Самоћа родила вука,
игру да започне
у тами магле набујале.
Вечиту игру скривања
и опстанка, да продужи.
Започели су је вукови
– да је продужи човек – вук!
Прва мисао која дође,
свака мисао која почне
да мучи мозак
својим растом до смрти,
зове у бекство,
нудећи рајске тренутке
у кулама магле.
Човек има среће и
мислећи на себе
и фатаморганасту безбедност
у самоћи,
ипак урликне на вука.
Настави са читањем “ПАКАО САМОЋЕ – Љубодраг Обрадовић”
Наши садржаји на првом сајту прегледани су преко 22.000.000 пута. Леп је то осећај!
 |
 |
На нашем првом сајту www.poezijascg.com, су садржаји од оснивања 10.08.2005. године до сада прегледани више од 22 милиона пута. На њему се и сада могу прочитати више од 8.000 песама…
Један од првих пројеката на овом сајту, на који сам поносан је “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ”, а настао је захваљујући великом ентузијазму и раду чланова овог сајта: Лепи Симић, Владици Миленковићу – Влајчету и мени Љубодрагу Обрадовићу. Урадили смо га сами без ауторског хонорара. Погледајте, јер и данас лепо изгледа, а и песме су добре.
У прилици сам да Вам најавим књигу поезије ЈУТАРЊА ЗВОНА, другу књигу Богдана Јевтића – члана Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Књига ће изаћи почетком нове 2021. године у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ из Крушевца. Најавићу је Богдановом песмом ЈУТАРЊА ЗВОНА, радном верзијом корица књиге (слику је урадила Слађана Бундало) и мојом рецензијом. /Љубодраг Обрадовић – уредник сајта/
Дубоку тишину буде
јутарња звона,
спокојна је
душа моја.
У глави се
мисли роје,
слова множе
на папиру,
не прекидам
мисаону идилу.
Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове речи
стихом ће се
све рећи.
Неслућена
мисаона супстанца
ведрину
и оптимизам ствара,
све јаче
одзвањају звона,
стих има своју снагу,
оштрину
и романтику благу.
Инспирација
стихове пише,
ствара се лепша димензија
да се искажу осећања,
рима их чува од заборава.
© Богдан Јевтић
ЈУТАРЊА ЗВОНА стиховима лече – Љубодраг Обрадовић
Да ли поезија у себи доноси клицу одговора на сва питања која муче човечанство!
А истине су свуда око нас, јер су и догађања око нас. Питање је само да ли поезија у себи носи клицу одговора, који лебде у ваздуху живота који нас окружује?
А прави одговори су увек једноставни и дођу обично на крају књиге, кад и треба:
Живот је један,
нема репризе,
само чиста љубав
људску свест
на виши ниво уздиже.
Одувек смо знали, да ли свесно, да ли подсвесно, да љубав доноси опстанак свету, нарочито у ова зла времена…
Богдан нам је то саопштио крајње једноставним речима, да би сви схватили суштину опстанка. Јер, можда није љубав довољна да свет опстане, они зли имају своје планове и треба их надјачати. Свет ипак није саздан на једноставан начин, много је ту суптилности уткано, треба ипак сва та ткања судбине схватити и прихватити. А песник све то може. Може он и више… Може додати нека само своја ткања, неке само своје вијуге, које тас на кантару који нам мери судбину, натерају да скочи.
Од превише слова
формира се
реч нова,
нераскидивом нити
рађају се
нове речи
стихом ће се
све рећи.
Настави са читањем “ЗВОЊАВА ЗВОНА – Најава нове књиге Богдана Јевтића”
ПЕТАО
једног петла
цели дан
је мучила слутња
да више леп није
и да се ту нешто
страшно крије
и тај петао
нерзвозно је шетао
и кокама зановетао
да му креста мање светла
Настави са читањем “ПЕТАО – Љубодраг Обрадовић”
|
01. avgusta 2009. godine u Krčedinu, u Domu porodice Jakšić, Cara Dušana 64, održano je treće veče LIKOVNE I PESNIČKE KOLONIJE *KRČEDIN 2009* čije je izumitelj Miodrag Mića Jakšić. Izvedeni program je kvalitetom i raznovrsnošću, oduševio brojnu publiku, a i same učesnike kolonije. Posebno interesovanje kod publike je izazvala promocija časopisa *PUTEVI KULTERE* u izdanju Kulturnog centra Kruševac koje su publici predstavili Jelana Protić-Petronijević – urednica časopisa, Ljubodrag Obradović – direktor KCK, Nebojša Lapčević – tehnički sekretar galerije Milića od Mačve i Spasoje Ž. Milovanović – urednik KPZ Kruševac Zapažen nastup ove treće večeri imali su i članovi sajta POEZIJASCG: Sanja Petrović, Gordana Knežević, Ljubodrag Obradović, Spasoje Ž. Milovanović i naravno domaćin Miodrag Mića Jakšić. Pogledajte atmosveru sa susreta, pročitajte detalje o koliniji i uživajte!  Jelena, Ljuba i Neboša – Promocija časopisa KCK *PUTEVI KULTURE*  U promociji je učestvovao i domaćin Mića Jakšić  Spale govori o Mаranbou.  Mića najavljuje Sanju  Gordana Knežević – pobednik takmičenja za PESMU 2008. godine na sajtu POEZIJASCG  Sanja Petrović
|
