ГАЛЕБ – Душан Комазец

Са дивних плажа и сребрних гора
маестрал тиху песму заподева.
Док ћарлија нежно уз обалу мора
већ уморно сунце спрема се да снева.

Пробуђени  месец урања у море
док несташни галеб својим дугим криком
пркоси поносно тами што до зоре
огледало воде не допушта ником.

Усамљена птица суну у висине
веслајући храбро кроз облака пруће,
ал’  охолост њена не хтеде да мине,
узлете још више, право у беспуће.

Пламен нове зоре прекрива обалу
на коју је болна чемерност се свила.
Сам у хладу палми на пешчаном жалу
лежи рањен галеб поломљених крила.

2 ПУТА ПРОЧИТАНО

Под покровом твојим – Душан Комазец

Нисам те достојан погледати смерно
царице небесна што с престола гледаш
у дану у којем хоћеш да ме не даш
и волиш још више нежно, неизмерно.

Док земаљски дани преплићу се, теку,
ми путници што смо овде само гости
у сопству безмерном и препуни злости
изворисмо греха непресушну реку.

А ти прашташ, молиш свога сина Христа
не би ли нам и он опростити хтео
да нам као месец кад васкрсне цео
у срцима пламен љубави заблиста.

Не могу нам ништа трубе Јерихона
док се смерно молим и нежно те гледам
и никоме нећу моћи да те не дам,
јер над нама бдијеш с’ неба и с’ икона.

12 ПУТА ПРОЧИТАНО

БАЛЕРИНА – Душан Комазец

БАЛЕРИНА

К’о вапај несташног ветра који буди
утихнути одјек чулних теревенки
разигран к’о лахор плес нестварних сенки
извори се с’ дахом светла које руди.

У одори нежној, гипка попут прућа
покретом изнуди безвремље, јер мами
дремљиве погледе времешних у тами.
Отима им давно пренута сванућа.

Опчињени блудно беличастим велом
што просторе нове пируетом стече,
похотни којима жар се не дорече
уздишу за њеним вретенастим телом.

Девојка ил’ лабуд, питање је јасно,
ал’ сваки одговор недоумље нуди.
Тренутак  промисли вео прекри худи
жуборења чежње што заруди страсно.

На престолу сама, попут нежног крина
сазвучјем покрета дочарава дугу,
док под плаштом белим можда скрива тугу,
јер је само једна нема балерина.

© Душан Комазец

56 ПУТА ПРОЧИТАНО