Са собом не носим ништа, сем своје
душе горде. И неке успомене модре.
*
Када једном одем, засијаће Сунце,
процветаће руже, птице ће гнездо
своје свити, остаће лепота живота
док ће се мој претворити у спокој.
Када једном одем, биће то у тмини
краичку ока мога, у дубини тужне
душе, на обали небескога свода.
*
Волела бих да добијем крила на
ветру, да одем, да обришем сва
сећања и снове, да правим неке
успомене нове. Све бих другачије.
Сваку бих реч другачије рекла, свако
слово другачије писила и сваки дан
пуним плућима дисала и удисала.
*
Са собом не носим ништа, сем своје
душе горде. И неке успомене модре.
