Уместо молитве

 

Молим ти се, Месече – иконо небесна,
и звезде ти палим, та тужна кандила
Уместо молитве нек походи те песма
у коју је травку очаја једна рука посадила

Среће је, у оку мом, угасло прегршт жеравица
Ко још у љубав верује, све су то пусте скаске?
Језера су срушила бране између трепавица
Не умем да сузе скупим и вратим одласке

Сам себи крив, мучењем новим тражим
душу с тајном вечном што и од себе кријем
Хоћу ли икада поново моћи да одважим
лице странца да горке боре радошћу умије?

Као зраке пуне срме у наше су очи,
у неверици, даљине светлост кануле
док умирала је нада у сунце, расле су ноћи
Истине боље да никада нису освануле

У мени су занемели бол и јауци многи
Срце ми у колевци сећања заспало
по трњу и ружама ходасмо босоноги
а небо је немире, као грехе, опраштало

Под њеном косом спи сумњама спутана
чежња, уснама пољупцем сам оклеветaо
чело, сенком је у молитву – песму залутала
и проклела погледом све што било је свето

Visits: 50
Today: 6
Total: 811272

ИСТИНА

Нема веће даљине од заборава
у теби умиру занемеле речи
ал` душа се ћутањем не спасава
и само се новом, стара љубав лечи

Боре ти драга населише лице
и док си сузе минуле среће
скривала под трепавице,
ја сам ти косу китио цвећем

У коло чежње се ухвати вило
до мене, да будем туга твоје самоће
уздрхтало ми срце помилуј крилом
У шаке за те скупљам звезде ко воће

Не бој се додира моје усне
љубим ти лице и врат и чело
Можда би могло да нам успе
склопиш ли очи једном смело

Ти вечност дугу можеш да ћутиш
знам да се од мог погледа скриваш
ал` ти си лепа и када се љутиш
за мене лепша све више биваш

У чвор ћу око струка да ти се вежем
црвеним концем ко против урока
о кад бих могао у срце да се урежем
и да те кроз живот брани моја рука

Visits: 60
Today: 2
Total: 811272

Молитва за Снежану

Молитвама дугим дозивасмо драга
Одбегла заувек сва наша пролећа
Лажи су их душо, однеле без трага
Изгубљена срећа, није више срећа
Тамница су груди за срце што јеца
Венце ће од туге сузе да исплету
Април, а у нама заљубљена деца

Загрљај је оков најслађи на свету
А знаш ли да увек исто сневам

Свадбену игру, Тебе усред кола
Неутешан, о љубави певам
Ехо првог бола, песму не пребола
Жељан сам остао свега што је било
Ал узалуд чежња у мојим очима
Немирном ми само слетеле у крило
Умрле звезде у пустим ноћима

Visits: 166
Today: 0
Total: 811272

Мали принц

Васионом успомене протичу као река
само сазвежђе пса уме да чека верно
У сјају звезда капи просутог млека
Небо облачи најбоље вечерње одело

Месец му на ревер као значка слетео.
док блиста из праћке испаљена комета
Мали принц је за ноћ од чежње оседео
и сећао се пољубаца као ватромета

Заљубљен је остао у мирисну Ружу ветра
као у шкољку што тајну му у ухо рекну
Не заклињи се никада као на верност Петра
Што усне кажу, лажљиве усне и порекну

Дукат Сунца златним зраком Зору купа
она нага у загрљај пада новом Дану
Трагом издаје и крста изнова срце ступа
венцем љубави и трња да вида стару рану

Visits: 233
Today: 1
Total: 811272

Здравица

Знам да утехе нема вином без благослова
Сузама наздрављам ноћас минулој срећи
Ти заборав наточи у разбијене чаше снова
ја ћу да пијем и певам растанку пркосећи

Болу у загрљај падам до дна, без наде
да ћу имати снаге живота коб да разумем
и моћи вино Здравицом да не прокунем
док душом ми одјекује крик ове баладе

Зар Здравицом да назовем ту кап судбине
што ме од тебе дели ко понор плача
из пакла очаја би у рај небески да се винем
и изнова страдам од твог погледа као од мача

У време нежности кад пољупцима видасмо ране
Нема те Здравице која може да нас врати
Узалудне су молитве кад отров са усана кане
у срца лажи и као сенка настави да нас прати


Visits: 55
Today: 0
Total: 811272

Мој други живот

Судбине коб ме на путу пресрела
док је срце тебе у заседи чекало
Руке у загрљај жеља ми завела
У пешчаном сату време је нестало

Не жалим себе док мртав лежим
већ мољење моје неуслишено
Спокојан сам, јер више не бежим
од погледа твојих, вољена жено

Својим ми сузама покров исплети
и мада, на никада више све мирише
у радостима твојим ја ћу оживети
и душа ће моја са тобом да дише

И када године мину ти ме се сети
У твом ћу осмеху ја поново рођен
мирисати миром као сви свети
сигурном руком кроз снове вођен

Мој глас кроз усне твоје нека буде
док песма недопевана у мени стасава
када те јутром пољупци пробуде
то љубав моја са сунцем васкрсава

Visits: 92
Today: 2
Total: 811272

Песма очаја

 

Моја је младост давно већ минула
Старост ми сребром кроз косу прошла
и бора је многа болом синула
О љубави моја, добро дошла!

И када сам будан све о теби сањам
и никад ми на те` иста није мисао
Из твоје косе, ко пас, ветар ме прогања
Јесам ли пре тебе уопште дисао?

Пољубаца твојих жедан сам остао
Док ми се срце лажној срећи надало
Бојно поље сам у грудима постао
све што пожелех, све је пострадало

Узалуд чекам шум корака да ме пробуди
јер љубав твој осмех има у жудном сну
Молитвом ме дозови пре него полудим
Помози ми, помози сад кад сам на дну

Што ме прокле да надом снове бојим,
а месец је ноћ окитио драгим лицем
ја никога више немам под небом овим
Пусти ме, пусти из ока – тамнице

Да изнедри сузу ни душа не може
Ни твоје име да исплачем не умем,
Ти буди химна моје мисли побожне
Бездан стихова да могу да разумем

Visits: 106
Today: 0
Total: 811272

КАКО СМО У НОЋ ПРАВИЛИ ДАН

Небо се црној Земљи умиљава,
милујућ` траве и шуме и горе
Она се начини као да спава,
док ноћ забради марамом Зоре.

Ко да загрме када смо загрљени пали
преко Кумове сламе и да је небо плануло
Љубисмо се ко да смо срећу украли,
а свет је већ знао – давно је свануло.

Падају звезде узреле као шљиве
по кожи жене љубљене на уранку,
а када угасли вулкани у њој оживе
задиме се, брале, и луле на опанку.

Стргох са лица вео лепој пастирици
док срце лудо звони као клепетуша
Сад нежно преде, и свира на фрулици
вели да ће јој Даница бити деверуша.

Пред носом Месецу, ето, обљубих невесту
ка небу ко аероплан узлети Црвени петао
Иза брега Сунце израња крваву кресту
још један се рађа Дан – плодан и светао.

Visits: 110
Today: 0
Total: 811272

КРУГ

Стубови соли нас двоје, а време је окамењено
У разбијеном огледалу, живота више нема
Помене туге и немира предемо на вретено,
у пешчаном сату круне се зрна успомена

Као маслачка цвати ветар нас развејао,
ко да смо клице звезда на небеској њиви,
светим душама нашим у лице насмејао,
а зна да без љубави не може да се живи

Претворио сам чежњу у молитву тишине
Осаме моје, драга, очи су испоснице
Нанизах бисер росу на нити паучине,
док суза прећутана клизи низ трепавице

Караван нежних речи са усана ми креће,
пут шкољке уха то гласнике пратим
Свилом твоје коже на прстима среће,
игром светла и сенки, умем ли да се вратим?

Ево ме на почетку, пред вратима твог срца
на сва питања моја ту стоје одговори
Ја друкчије не умем, већ пољупцима куцам
и шапућем ти смерно: Отвори драга, отвори!

Visits: 131
Today: 0
Total: 811272

Ноћ

 

Пљуште низ лице ноћи кише метеорске
Изрешетан звездама свод небеске шатре
док занемео ветар јеца песме анђеоске
Још увек горе, у срцу мом, исконске ватре

Као цигански точак Месец се окреће
Упрегох белца Пегаза у Велика кола
док чергу наде усних на путу несреће
уз виолину цвилим у спомен бола

Када се ступи у доба глуво иза поноћи
бескрај тишине разбију криком први петли
немире душе сколају дамари немоћи
Комета прелеће небом као на метли

И као да плачу, оборе кудраве главе
од туге у мени, сунцокрети зрели
Океани се излили, па сада небо плаве
Падају листови мрака златом увели

На крилу анђела ко да спаљује живу рану
над сенком прошлости сагорева сунце
Љубав је чежња и жеља преточена у тајну
из кондира и руку музе у махнито срце

Visits: 203
Today: 0
Total: 811272

Здравица

Знам да утехе нема вином без благослова
Сузама наздрављам ноћас минулој срећи
Ти заборав наточи у разбијене чаше снова
ја ћу да пијем и певам растанку пркосећи

Болу у загрљај падам до дна, без наде
да ћу имати снаге живота коб да разумем
и моћи вино здравицом да не прокунем
док душом ми одјекује крик ове баладе

Зар здравицом да назовем ту кап судбине
што ме од тебе дели ко понор плача
из пакла очаја би у рај небески да се винем
и изнова страдам од твог погледа као од мача

У време нежности кад пољупцима видасмо ране
Нема те здравице која може да нас врати
Узалудне су молитве кад отров са усана кане
у срца лажи и као сенка настави да нас прати

Visits: 184
Today: 2
Total: 811272

Мали принц

Васионом успомене протичу као река
само сазвежђе пса уме да чека верно
У сјају звезда капи просутог млека
Небо облачи најбоље вечерње одело

Месец му на ревер као значка слетео.
док блиста из праћке испаљена комета
Мали принц је за ноћ од чежње оседео
и сећао се пољубаца као ватромета

Заљубљен је остао у мирисну Ружу ветра
као у шкољку што тајну му у ухо рекну
Не заклињи се никада као на верност Петра
Што усне кажу, лажљиве усне и порекну

Дукат Сунца златним зраком Зору купа
она нага у загрљај пада новом Дану
Трагом издаје и крста изнова срце ступа
венцем љубави и трња да вида стару рану

Visits: 116
Today: 2
Total: 811272

Молитва за Снежану

Молитвама дугим дозивасмо драга
Одбегла заувек сва наша пролећа
Лажи су их душо, однеле без трага
Изгубљена срећа, није више срећа
Тамница су груди за срце што јеца
Венце ће од туге сузе да исплету
Април, а у нама заљубљена деца

Загрљај је оков најслађи на свету
А знаш ли да увек исто сневам

Свадбену игру, Тебе усред кола
Неутешан, о љубави певам
Ехо првог бола, песму непребола
Жељан сам остао свега што је било
Ал узалуд чежња у мојим очима
Немирном ми само слетеле у крило
Умрле звезде у пустим ноћима

Visits: 123
Today: 0
Total: 811272

Ругалица љубави


Прстење симболише ланце,
за снове окове – карике бола
Чаробна реч „да“, везаће странце
што гледају се преко стола

Тумарање слепог по туђем телу
додири су, а нежност значе
Бисере суза и усну врелу
љуби и када не знаш зашто плаче

А целови су издаја себе
На уснама остаје Јудин знак
Од трња љубави сплетох за тебе
мирисну круну и вео лак

Загрљај је животна коб
рашири руке Погледај сен
Стигнеш ли срећу постајеш роб
и све до смрти носиш крст њен

Љубав је душо пепео ватре
Исконски од самоће страх
временом што срца нам сатре
и смрви сне у пепео и прах

Visits: 144
Today: 0
Total: 811272

Повратак – Жељко Поштић

Давно, угашени сузама моје мајке
једино наши прозори не светле,
док озвездало село, ко из бајке,
чека на зору и прве петле

У прах и пепео огњиште згасло,
опустелом дому затро се праг
и увео венац ђурђевданског цвећа
На поду срча – последњег пијанства траг,
а болну душу и ову кућу,
одкад те нема, није походила срећа

И нема више, пољубаца кише,
ни осмеха – Сунца,
ни ведрине из твог ока
Испуцало ми срце ко земља,
а било је, уз мало љубави
човек из њег да роди

Самоћа ми оста једини друг
Путеви моји трњем су посути,
док те тражих у осмеху других жена
Песмом о теби, ето затварам круг,
јер сваки стих и суза о теби ћути
и не живи се, већ мре од успомена

Visits: 97
Today: 0
Total: 811272

Бајка о љубави – Жељко Поштић

Да не знам сенка самоће какве је боје
ноћима сам се, лажно, на уштап заклео
Ни глас, ни очи друге за мене не постоје
Тебе ћу волети, ко што сам волео 

Изнад мог пута два сунца горе
Твојим ме очима то звезде гледају
Васиона ће да експлодира од љубоморе
и да се расплине у сопственом бескрају 

Док срце бунца, ја сричем риме
Као облак некада сам у себи плакао
Страхују снови од болне истине
у рај се стиже путем кроз пакао
Настави са читањем “Бајка о љубави – Жељко Поштић”

Visits: 1250
Today: 0
Total: 811272