Добродошли!
НАИВНОСТ
Веровали смо да естете могу бити
и они који се не слажу са озбиљно ружним,
да је велико што спаја,
да границе постоје за уске душе.
Све што није ваљало,
називали смо реликтом прошлости.
Онда смо схватили,
да је време пролазно,
Настави са читањем “НАИВНОСТ – Андреја Ђ. Врањеш”
У ИГРИ СВЕТЛОСТ – пријатељу, пилоту Р.В. Митру Мијатовићу.
Високо у пољу таме,
бокори звезда горе,
мрклином се Луна сели,
до плиме светла, плама зоре.
Кад статисти небески, потроше сјај,
знаци светлости дотакну сан,
живот се покрене бујно,
одморно Сунце, објави дан.
БАСНА ОРАО И ЦРВ – ИВАН КРИЛОВ.
Плаче орао сузе рони, сретне га црв и упита: „ Зашто плачеш?
А како не бих плакао, сломио сам крила. Црв се замисли па рече: „ Ја немам крила, цео живот гмижем, па ето не плачем“, хтео је желећи искрено да утеши орла. „ Е јадни мој црвићу, више вреди само један мој лет, него цели твој живот“.
Настави са читањем “У ИГРИ СВЕТЛОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш”
САГЛЕДАВАЊЕ
Кад људи саглдавају животе своје,
као да их упита необјашњив неко,
какви су то они били?
Многи у присећању људскост не угледају,
живели су без Бога, ега и неба.
ПРАВИЛО
Храбри најбрже напусте овај свет,
душевни су жртве којих се сећамо,
вредни не стигну све да ураде,
сви одлазе.
Остају глупи,
они пазе да се нешто паметно не деси!
Настави са читањем “ПРАВИЛО – Андреја Ђ.Врањеш”
ТЕТ А ТЕТ
Старији човек говорио је монолог непознатом, док су чекали воз који их је требао негде одвести. Нико их није слушао, били су издвојени у дубини перона. Причао је старац о злу као феномену, говор је започо изненадно , како злих у сваком времену има. Нечистих савести спречавају смисао, нудећи бесмисао, такви постоје да увреде живот, будни мржњом покрећу унутрашње зло. Срећни када унесреће, догоде се у животима нашим, или су циљано доведени да постану истовремени тужиоци и судије. Не треба им поклањати пажњу ,опасно је с њима и о њима. Ко им се иоле супротстави, наћи ће се у смртној опасност, то су људи спремни на све осим да буду добронамерни. Шта је онда решење упита збуњено слушалац, чинило се тек да има некаквог удела у догађају? Треба се окренути себи рече чичица и изгуби се нагло у гужви перона у који је улазио воз препун људи различитих заблуда, сумњи и уверења. Можда је најбоље не родити се рече за себе младић и пође у сусрет догађајима и људима?
Настави са читањем “ТЕТ А ТЕТ – Андреја Ђ. Врањеш”
ОД ЗИМЕ ТОПЛА
ХАРФА
Јесењину
Живео је песмом да изгори,
туга је у њему устала да пише,
волео је душом разбијеном,
еонски славан, поезијом дише.
Из живота љубављу побего,
крајем стихова, римом занесен,
плакао је и кад се смејао,
именом сетним, обојио јесен.
ЛИЧНА КАРТА
НЕРАЗУМНОСТ
Опасност је велика,
понизити песника,
може до`ћ до немира,
три неба да се сударе
и још пет шест свемира.
Не тамните Сунце овог неба,
што у зору црнилу опрашта,
не дирајте скромност,
кад се светлу диви,
он тад само жели,
песму да измашта.
ОДЛУКА
Уплакано је живео,
говорили су му: ,, Окрени се, погледај“,
толико радосног је око тебе,
живот може да ти постане обасјан лепотом.
Престани плакати.
Послушао је,
дан му је почињао са грохотним смехом.
Tужно је било,
његово смејање.
КАД ПРСТ НЕ ВИДЕ ОЧИ
Живот отврднуо нељудским,
свјетлости нигдје, да обасја путе,
и звук боли, вријеђа,
године тешке, туге погнуте.
Бјеле ноћи, стигли снови врани,
од дугачког дуже направише,
уско, гнусно, привукло се крадом,
тихо питам да не могу тише.
Без неба птице да ли лете,
људи лају, времена су псећа,
гдје сте вјетри и олује силне,
однесите зиме, нек трају прољећа.
Настави са читањем “КАД ПРСТ НЕ ВИДЕ ОЧИ – Андреја Ђ. Врањеш”