ВИСИНОМ ЖИВЕ – Андреја Ђ, Врањеш


ВИСИНОМ ЖИВЕ


Песнику, пријатељу, Драгојлу Јовићу.


Постоје такви који нас врате,
у дане тавне, тајне сате,
осветле наше највеће тренутке,
пренесу радост, да нестану ћутке.

Ти необични људи, адиђари светла,
радују трајањем, ко дете осмехом,
животе им троше те широке душе,
истинити живе, с именом утехом.

© Андреја Ђ. Врањеш

Visits: 552
Today: 10
Total: 1629470

ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш


ВЕЧЕРЊА ПЕСМА…

Живот рапаве године збраја,
на цвет бих слетео, као пчела,
мирисе примао као драге госте,
лепој Наташи био паралела.

Радости се не сећам дуго,
не добијам писма, шарених боја,
себе увредим, па кажем опрости,
ниси Болконски, не глуми хероја.


Поштовани друже, песниче Љубо, хвала ти на предивној сарадњи, било је прелепо дружити се поезијом са свима вама из ПоезијеСРБ. Мислим да је доста мог појављивања, што сам имао то сам и рекао, уморан сам, уморан од времена, од свакојаких успомена, од лепих и оних ружних, дође се полако у свему крају… Остаје ми да се припремам за своју излазницу из овог простора лудилишта, у можда неки тиши душевнији свет. Одлучио сам овако некако песнички тајновито, доста је.
..

Пуно здравља, много среће у раду и животу, жели Вам свима ваш Андреја.  Настави са читањем “ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш”
Visits: 2202
Today: 0
Total: 1629470

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ

Кад нестанак савјести профункционише прећутно нормативно, када не јединка, већ већа група понашањем и ставовима оде супротно од једино исправног. Када историјски нормално постане абнормално, кадa сила повриједи разум, када је доведен у питање смисао. Када се увјерава у увјерено, остане се и без вијере и без увјерења. Када се у лице лаже искрено, стање је кад не постоје правила, онда су немогуће и могуће ИСТО.

Настави са читањем “ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 172
Today: 0
Total: 1629470

ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ЕКСТАЗЕ

Посвета младости.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти, нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Кад временом додирнемо ништа,
од већега угледамо мало,
ми висине тражили у плитком,
а високо у дубине стало.

Оних волења бдења, никад бити неће,
осећања тупе ,немоћ како стиже,
све је мање великих хтења,
а Стикс се примиче, све ближе и ближе.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти,нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Настави са читањем “ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 665
Today: 1
Total: 1629470

ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ЛЕПОТА  ЦЕЛА

Постоји ли цела лепота?
Ако је далека, питома је варка,
скривену треба препознати,
лажна се крије иза фантазије.

Кад жена лепоту носи,
свуд је има,
у оку, торзу, осмеху, коси,
лепота је цела, када се разноси.


Настави са читањем “ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 403
Today: 0
Total: 1629470

ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ… – Андреја Ђ. Врањеш


ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ


Са вриском светла гедала је у његов осмех, мимику радости, запамтила поглед одлутао у далеко, волела га је скровито изнад сазнања,уживала у његовом смислу да од обичног направи изнимно.

Тих ипак се чуо. Отишао је једног губљења свега да избегне немоћ, више се никада није десио, остала је нема празнина. И време: Утеха и побуна, интригант и помиритељ, тужитељ и бранилац, изван и изнад свега време. И сећање је остало, дубоко као морска дубина.

ВЕРНИК ПОЕЗИЈЕ

У диптиху насликана доброта,
песник у зраци светла,
препознао смисао,
тамом писао.

У ширине заљубљеник,
одвео га пут слободи.
Нудили му живот тесан,
није хтео, на супротну страну води.

Настави са читањем “ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ… – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 524
Today: 0
Total: 1629470

ПЕСМА МЕСЕЦА *Април 2021.

АПРИЛ 2021.

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

  _________________

 Андреја  Ђ. Врањеш

Visits: 308
Today: 0
Total: 1629470

У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш

У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ

Ко се песником роди,
животом га радују ситнице,
с душом нежном живи као с грешком,
чуде му се куће и улице.

Залутао у буци простоте,
утеху –  светлост, стиховима боји,
живот цео крвари  песмама,
не намиче себи, јер  не зна да броји.

ОДЈЕК  У  СЕБИ

Ветар је разносио немире,
осмеси се множили у кланцима додира,
мириси  примали као гости,
враћао је тренутке из далеких прича.
Како живети јасно у мутно време, питао је себе.
Ломили му труд тихи и они прости,
вечно журио у сусрет себи,
да случајно тужан закаснио не би.

Настави са читањем “У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш”

Visits: 226
Today: 0
Total: 1629471

СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш

СНОВИ  БЕЛИ

Пред оком видим море плаво,
а мени жао што зелено није,
кроз низку снова, речи,
буди срећан што је твоје,
могло је бити и без боје,
шта би рекао  да је Мртво,
у коме  рибе не постоје.

ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА

Скрушених надања,
остале су приче
и са њима потрошене године,
стигли замори,
казнило га време,
куда без себе?
Како бити море без соли,
сачувати сећање.
Како? Кад и радост боли.

Настави са читањем “СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 361
Today: 0
Total: 1629472

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ

Због неостварених љубави чињене су некада давно чудне непромишљености, какве су: Клетве, гатке, самоубиства изван свакојаке потребе и разумног. Управо такав сценариј обојио је ову кратку причу. Давно у селу једном у далматинској загори живела је девојка Маре којој је отац забранио тврдо да неслућену лепоту поклони вољеном младићу којег је носила у срцу. Увидевши да јој се жеља неће остварити она у предвечерје изабра високу грану старог храста недалеко од куће и на њој се обеси, тако су завршиле она и њезина туга. Била би ово уобичајена матрица о пропалој трагично завршеној љубави, да за прелепу Маре није везано и несвакидашње народно веровање (предање) да је и мртва управљала временским неприликама. Када би кише падале данима, претећи јесењим поводњима и бујицама које су збуњивале људске судбине, дували снажни ветрови, односећи пластове и кровове, нападали дубоки планински снегови, затварајући путеве и помисли, жене би излазиле са машицама на двор, (ДВОРИШТЕ) бацале их од себе што даље и позивале умрлу девојку у помоћ, изговарајући наводно чаробне речи: ,,МАРЕ ОБИСИНИЦЕ ВРАТИ ВРИМЕ У ПЛАНИНЕ“, тако би прамајке наше веровле да ће отерати кишу и сваку другу изгибију, дозвале Сунце благодатно , вратиле спокојство. Пошто се мени прича допала, слушајући је у Равним Котарима пре одприлике пола века, у земљи врлетној и каменој, пожелех да јој и узверујем, зато сам је Вама поштовани читаоци пренео. Ко је из ових крајева и далеким пореклом, за тренутак ће му срце закуцати брже као поклич из тишине векова.

Настави са читањем “МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 284
Today: 0
Total: 1629472