МОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш



МОЈЕ


Из лепоте отеран,
имао тајни бајни,
открио ми једну чедну.
Моје је ускост људска,рече,
људи не знају,
 због тог моје,
 цели живот да се боје.

Настави са читањем “МОЈЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 335
Данас: 11
Укупно посета сајту: 1990004

LICENTIA POETIKA – ПЕСНИЧКА СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш


LICENTIA POETIKA – ПЕСНИЧКА СЛОБОДА

ПЕСНИК МОЖЕ ДА МЕЊА ИЛИ ИЗМИШЉА ПРЕМА СВОЈИМ СХВАТАЊИМА И ТЕЖЊАМА

Песницима је у њиховој ВИЗИЈИ песничког остварења допуштено да створе своју слику код одабира мотива, стилских изражајних средстава, тема, виде што други не виде или нису у стању, због тога факта читаоци понекад криво тумаче поезију гледајући, доживљавајући догађаје, осећања, песникову фантазију на прозаичан начин, идентификујући се са реченим, искривљујући смисао песникове решености да лично прикаже својим унутарњим. Из тог разлога поезија није опипљива материја, она је имагинација песниковог личног и као такву је треба сагледавати. Шта је песник хтео да каже он ће рећи користећи се пренесеним значењем, стилским изражајним средствима, најчешће су то метафоре, персонификација, ономатопеја. Дакле да би испунили песнички задатак песници морају имати потпунију слободу, песник према својим тежњама обликује песму, наравно увек се придржавајући одређених уметничких закона и захтева, све скупа одређује успех или неуспех.

Настави са читањем “LICENTIA POETIKA – ПЕСНИЧКА СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 332
Данас: 1
Укупно посета сајту: 1990004

ПРИПАЗИ – Андреја Ђ. Врањеш

ПРИПАЗИ

Не истражуј тајну Дрине,
можеш пасти у дубине бола нечијег,
а шта ће ти та истина,
цео живот да те пече.
Зато пусти стару даму,
драме реку,
нека бурним током тече,
навикла је кривудава а не крива,
да подсећа шта осећа.

ТРАЖЕЊА

Ако песнике будеш тражила,
наћи ћеш их између судбина,
јаука,
остану такви у времену.
Тако они дугове своје ,
стиховима враћају.

Настави са читањем “ПРИПАЗИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 122
Данас: 0
Укупно посета сајту: 1990004

ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ – Андреја Ђ. Врањеш

ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ


Кад се  клања чаршији на четири стране,
што је ружно, однекуд се врати,
изгуби се жртвом одбрањено,
нигде мора а свуда  пирати.

Светлост блешти, а ништа се види,
млади одмладели, стари у самоћи,
празни мисле што нису никада ,
не може се од,, паметних“ смоћи.

Наместе се  времена  без вида,
плитких  дела, врх неба узнесу,
човеку се неда насмејати,
куће с бројем, немају адресу.

Настави са читањем “ВРЕМЕНА БЕЗ ЉУДИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 192
Данас: 0
Укупно посета сајту: 1990005

ДРАМАТУРГ – Андреја Ђ. Врањеш

ДРАМАТУРГ

Дошао је у позориште једног уранилог пролећа, када је небо изнад Сарајева највише азурно, када се чини да се сва светлост Васељене спустила на улице овога града, на људе, чак и на успомене. Дошао је у град спој конфесија, нација,обичаја и много чега другог још невиђеног. Задржао се кратко, чинио је тако где год је стизао. Остајао је онолико колико представа сценски живи, а онда би одлазио у неки други већи или мањи град, веровао је да ће тако проћи и живот, јер док има градова и представа, човек је онда уходан у ритму, колотечини. А живот преварант пропири као ветар брзином. Када у неким годинама сачекају ненадано старост са њом и болест, када се однекуд туга привуче, схватимо колико је човек трошан, понекада и претерано неумерен. Представе су се низале као и градови које је остављао. А он отмен,наглашено мисаон, умерено жовијалан, не истражен за женски свет, био је неисцрпна тема међу дамама. Чекале су у вечерњим сатима испред позоришта да га угледају, траже аутограм не би ли га дотакле, виделе тај осмех. Опсесија је постао, нису могле да га се ослободе,ни када је отишао, као потреба,као овисност, виртуелна игрица коју заволе деца, па после не могу да се од ње одвоје. Само он није био виртуелан, него потпуно стваран најлепше могуће истинит. Није марио за жене, што је чудило, имао је говорило се неостварену студентску љубав Остао је веран прошлости, зарекао се да су жене за њега само искуствена истина, али њој се враћао не као искуству, него као скривеној тајни, враћао у тишинама, када се присећао, када би славио прошлост. Волео је трагати у свом послу, драматургија је вечито трагање. После година трагалачког по театрима Европе дошао је за Сунцем у Краков, једне сушне јесени без киша, да у њему и остане.

Можда је била слутња, можда? Кад је представа ушла у репертоар, почела из себе лепотом да се храни, означила је крај узвишеном живљењу, племенитом животу човековом, престанак драматуршког рада редитеља рођеног да свет дарује лепотом јединственог у профаном пролазном. Све је његово било чудно , од живота до смрти. Умро је на премијери представе у коју је унео као и увек целог себе, помно пропратио сваки детаљ, сваки покрет, глас. Медицинска експертиза је као узрок смрти навела инфаркт миокарда. Пронашао га је кукавица на месту његове најтананије љубави, у позоришту у замаху стваралачке снаге, у четрдесетој години путовања кроз неизвесно што се борба зове. Кад човек умре увек је млад, подсвесна жеља оних који и даље живе да остану вечни. Међутим он је одиста био млад, млад за губитак трајања, за њега је на несрећу све прерано стало, мисао, време, покрет.“Свака смрт је по једна пропаст света“, рече песник. Никада више неће путовати временом, никада радити што је највише волео и још много тога никада,најсуморније неће бити њега.Није рекао одакле је, ко је у ствари, говорио је француски, певао на шпанском, љутио на талијанском, волео на руском. Није имао народност, није му ни требала, био је светски и свој. Волео је слободу, неговао радост стварања, све су се врлине у њему среле откривајући себе у тајни професије. На нахткасни су пронашли холандски пасош. Пољак пореклом, смрт га је преварила у земаљи предака, много је необичног било у његовом отварању себе у тихом животу ограђеном лепотом.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

Посетилаца: 256
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005

ВИШАК… – Андреја Ђ. Врањеш

ВИШАК

Патио је од вишка себе,
отишло је предалеко,
на крају такав је  био,
вишак га је оставио.

ОСОБИТ

Флегман је био, могло је пасти небо три пута, трепнуо не би, ништа га није могло сломити, збунити, довести до бар благог немира. До краја живота је трошио мир, никог није примао, ништа му није требало, ништа није тражио, није се жалио. Умро је у врео јулски дан. Сунце је било у зениту и мир је његов са њим   нестао. Касније сам сличне гледао, само мир је остао уникатан. Тражио сам тај мир, док нисам осетио властити немир. Не треба чепркати по туђим навикама, прочитао сам у библији или у афричкој бајци?

Настави са читањем “ВИШАК… – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 231
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005

ПОГИНУЛИ ДРУГ – Андреја Ђ. Врањеш


ПОГИНУЛИ ДРУГ

У сан ми дође и рече:
од како сам погинуо,
немам бронхитис,
чисто дишем,
једино не могу да се окупам,
отворим прозор,
заспим испод пуног Месеца.
Замоли ме да јавим генерацији,
да неће бити на прослави годишњице
матуре,

да не види ни птице ни лет.
Најжалије му је рече,
што Ани Галијардини,
трећа клупа до зида,
неће моћи да поклони,
црвен ружин цвет.

Настави са читањем “ПОГИНУЛИ ДРУГ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 427
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005

ПАРАЛЕЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ПАРАЛЕЛЕ

Доброта грли доброту,
свуд уоколо драма,
птица мала би летети хтела,
ал не зна куда, у какав свет,
тек се излегла, мала,
a већ живот замутио лет. Настави са читањем “ПАРАЛЕЛЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 161
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005

KРОЗ МРКЛИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

KРОЗ МРКЛИНЕ

Није изненађење што Чедо Недељковић писац старије генерације на српској литерарној сцени пише свој најновији роман ,,ПОКАЈАЊЕ“.

Описујући окружење у недоба у којем се отимамо разноликом, ружном он у фокус ставља љубав кроз призму аморалног, када је мало у друштвеним превирањима остало егзистенцијално нормалног. Позабавивши се овом не радосном темом аутор приказује корелацију између мушкарца и жене у лавиринту безизлазу, узимајући пример амбициозног универзитетског професора, али истовремено и надареног Арсена Мутића у којем вешто гради лик који осим каријере користи углед и шарм, не би ли се допао женском свету, приказујући се потезима које повлачи у различитим приликама женскарошом који жене препознаје пежоративно речено као јефтину робу. Писац се интимно с горчином противи постојећим стањем у друштву, он жали, скреће читаоцу пажњу на трагику тренутка којег имамо као реалност. Главном јунаку романа Мутићу чије презиме има асоцирајући призвук човека мутиводе приступа аналитички детаљно, проничући у његову психичку раван као што чини универзално са свим ликовима.Он списатељски тежи, инклинира ка хуманим вредностима.
Настави са читањем “KРОЗ МРКЛИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 80
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005

ЗА ,,КРУШЕВАЦ“ – Андреја Ђ. Врањеш




ЗАПАЖАЊЕ

Када се загледа у живот у тренутку
му се учини,

да су му радост отели они који не
знају да се радују.



ЕЛЕГИЈА  БРАТУ

Тврдо спавај док рат пламти,
ако се пробудиш,
неки  ће ти пушку дати,
нећеш хтети, ни желети,
после ћеш се у бол клети.
Када метак тамо оде,
од тамо се други врати,
веруј мени, јер знам страдно,
јер знам гадно,
 жалосно је,
од где ко је, о где да је,
 мораш знати.
Зато спавај,  док рат траје,
сањај како расту влати.


Настави са читањем “ЗА ,,КРУШЕВАЦ“ – Андреја Ђ. Врањеш”

Посетилаца: 250
Данас: 2
Укупно посета сајту: 1990005