У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ – Андреја Ђ. Врањеш

 


У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ

Не размишљај о  сусретима покадкад  долуталим,
што бејаху као макови црвени,
у зорама  одгонетања најлепше суштине,
када смо живели  дидирима ,
кад су ветрови разносили звукове наших примицаја,
руке грлиле тишином,
а ми веровали да се све наслеђује,
па и гладна вољења.
Нећеш никада написати песме толико великих стихова,
које си изговарала  телом у част љубави.
Све што си помислила видело се у  младовању,
чинила си све да нам  буде широко лепо,
нудили смо се поезијом голом,
кад свака твоја реч беше откривена тајна, изговорена тихо,
као буђење светла,као  пад зрелог снопља
па и тај шумор непоновљивих жеља.
Све  било је велико
и око и поглед,
светлили смо једним пламеном,
исте мисли памтили,
ти си била море дубоко лепотом,
ја маестрал,
на  телу валова,
расуте радости,
у  горилу  страсти.
Пловили смо љубопловом меким,
једином, таквом,
на коти младости.

Настави са читањем „У  ЗОРИЛУ  ПРИМИЦАЈИ – Андреја Ђ. Врањеш“

11 пута прочитано

ЧОВЕК И МОРЕ – Андреја Ђ. Врањеш



ЧОВЕК  И  МОРЕ

Величину мора схватимо  тек  када се нађемо између  двају плавих бескраја неба и воде. У   пустињи лепоте  изгледамо смешно минорни или тужно немоћни. Само они који се овом пространству  животом  приклањају препознају   разлику између себе и мора. Ову  истину би требало спознати да се пролазни не  узносимо.

Настави са читањем „ЧОВЕК И МОРЕ – Андреја Ђ. Врањеш“

11 пута прочитано

ЧОВЕК  И ПТИЦА – Андреја Ђ. Врањеш

ЧОВЕК  И ПТИЦА

Од када траје  животом трпњом човек је гледао, гледа и гледаће  птичји лет као  фасцинацију .Пењући се путевима  небеским  до краја властитог немира  , или  када у јату збраја висине у  дужину живљења, птица кроз време плени лепотом. Неки пронађоше воду за  одгонетања тајну  ,неки заволеше земљу као радосну сигурност, неки изабраше мимикрију бранећи  белином слободу у  царству снега и леда. Једино је птица издвојена  суштином имала и има храбрости  да се цео  живот обрушава плаветнилом, само она страх  претвара у игру.  Ако јој је смрт  истина  док  слави висине, ако јесте, онда је  награђена двоструком лепотом: висином  живљења и величином смрти. Улепшавши  смисао постојањем својим  птица истрајава лепоту . Човек ће док  год га има у шаренилу  туга и радовањања, мирноћа и трвења посматрати  чудесни лет ,  никаква  сличност неће моћи  угодити оку  невиђеније. На небу сеанса, птица је непромењива  лепота. Пустимо је да лети, ако је отмемо од времена  изгубили смо  чаробни поглед у вечно.

© Андреја Ђ Врањеш.

 

22 пута прочитано

БИОГРАФИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

Биографија

Андреја Ђорђе Врањеш – Ливно, (Ливно, 30.10.1963. године, српски песник). Студирао ПРАВА у Сарајеву. Објавио четири збирке поезије: НА ОБАЛИ СРЦА – БЕОКЊИГА 2О15. године СА ДРУГЕ СТРАНЕ СНА – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О16. године СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ – ПРОМЕТЕЈ из Н.САДА. 2О17.године МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ – КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ,,ВАСО ПЕЛАГИЋ“ из БАЊА ЛУКЕ, 2О2О. године . Објављивао и објављује поезију у еминентним књижевним часописима. Радни век је провео у библиотекарској струци, бавио се радио новинарством.Члан је УКС. Живи и ствара у Сремској Митровици.

 

28 пута прочитано

Нова књига Андреје Врањеша „МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ“

Ових дана пише ми мој друг Андреја Врањеш:

„УПРАВО ОВИХ ДАНА СЕ ПОЈАВИЛА МОЈА ЧЕТВРТА ЗБИРКА ПОЕЗИЈЕ „МЕСЕЦ ЈУЖНО ОД НОЋИ“. Издавач реномиран – ,,КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА ВАСО ПЕЛАГИЋ“ из Бања Луке. ЗАМОЛИО БИХ ТЕ ДА ОВИМ ПОВОДОМ ОБАВЕСТИШ ЦЕЊЕНЕ ЧИТАОЦЕ ПОЕЗИЈЕ СРБ. ТВОЈ ДРУГАР АНДРЕЈА Ђ. ВРАЊЕШ. ПОЗДРАВ ОД СРЦА“.

Наравно, нема веће среће за песника, кад му песме зашуште у папирном издању, па Вас зато одмах (скоро) о томе обавештавам и у прилогу додајем једну песму из књиге, запис аутора, рецензије књиге и неколико реченица о аутору. Па, уживајте у књизи. Многе од песама из књиге су и на овом сајту.

Љубодраг Обрадовић

ГОДИНЕ

Навале године што грде,
бодљикаве као жице,
ударе шамар лепоти,
невеселе пролазе у тами,
оне што се памте,
по слободи мржње,
кад живот чами.

© Андреја Ђ. Врањеш

127 пута прочитано

ПОЕТА КЛЕТИ … – Андреја Ђ. Врањеш

 

ПОЕТА КЛЕТИ

другару, песнику Љуби ОБРАДОВИЋУ

Страдањем усамљен,
време га боли, песма весели,
на животу столу, карта,
себе дели.

Из светлости време краде,
лопов није а није ни маг,
игре су риме, његове параде,
када  га  не буде било и даље је траг.

Становник туге, остатак њезин,
стихова батлер у срца их скрива,
све што дарује улог је лепоти,
када је на јави он и онда снива.

Настави са читањем „ПОЕТА КЛЕТИ … – Андреја Ђ. Врањеш“

251 пута прочитано

ПИЈАНИСТА ДВА – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  ЗБИРКЕ НА  ОБАЛИ  СРЦА.

ПИЈАНИСТА  ДВА

Целог живота вежба, наступа,
увек у трци са временом.
Живот му чине:
аеродроми, дворане, аплаузи.

Уметник који је обишао свет,
а као да није био нигде.

ПЕСМЕ  НОВЕ

ОНОМАТОПЕЈА ТУГЕ

Тужна су  детињства гладна,
без цвета пчелин и није лет,
тужно је кад лав главом заколута,
кроз кавез гледајућ свет.

Каква је слобода од пролећа краћа,
све је тужно што одбија,
кад глумац не припада глуми.
онда је тужна и комедија.

Настави са читањем „ПИЈАНИСТА ДВА – Андреја Ђ. Врањеш“

318 пута прочитано

БАРД ИЗ БАЈКЕ… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  ЗБИРКЕ  НА  ОБАЛИ  СРЦА

БАРД ИЗ БАЈКЕ
                                                                                          Душку Трифуновићу

Стихови пипају из даљина,
у време урезани,
сећање на сусрет,
ко најтежи тег,
заплака у мени песма,
на вани цича дрема,
таму је бојио снег.

Настави са читањем „БАРД ИЗ БАЈКЕ… – Андреја Ђ. Врањеш“

327 пута прочитано

РАЗНИ ЉУДИ… – Андреја Ђ. Врањеш

РАЗНИ – ЉУДИ

–   Поједини могу  рутинерски, без емотивних потреса а камо ли некаквог колапса нанети зло, неправду другима, као да одлазе на пикник, њих не може ганути ни човек ни  бол.Такви газе живот а не живот њих. Гледамо готово свакодневно људе који се згражавају на других гадости а чине, једнако – исто.

–     Има и оних непријатно – пријатних, лепше јестати на дрек, него ли  њих  срести.

–    Неки верују у Бога  декларативно, као чланови библиотека који не читају.

–    Чести су и  они себе пуни,такви су најчешће не празни, него поразни.

Има разних људи, оваквих и онаквих, уметност и наука  су их  опсервирале подједнако, али можда  нико није толико величанствено  описао тихе мирне, ненападне као што их  је у својој песми ЉУДИ- СЈЕНКЕ опевао, овековечио  црногорски песник, Александар Ивановић. Задњи катрен песме ( ЉУДИ – СЈЕНКЕ) гласи:

И живе они тако, нечујни и невесели
и миле као сјенке, као вријеме и сати
и тек  кад умру, сломљени и увели,
објаве црни посмртни плакати,
да су и они са нама живјели.
Ти ненаметљиви, повучени људи често су таргетовани, на њима се сломе туђе подвале и хирови и могу они бити не зна се колико паметни они такви  постоје да плате прљаву цену. Због карактера којег  имају они ни не могу да предпоставе поступке других, обману схватају касније него што је касно. Увере се чак много после страдања колико  је ових све и зашто учествовали у срамном чину. Али постоје увек појединци, људске громаде који су баланс злу, они јесу ретки али их ипак има. ВЕЛИКАНИ.
798 пута прочитано

МЕДАЉОНИ – Андреја Ђ. Врањеш

МЕДАЉОНИ .

АКОРД  ТИШИНЕ

Мирис ведрине,
небо од јутра
и  сан.

ДУГА

Светлости тајна,
у капи кише.

ЖЕНСТВЕНОСТ

Нежност,
с лепотом у тону.

МИЉОКАЗИ

Одговори,
колико је остало,
до циља утехе.

СУЖАЊ ТУЖНИ

Моли  се времену,
да га ослободи,
мртав да умре,
испод пола Сунца.

ДВОЈЕ

Месец и  звезде,
тамни бескрај чуде.

Настави са читањем „МЕДАЉОНИ – Андреја Ђ. Врањеш“

465 пута прочитано