ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА – Андреја Ђ. Врањеш


ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА


Од велике земље учио да воли,
стиховима  пробуђена нежност ,
награђен лепотом,
прескочио вечност.
 Блудом  занет, отварао зоре,
 грешној  руци налазио луку,
стихове најлепше исписао своје,
испод груди на узаном струку.
А да песме нове,
 не варају сиже,
 намигнула она,
 спусти песму ниже!
О говору тела,
још те песме нема,
да у њој бар мало,
 керуше не дрема?


Настави са читањем “ПОЕТА ЦЕЛОГ СВЕТА – Андреја Ђ. Врањеш”

6 ПУТА ПРОЧИТАНО

Андрејa Ђ. Врањеш објавио поезију у Вечерњим новостима

Данас 24.11.2020. годинe културни додатак Вечерњих новости, објавио је песму нашег члана ПоезијеСРБ, Андреје Ђ. Врањеша коју смо предходно објавили на нашем сајту www.poezija.rs. Доказали смо по ко зна који пут да наша песничка асоцијација окупља врсне песнике и презентује квалитетну поезију у земљи, региону па и шире. Овим поводом честитамо нашем песнику и желимо му даљње песничко ангажовање у интересу пре свега поезије, читалаца и нашег песничког друштва. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/
52 ПУТА ПРОЧИТАНО

НАТАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш

НАТАЛИ

Гледала је изласке Сунца
изнад Црвеног мора,
питали је: Jесу ли ноћи тамо црвене,
да ли зна ко су Инке,
је ли видела Мачу Пикчу,
да ли у њему камење шапуће?
Сретала је крадљивце на улицама Делхија,
није мислити смела лепоту да краду.
Остало је нејасно само,
како је заволела Џона,
монд пробисвета,
говорило се да је сликар,
остала је у Алабами,
а он блефер,
одфурао с Мерил
негде у Мајами.

Настави са читањем “НАТАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш”

16 ПУТА ПРОЧИТАНО

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА

Човек се скривао од себе,
као Месец када у тами се краде,
птице изгубиле жељу да се врате југу,
мрак заменио светлост у времену кругу.

Тужније године , ни сан уснио није,
све што је ружно, било је највеће,
када су настрани лепоту познали,
отпале године шездесет и треће.

Настави са читањем “ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш”

13 ПУТА ПРОЧИТАНО

ОДЛАЗАК ПИКАРА – Андреја Ђ. Врањеш

ОДЛАЗАК ПИКАРА

Срели се погледом,
Месец на пољу неба, жута орхидеја,
звезде ко лопари жмиркају у тами,
он и она у ноћи музеја.

Немир загледани,
нису знали,
да су све до јутра,
једно друго крали.

Стари пикаро,
одласку се спрема,
у песми је тражи,
а ње нигде нема.

© Андреја Ђ. Врањеш

 

17 ПУТА ПРОЧИТАНО

РАДОСТ РЕЧИ – Андреја Ђ. Врањеш

РАДОСТ РЕЧИ

поетеси, Стевки
Козић Прерадовић

Песма јој бистрина сазрела,
прапоток рудан што тече,
из даљина тавних,
улива у вече.

Звездано сјаји арабеска,
небеске пише стихове,
светлости речи плодови,
злаћаног стабла годови.

Настави са читањем “РАДОСТ РЕЧИ – Андреја Ђ. Врањеш”

16 ПУТА ПРОЧИТАНО

МЕТАМОРФОЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш



МЕТАМОРФОЗЕ

Kад човек заплаче без суза запитан, зашто неки пролазе кроз цео живот тужни, кад схвати да није јачи од времена, да са другима мора делити светлост, воду, земљу, као заједничку наду. када слободу не буде сматрао само и искључиво властитом потребом, када се научи дивити сваком бићу, оном што гмиже, хода, плива или лети у чудној колони борбе, када га гане величина и најмање жртве, када научи да се каје али и пожели да опрашта, кад прихвати свој живот као један од многих бивших и будућих, када се поклони суштини, маленој птици, цвету, облаку или киши, тада ће први пут бити на својој страни.

Хоће ли он то и моћи?

Настави са читањем “МЕТАМОРФОЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

16 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЧОВЕК И ВАТРА … – Андреја Ђ. Врањеш



ЧОВЕК И ВАТРА

Прво велико откриће, почетак човекове надмоћи, одјек у времену, величина разликовања, успостављена дистанца, сусрет са слободом, искорак разума, пораз таме, све је ово у човековом трајању ватра.

Она је фасцинација и сензација у исто време,али на жалост и поразна метафора убистава свести и савести. Злоупотребљавана она је често у виду модерног садизма човекова зла креација. А да ли и је прича са којом је све почело и све ће да се заврши, одговор је , све шта се и како год догоди неће зависити од ње, никако него од човековог егоизма или племенитог поимања доброте и љубави. Улогу ватре одређиваће господин ЧОВЕК. Човек и ватра, две су судбине које се преплићу у времену да досегну можда један исти крај.

 

НЕ ЗНАМ

Када отворим врата од прошлости,
угледам себе на половини пута,
другу половину су ми отели,
тако да не знам,
докле сам требао стићи?

Настави са читањем “ЧОВЕК И ВАТРА … – Андреја Ђ. Врањеш”

22 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДРУГОВИ – Андреја Ђ. Врањеш

МОЈИ ДРУГОВИ

Иза њих је стајала лепота,
као Бајкал душа дубоких,
знали су да збуне време.

Обични а другачији,
све се лепо у њим срело,
све се ружно њима смело,
занесени веровали,
именима радовали,
од истине оболели,
умирали а волели,
из радости истерани,
у бездушју снове снили,
на сликама тужни били.

62 ПУТА ПРОЧИТАНО

О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш



О  РАЗЛИКАМА


Различита залазе Сунца,
нема птице да једнако поје,
ништа егал у трајању није,
ни две туге исте, нигде не постоје.

Кад би Месец  добио небеског брата,
свака  ноћ би грешку своју крила,
ко што сликар крије слику ону,
која му се од ока одбила.
 
Они што не могу разлике да памте,
лепо и ружно радује их  исто,
цео  живот  у тугу обоје,
путеве им надгледа мефисто.                                                                 
Настави са читањем “О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

69 ПУТА ПРОЧИТАНО