НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш

НЕКАД БИЛО

Не сећам се, био сам у школу пошао, отац ме је повео на отварање изложбе Томе ПЕРАИЗИЋА, СЛКАРА ИЗ ЗЕНИЦЕ, ЉУБЉАНСКОГ СТУДЕНТА СЛИКАРСТВА КОЈИ ЈЕ АКАДЕМСКУ КАРИЈЕРУ почео, правећи огромне слике железарских погона и ливаца који су му позирали да нису ни знали, он нема ни једну властиту слику која није била безпристрасно ауто испитивана до неког само њему знаног суда вредности, пре него је угледала светлост. СЛИКАР из овим занатом познатих сликара Перазића дола. На око сликао је лагане слике, неизразите и неправилне биле су њему надмоћне и доиста јесу, да би се необични маестро смионо супротставио и великом Рафаелу, сигурно је , да су били савременици. Декаденција талијанске уметности почла је још онда када се Рафаелов гениј већ налази на свом врхунцу, Рафаела је сликање направило Богом, сва његова дела могу се прокужити критички само и не у духу клеветања, али ту нема ни заслеплљености нити дивљења. Изложбу је неприпремљено отворио мој отац, Томина радост је била очигледна, његова душа се није могла огледати у његову сликарству. Као Ван Дајк у свом Мадриду, више реалист са жицом нежности, он је у сликама био неко други. Да су живели у истом времену француски колористи и овај наш сликар стекао би се утисак сличности, био је академски сликар али није водио мнго рачуна о академизму. Због присности са овим сликаром и из породичне блискости, ОСЕТИO САМ ПОТРЕБУ ДА МУ СКРОМНОМ ПОСВЕТИМ ПЕСМУ.

СА СЛИКЕ ТУГА
Настави са читањем “НЕКАД БИЛО – Андреја Ђ. Врањеш”

ИЗНИМНА – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗНИМНА

Траје у мени истинита,
свакога дана, свакога трена,
од ње се учио бити загонетка
Буба, вољена Тетка.

Лепша од лепог,
од бољег боља,
ређа од ретког.
У животу њу сам највише знао
и кад бих падао, па се дизао,
њену сам доброту уз себе имао.
Настави са читањем “ИЗНИМНА – Андреја Ђ. Врањеш”

ПИСМО СВИХ ГОДИНА – Андреја Ђ. Врањеш

ПИСМО СВИХ ГОДИНА

Андрићева ГЛАСНА прича Писмо из 1920. Године, примењљива је на свим географским ширинама и у свим временима . Није Босна била ЈЕДИНИ пример, где се дотичу и спотичу мржње, националне свести и савести и дешавају највећа трвења чуђења. „ Мржња је дело болесног ума:“ било кад и било где на свету. СУВИМ ТОКОМ МРЖЊА ТЕЧЕ УЗ ОБАЛЕ КРВАВЕ ИСТОРИЈЕ У КОМПЛЕТНОЈ ЉУДСКОЈ МИСЛИ, човек је себи ЕГЗИЛ у властитом бићу, место где игра, најнегативнију улогу.

Настави са читањем “ПИСМО СВИХ ГОДИНА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗНАЧЕЊА – Aндреја Ђ. Врањеш

ЗНАЧЕЊА

Фонтане украшавају тргове,
музику величају композитори,
стихови означе епохе,
прошлост поклањају ктитори.

Деци очеви чувају тајне
што је добро, оно се и квари,
истина се мора волети,
тегет снове, сањају морнари.

Настави са читањем “ЗНАЧЕЊА – Aндреја Ђ. Врањеш”

ПОКУШАЈИ РАВНОТЕЖЕ – Андреја Ђ. Врањеш


ПОКУШАЈИ РАВНОТЕЖЕ

За разлику од Дедала,

Који моли сина Икара,

да не лети превисоко,

данашњи отац тера  свог Икара,

да лети према слави.

Плашим се све више ових данашњих Дедала,

Икара да  не говорим.

Настави са читањем “ПОКУШАЈИ РАВНОТЕЖЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ОЧИМА ОД ГРАЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ОЧИМА ОД ГРАЛА

Одакле ли смо дошли туге велике,
или су нас  клетвом  дебелом проклели,
или  су крезуба уста од утвара,
хтела гладну судбину да нам удели?.

Каури, Влаји, Раци, како су нас звали,
имали смо душе широке
и  такве  мирне они су прогнали,
без пута, правца и без окуке.

Са лицем бола,  очима од  Грала,
Усправне кичме, ко траву су нас посекли,
нису знали себе се одрекли,
нису знали, мржњом потрајали.

На ветрометини нељудског трајања,
стално смо морали ћутати.
Живети је било тесно. Грдно,
а ми смо хтели сањати.
Настави са читањем “ОЧИМА ОД ГРАЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ

Дедал је упозоравао сина, не лети високо ИКАРЕ,
Сунце је јако, истопиће ти крила,
Икар је летео све више и више,
Сунцу ближе.
Кад је пао,
трагедија је прерасла у мит,
о младости која се одважила у немогуће.
Ни после људи нису престали да лете.
Икаров лет  је први путоказ ка слободи.
И пад је лет рече „ПЕСНИК.“
Настави са читањем “МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЛОПОВЛУК – Андреја Ђ. Врањеш


ЛОПОВЛУК

Срео је старца далеког времена,
носио је оловне године, мучила га  туђа срамота,
није могао да схвати, како се то може,
у лице лагати?

Залутао од некуд, где лажи нема,
није ишао даље.
Плашио се да не сретне неког,
како срећу пере његовим именом.

Настави са читањем “ЛОПОВЛУК – Андреја Ђ. Врањеш”

ШТА КАЖЕ КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш


ШТА КАЖЕ КРАЈ

У оку крај се смеши почетку,
шеретски му добаци,
ти си иза сваког угла,
а ја се не видим,
али можеш ме наћи у сновима,
ако знаш да сањаш?
Настави са читањем “ШТА КАЖЕ КРАЈ – Андреја Ђ. Врањеш”

НЕКАДА – Андреја Врањеш



НЕКАДА

Дјевојка му рече,
Имаш прелијепе очи.
друга се наљути,
шта ти видиш бона,
сав je такав…
Какав?
Па брате лијеп.
Од тог доба сјећања остала,
и по који ријеђи стих…
„ОН САД НЕМА, НИЧЕГ ВИШЕ,
НИ ОЧИЈУ ТИХ“.

„МОЖДА СПАВА“ ?

Настави са читањем “НЕКАДА – Андреја Врањеш”