Категорија: Andreja Vranješ

СРБИЈА

Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.

(C) Андреја Ђ. Врањеш
.

КУКАВИЦА

Она кукала, он слушао.
Није се чула више,
пронашао је мртву,
испод крошње старог храста,
себи докукала.

Настави са читањем “КУКАВИЦА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЧУДНО

Кад пишем песму,
као да у мору гасим свећу,
буде ми помало тешко,
уплашим се каква ће  песма бити,
кaкав ће имати стид?

Настави са читањем “ЧУДНО – Андреја Ђ. Врањеш”

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ?

Упитао ме песник сете,
шта  да се више пише?
Сваку песму,
као да сам написао трипут.
Рекох му!

Нисам имао  болова таквих,
али ако се  мени једном десе,
замолићу ветар јужни,
да стихове моје пренесе,
до дечјих душа топлих,
далеко  покрај Киншасе,
за све туге њине и ужасе.

Настави са читањем “ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА? – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕЛИКА ЗЕМЉО

Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротна злу постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, концертне дворане твоје се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа. Раскош велике уметности, коју ствараш, потхрањену у времену представљаш лучу у мраку векова.

Русијо бајко чију прошлост унуцима читају баке, у себе скрита, остајеш вољена као светиња. Ко жели доћи као пријатељ, да те угледа очаравајуће нежну, може доћи са које год стране жели, доживеће те нигде сличну. Али ако се поремећеног сећања дрзне да у утроби лепоте твоје распали огањ уништења, онај ко те погледа очима мржње изгубио је битку, преварило га је зло страшног невремена, заболела немоћ. Ко је руску земљу хтео да украде, ко се трулим задахом унео у мирисно лице верности слободи, остао је осрамоћен ружноћом накане. Русија остаје довека свеколика инспирација. Тече вечита, непресушива, река у којој се купају сан и јава, од запада њезиних страна, до истока. Русијо грано, Русијо пољано, најдража си кад се волиш тајно.

„НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПЛАНЕТА У КОЈОЈ НЕМА РУСИЈЕ“, Председник РУСИЈЕ Владимир Владимирович Путин.

Настави са читањем “ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш”

РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА

Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али не мора значити да кад одшкринемо врата нисмо и најсигурнији да није ушао талог или прљавштина, тако је романтизам у почетку изнедрио нову снагу да би се претворио у неку врсту самовоље, као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се таква појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају крајева од античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета. Да ли неко може било шта тврдити да се у ово време неће појавити као абнормално, свесно или несвесно. Парандовски којег цитирам рекао је: „ Најјаче наркотично средство јесте и остаће, полетна тема, бурна мисао, распаљена уобразиља, оно стање највише стваралачке вредности када нам се чини као да смо из подземља изашли на блистави или сјајни свет састављен од изненађења, али тако наш, као да је баш за нас вековима припреман, да је само нас чекао.“

Настави са читањем “РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ?

Упитао ме песник сете,
шта  да се више пише?
Сваку песму,
као да сам написао трипут.
Рекох му!
Нисам имао  болова таквих,
али ако се  мени једном десе,
замолићу ветар јужни,
да стихове моје пренесе,
до дечјих душа топлих,
далеко  покрај Киншасе,
за све туге њине и ужасе.
Настави са читањем “ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ? – Андреја Ђ. Врањеш”

MИШЉЕЊА

Сретох човека који ми рече гласовито, боље пишем од тебе, рече још да и његов син пише боље од мене. Још рече да се канем брукања. Свашта ми човек рекао, без пардона. Помислих шта ако је у праву ? Нека јесте. Било би дивно да смо оба у праву. Али у праву је скоро увек онај који није у праву, никада неће ни бити. Ко је крив? Зар је важно ?

Мислим да је важније да снег данас веје у Алжиру и још је битно да Павел воли Елвиру.

Настави са читањем “MИШЉЕЊА… и афоризам – Андреја Ђ. Врањеш”

ПРИНЦИПОВЕ СТОПЕ

Многи не знају да су у Сарајеву пред  локални сумрак, тужних народа и народности, од истих преварених по ко зна који пут, властитом вољом намагарчени, дакле у временима крви и тла, постојала су стопала Гаврила Принципа, било је то  оно историјско место одакле је пуцао на Фердинанда. Знак, место сећања, или опомене да се никада не намести мржња, да има места испод  неба за све. Враћао се Обалом Зоран, када је немачки матурант у посети  Босни, обестан сазнао, шта симболично представљају у бетону  стопе Гаврила Принципа , каква тешка осећања остављају код нашег човека, тај кржљави, али  ружан у души дечак, јер такву свеукупну дефектност  Зоран није имао прилику нити могао  видети у  животу.   Настави са читањем “ПРИНЦИПОВЕ СТОПЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

КАД ЛЕПОТА ИЗДА

Најлепша истино, твој траг је жена,
када пристигну нема времена,
смисао престане да постоји,
мушкарац постане као хијена.
Све тада траје, без вида, стида,
Прованса није, одбрана стила.
Доћи ће време, мораће се знати,
лепота жене, без изузетка,
једино, њој ће припадати!

(C) Андреја Ђ. Врањеш.

ДУЖАН САМ РЕЋИ ЧИТАОЦИМА, ЗБОГ РЕНОМЕА ЛИСТА Поезија Срб, ДА САМ ИМАО ЧУДАН ЛАПСУС У ПРЕТХОДНОМ ЈАВЉАЊУ. НАИМЕ ЈАН ВАН АЈК ЈЕ БЕЛГИЈСКИ ЧУВЕНИ РЕАЛИСТА, А КАКО САМ ГА ЈА СМЕСТИО У ВОЉЕНИ МАДРИД, САМО БОГ СВЕТИ ТО ЗНА. ОПРОСТИТЕ У СВАКОМ СЛУЧАЈУ, ГРЕШКУ САМ ВИДЕО И ИСПРАВИО.

С ПОШТОВАЊЕМ АНДРЕЈА.
Настави са читањем “КАД ЛЕПОТА ИЗДА – Андреја Ђ. Врањеш”