ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш


ВЕЧЕРЊА ПЕСМА…

Живот рапаве године збраја,
на цвет бих слетео, као пчела,
мирисе примао као драге госте,
лепој Наташи био паралела.

Радости се не сећам дуго,
не добијам писма, шарених боја,
себе увредим, па кажем опрости,
ниси Болконски, не глуми хероја.


Поштовани друже, песниче Љубо, хвала ти на предивној сарадњи, било је прелепо дружити се поезијом са свима вама из ПоезијеСРБ. Мислим да је доста мог појављивања, што сам имао то сам и рекао, уморан сам, уморан од времена, од свакојаких успомена, од лепих и оних ружних, дође се полако у свему крају… Остаје ми да се припремам за своју излазницу из овог простора лудилишта, у можда неки тиши душевнији свет. Одлучио сам овако некако песнички тајновито, доста је.
..

Пуно здравља, много среће у раду и животу, жели Вам свима ваш Андреја.  Настави са читањем “ВЕЧЕРЊА ПЕСМА… – Андреја Ђ. Врањеш”
Visits: 2096
Today: 5
Total: 1250826

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ

Кад нестанак савјести профункционише прећутно нормативно, када не јединка, већ већа група понашањем и ставовима оде супротно од једино исправног. Када историјски нормално постане абнормално, кадa сила повриједи разум, када је доведен у питање смисао. Када се увјерава у увјерено, остане се и без вијере и без увјерења. Када се у лице лаже искрено, стање је кад не постоје правила, онда су немогуће и могуће ИСТО.

Настави са читањем “ДЕФЕКТНОСТ СУШТИНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 155
Today: 0
Total: 1250826

ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ЕКСТАЗЕ

Посвета младости.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти, нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Кад временом додирнемо ништа,
од већега угледамо мало,
ми висине тражили у плитком,
а високо у дубине стало.

Оних волења бдења, никад бити неће,
осећања тупе ,немоћ како стиже,
све је мање великих хтења,
а Стикс се примиче, све ближе и ближе.

Немиром никада у мирноћу нему,
пустити страсти,нека пламом горе,
трошити радости незнане и знане,
стизати лепоту са све четри стране.

Настави са читањем “ЕКСТАЗЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 650
Today: 0
Total: 1250826

ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш

ЛЕПОТА  ЦЕЛА

Постоји ли цела лепота?
Ако је далека, питома је варка,
скривену треба препознати,
лажна се крије иза фантазије.

Кад жена лепоту носи,
свуд је има,
у оку, торзу, осмеху, коси,
лепота је цела, када се разноси.


Настави са читањем “ЛЕПОТА  ЦЕЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 369
Today: 1
Total: 1250826

ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ… – Андреја Ђ. Врањеш


ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ


Са вриском светла гедала је у његов осмех, мимику радости, запамтила поглед одлутао у далеко, волела га је скровито изнад сазнања,уживала у његовом смислу да од обичног направи изнимно.

Тих ипак се чуо. Отишао је једног губљења свега да избегне немоћ, више се никада није десио, остала је нема празнина. И време: Утеха и побуна, интригант и помиритељ, тужитељ и бранилац, изван и изнад свега време. И сећање је остало, дубоко као морска дубина.

ВЕРНИК ПОЕЗИЈЕ

У диптиху насликана доброта,
песник у зраци светла,
препознао смисао,
тамом писао.

У ширине заљубљеник,
одвео га пут слободи.
Нудили му живот тесан,
није хтео, на супротну страну води.

Настави са читањем “ЕКВИНОЦИЈУМ ЉУБАВИ… – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 506
Today: 1
Total: 1250826

ПЕСМА МЕСЕЦА *Април 2021.

АПРИЛ 2021.

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

  _________________

 Андреја  Ђ. Врањеш

Visits: 263
Today: 2
Total: 1250827

У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш

У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ

Ко се песником роди,
животом га радују ситнице,
с душом нежном живи као с грешком,
чуде му се куће и улице.

Залутао у буци простоте,
утеху –  светлост, стиховима боји,
живот цео крвари  песмама,
не намиче себи, јер  не зна да броји.

ОДЈЕК  У  СЕБИ

Ветар је разносио немире,
осмеси се множили у кланцима додира,
мириси  примали као гости,
враћао је тренутке из далеких прича.
Како живети јасно у мутно време, питао је себе.
Ломили му труд тихи и они прости,
вечно журио у сусрет себи,
да случајно тужан закаснио не би.

Настави са читањем “У  БУЦИ  ПРОСТОТЕ – Андреја Врањеш”

Visits: 213
Today: 1
Total: 1250827

СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш

СНОВИ  БЕЛИ

Пред оком видим море плаво,
а мени жао што зелено није,
кроз низку снова, речи,
буди срећан што је твоје,
могло је бити и без боје,
шта би рекао  да је Мртво,
у коме  рибе не постоје.

ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА

Скрушених надања,
остале су приче
и са њима потрошене године,
стигли замори,
казнило га време,
куда без себе?
Како бити море без соли,
сачувати сећање.
Како? Кад и радост боли.

Настави са читањем “СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 344
Today: 0
Total: 1250827

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ

Због неостварених љубави чињене су некада давно чудне непромишљености, какве су: Клетве, гатке, самоубиства изван свакојаке потребе и разумног. Управо такав сценариј обојио је ову кратку причу. Давно у селу једном у далматинској загори живела је девојка Маре којој је отац забранио тврдо да неслућену лепоту поклони вољеном младићу којег је носила у срцу. Увидевши да јој се жеља неће остварити она у предвечерје изабра високу грану старог храста недалеко од куће и на њој се обеси, тако су завршиле она и њезина туга. Била би ово уобичајена матрица о пропалој трагично завршеној љубави, да за прелепу Маре није везано и несвакидашње народно веровање (предање) да је и мртва управљала временским неприликама. Када би кише падале данима, претећи јесењим поводњима и бујицама које су збуњивале људске судбине, дували снажни ветрови, односећи пластове и кровове, нападали дубоки планински снегови, затварајући путеве и помисли, жене би излазиле са машицама на двор, (ДВОРИШТЕ) бацале их од себе што даље и позивале умрлу девојку у помоћ, изговарајући наводно чаробне речи: ,,МАРЕ ОБИСИНИЦЕ ВРАТИ ВРИМЕ У ПЛАНИНЕ“, тако би прамајке наше веровле да ће отерати кишу и сваку другу изгибију, дозвале Сунце благодатно , вратиле спокојство. Пошто се мени прича допала, слушајући је у Равним Котарима пре одприлике пола века, у земљи врлетној и каменој, пожелех да јој и узверујем, зато сам је Вама поштовани читаоци пренео. Ко је из ових крајева и далеким пореклом, за тренутак ће му срце закуцати брже као поклич из тишине векова.

Настави са читањем “МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 264
Today: 2
Total: 1250827

ЊИМА СУ ОТИМАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш

ЊИМА СУ ОТИМАЛИ

Кад отму, све им отму,
кад отимљу,
нешто и оставе,
од када их испод неба има,
њима се отима.
Нису на ноге могли никад стати,
камо ли имати.
Срећни кад немају,
тада им несоји,
очију ситних,
немире заобилазе.

Настави са читањем “ЊИМА СУ ОТИМАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 1908
Today: 0
Total: 1250827

ПРЕЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.  

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

Настави са читањем “ПРЕЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 232
Today: 0
Total: 1250827

КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш

КРОЗ  ЖИВОТ

РАК

Главу истура као извидницу ,
уназад се креће,
мучи га прошлост,
живљењем се негде враћа.

МОРСКА ЗВЕЗДА

Притисак океана, њезин је усуд.
На дну закована,
неће да напусти,
своје Косово.

КАРИКА

Између далеког претка и мајмуна,
прекид, постоји.
Можда је та карика, време најјаче светлости,
за њом човек подсвесно тугује?

КОЊ

Споменик лепоти,
коњ је привесак човекове судбине,
историја би без њега нага у месту стајала.

ПАС

Он  је она верност,
која вечна траје,
између,
светлости и таме.

СЛОН

Када  умре,
за њим жали,
јужна хемисфера.

Настави са читањем “КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 179
Today: 0
Total: 1250827

ДЕНУНЦИЈАНТ – Андреја Ђ. Врањеш

ДЕНУНЦИЈАНТ

Зоран је био дјечак плавушан, скоро па  кахектичан ,остајао би послије наставе да ћућори са учитељицом, тихо у углу учионице. Касније се дознало да он реферише све што је чуо, видио шта су његови другови радили једни другима,о чему се причало тог дана, по учионицама, ходницима, тоалетима, каква је уопштено била атмосфера унутар ђачког колектива. Чинио је то добровољно, одговорно, предано и са еланом  , видјело се да је био једино у том огавлуку  себи битан, најбитнији, јер на  другим пословима и задацима није могао досећи  нити просјек,вјечито љигав,такав је остао до краја живота. Прошле су године када  је скоро на њега у градској вреви  ударио Марко његов школски друг, ваљда се случај тако намјестио једног  мајског пријеподнева, послије свих сјећања и заборава, десило се то ненадано у уском пролазу близу  Бегове џмије.  Зоран је био  већ дуже вријеме власник аутоотпада на периферији Сарајева, од некога је то чуо. Чудно је да неки људи могу да се као дјеца препознају какви ће  бити када одрасту, још тада  остају означни у свјетлу ништавних , ништа их не може промијенити, скренути са тог њиховог прљавог пута.Живот им је ,,просперитетан“ на пословима који то и нису, обично су то сумњиви хипотекарни и други трансфери гдје је криминал дубоко увукао своје пипке,  јер   такви ништа  ни немогу да раде, гдје год је потребно образовање и поштење. Зорана су се озбиљни, честити, клонили, а ако би се  којим случајем срели, одглумили би срдачност, чекајући тренутак да измакну, тражећи неки какав такав изговор, проклињући касније тај тренутак и то мјесто јер Зоран је био опасан човјек. Новац, лагодна позиција и низак праг толеранције су три параметра које човјека дефинишу, ако се томе дода још необразованост, то је онда све битно потребно за моћ без контроле.   Марко, професор математике, тих, окренут себи и породици,живио је обичан  живот у околностима у којим се већина бори за мјесто под Сунцем. Угледао  је у Зорана у тренутку телефонирања видјело се да је   био видно егзалтиран, обли га у моменту хладан  зној којег  осјети по цијлом тијелу. Сјетио се  дјетињства и Зорана. Некима се заломи да им најљепше године у животу покваре  одвратни љепљиви типови, које судбина нанесе у живот, као поплава која све што је прљаво са собом довуче, сав смрад овога свијета и остави га да загади некада лијепо мјесто које се толико вољело. Марко је затворио сјећање, заборавио моментално Зорана, погледао у сунчан дан и изгубио се брзо да га овај не примјети.Шмугнуо је  у гужви једне од познатијих сарајевских четврти.

 

Настави са читањем “ДЕНУНЦИЈАНТ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 274
Today: 0
Total: 1250827

ПОЕЗИЈА АНАЛИТИЧКЕ ЛЕПОТЕ – Андреја Ђ. Врањеш

ПОЕЗИЈА АНАЛИТИЧКЕ ЛЕПОТЕ

О поетици Стевке Козић Прерадовић написано је много доследног из пера познатих стваралаца који не би олако ставили свој потпис.Ради се о песникињи дугог стваралачког делања позамашног опуса аутентичне решености која у тајне дечије поезије улази тананим али и лепршавим стиховима који код одраслог читаоца остављају жељу повратка у досањано најлепше , ишчезло, док децу радује сликовитом поетском блискошћу. Ова поезија плени елеганцијом, пријемчивих стихова она проналази уточиште у неограниченом дечјем свету маште и искрености, прави је спој унутарњег уметничког и отвореног дечијег који суштински оправдава смисао поетског прегнућа. Прочитао сам у даху два наслова,две језгровите песничке конструкције хроконолошки како смо их угледали својим појављивањем ,,ГЛАС АНДРИЋ ГРАДА“ и инспиративну поетску сагу ,,ДИЈЕТЕ У КОМПЈУТЕРУ“ приступајући им као заједничкој импресији.Све што се налази између корица обеју књига, одражава дјечје одушевљено прихватање,што је резултат наглашене осећајности песникиње. Њен уметнички квантум је опсежан,тежи строжем реду низања стихова, што поетски изгледа функционално до перфекције.Њена поетика је својеврсни печат песничког језика метафоре и музике ритма, својствен овој песникињи, избор речи написаних у стиху не остављају никога равнодушним. Поезију ситуира са местом њезиног настајања дешавања. Духовита уверљива и речита у ономе што поезијом дотиче, приказује је једнако присутну у свим њезиним књигама. Аутентичност и доследност са којом располаже су тајне које открива без интерферирања ,властитом изражајношћу са особеном лепотом.

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА АНАЛИТИЧКЕ ЛЕПОТЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 82
Today: 0
Total: 1250827

ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА – КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША?


СРЕМСКA МИТРОВИЦА – НЕДЕЉНИК М. НОВИНЕ

ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА

КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША ?

У Музеју Срема, 28. Септембра одржана је промоција песничке збирке ,,На обали срца“ Андреје Врањеша. Пошто на овој манифестацији није било новинара запитали смо се да ли неко бојкотује можда овог песника јер нико од медија није био ни позван.

У Музеју Срема смо питали због чега на овај скуп нису били позвани новинари? Заменица директора Музеја Срема Милица Живановић нам је објаснила да промоција књиге није била у њиховој организацији.

– Ми смо само уступили простор Андреји Врањешу за промоцију његове књиге као што то радо чинимо нашим Митровчанима.

Ништа није било у нашој организацији осим уступања простора где се одржала промоција. Кад неком уступимо простор, њему препуштамо организацију догађаја – изјавила је заменица директора Музеја Милица Живановић.

Она је још додала да су за ову, као и остале свечане организације, простор издали без надокнаде.
Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА – КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША?”

Visits: 195
Today: 0
Total: 1250827