Категорија: Andreja Vranješ

ШТА ЋУ, С КИМ ЋУ

Уза ме привила се туга,
чини се слутња,
ил ме тражи, неки редак пут.
Можда сам фантаста,
можда тужан путник,
натрушћик без филма,
ил стихова друг.
Све је пусто страно,
комете празног сјаја,
ње све више нема,
а нема ни краја.
Шта ћу, с ким ћу,
питам орлов лет,
у немир да се претворим,
са мирисом нестанем,
као плави цвет?

Настави са читањем “ШТА ЋУ, С КИМ ЋУ – Андреја Ђ. Врањеш”

РОМАНТИЗАМ  И СЛОБОДА

Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али  не мора значити да кад одшкринeмо  врата нисмо најсигурнији да није ушао и талог  или прљавштина, тако је романтизам у почетку  изнедрио нову снагу да  би се претворио у неку врсту самовоље као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета.

Настави са читањем “РОМАНТИЗАМ  И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”

Дар

Кад брзо живиш, брже си стар,
плав лептир и жути цвет, један су дар,
кад у сну сретнеш друга старог,
то није мала ствар,
и то је дар.
Кад звезда са неба падне,
не, то није неба квар
и то је дар. Настави са читањем “ДАР – Андреја Ђ Врањеш”

ЗАЈЕДНО

Од гнева реших престајем са жељама,
предуго патим у Свемиру самац, али
за сироту децу Никарагве, Манагве,
за такве и исте, непомакле,
од Бога молим да део лепоте припадне и њима,
са собом тужнима.
Колико да их има, има, поклонићу им
океан стихова смеха,
без греха.
Морају богати једном да знају!
„ После три дана, досаде,жена
гост и киша“.
Сиђите са сцене већ једном, трули,
пустите мачку нека лови миша.

Настави са читањем “ЗАЈЕДНО… – Андреја Ђ. Врањеш”

ЗЕЛЕНЕ ЗОРЕ

Можда ће зоре свањивати зелено,
људи живети зеленије,
можда ће бити лепше, заједно отићи,
можда ће се волети префињеније?
Настави са читањем “ЗЕЛЕНЕ ЗОРЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕСНИЦИ

Моји су песници обични људи,
масних шешира, зараслих брада,
што снивају снове, топлих боја,
спавају на клупама лучким,
испод попрсја преварених хероја.

Учесници свих истина, свих дилема,
изгибија и проблема,
свога рода оријаши. Настави са читањем “ВЕСНИЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ВЕЛИКА ЗЕМЉО

Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Ти свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротност злу ти и постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, твоје концертне дворане се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа.

Настави са читањем “ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш”

СРБИЈА

Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.

Настави са читањем “СРБИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”