Oči otvorio proroke gledao
zavete Isaije,Ilije,Jeremije,
slušao,
carsko zlato silu zemaljsku
bacio za rajsku skelu.
Dirnuo si rane Hristove
neverom rodio Gospoda
hrastove,
krsta grane večno zasijale
ubile hadske anđele pale.
Sadio ljubav,veru,nadu,
želeo samo Hristovu vodu,
putem ljubavi putem vere
nebesko cveće sa Gospodom
bere.
Sveti Tomo stopo Gospoda
nosio knjigu nebeskog svoda
ispunio Božanskog svetla misiju
Hristove ruže doneo u Indiju.
Дан: 19. октобар 2024.
STABLO
Gledam kako vetri mučki stablo krune
sa životnih grana svelo lišće pada
ni cike, ni glasa zlotvora da kune
u samrtnom ropcu stoji puno jada
Samoniklo samo gde još stoji međa
gde zla braća svoju dedovinu dele
izdaci mu mladi okrenuli leđa
nikog da natopi tužne grane svele
Sad stihija svaka mučki ga šamara
uzalud se stablo klanja mladoj zovi
da pronađe nekog vrsnog kalemara
da prišije stablu svež izdanak novi
Stan’te silni vetri nek stihija štukne
što mu tužna sudba stari koren klima
zar da staro stablo svo od jada pukne
kad izdanak svaki novi koren ima.
autor
Jovica N. Đorđević
19.10.2024g.