Остали су само још мириси
који нас враћају
на почетак магије живота
који проживљавамо,
плашећи се пролазности.
Као да пловимо кроз
године проведене и проживљене,
на крају замрле
у светлости тек рођеног јутра.
Где мирис долазеће кише у јесен
буди топле тонове проживљеног,
можда чак и умирућег тона
присутне туге тек рођеног јутра.
У мирисима долазеће олује,
попијене на таште душе,
мирне, а свесне
сулуде игре постојања
свега што чини овај живот
лепим, а суморним,
који упорно проживљавамо
кроз мирисе вечности
(Прочитано: 1 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.290.835 пута)