Дан: 12. октобар 2024.

R A N E

Kada bolne stare prokrvare rane
čežnja na tren mučki sreću mi probudi
sećanje na lepe mladalačke dane
kano milost sveta kanu mi na grudi

Kao kaplja sode u prevrelom vinu
podle laži slete srcu da mi kažu
pa se kano milost na grud’ma rasplinu
da ne spoznam samo koliko me lažu

Stan’ živote kleti nadu mi ne budi
ja već dugo lebdim na oblake bele
zalud slatki melem sipaš mi na grudi
moje rane nikad neće da zacele

Jer za laži tvoje nimalo ne marim
burni snovi u me već ka Bogu kreću
osećam u telu kako duša stari
novu kišnu jesen dočekati neću.

autor
Jovica N. Đorđević
12.10.2024g.

Келле Кулеси- Веселин Мандарин

Screenshot

Док низ стотине краси
Одбрана над правдом жуди
Немирне стене сузама струни.
Док низ капију светих
Камење лебди
Kелле Кулеси Србин се сети.
Од Првог србског устанка
Покољ земљом хара
Спрске ће бајке
Младост да страда.
Поговор из једра изроди
О граду јунака и говору свом
Пробуди ме када спаваш
И злаћану успавај бол.
Изведи из гомиле срама
Стид што по дану клоне
Злаћану успавај бол,
Док спаваш будан кроз ноћ.
Проговоре дајем без говора
Рађам старе јунаке
Изроди из мртвих таму
Да живот под мраком стане.

Веселин Мандарин

И опет мрем- Веселин Мандарин

Pesnik i glumac.

И опет је судбо видим
како ми у руке пада
црни сумрак моје душе
док ми минут слепих спада.

И опет их судбо гледам
замор мртвих рођен спарам
да ли ико моје очи
у очима другим стара.

И опет их судбо зборим
лиши вида покоп моје мати
да јој звоно срама збуним
из мртвих се мртав вратим.

Да јој корак душом лишим
под своје је ноге узмем
и даље се судим судње
што ме тобом болан казни.

И опет и судбо ја их видим
да ли нога још ће к теби
зар и крв да јој вратим
док ме крвљу болан спали.

И опет
И судбо
Умирем и мислим
на питање питања бацам
да ли и за самрт има смрти
или је та стрепња јача!?

Веселин Мандарин