Дан: 25. октобар 2024.

ГЛАС НОСТАЛГИЈЕ

Болујем од чежње за завичајем,
последњим уточиштем за моја бекства.
У ноћи корака, раскршћа путева
су места тражења опроштаја.

У загрљају обале родне,
чобанче – месец где чуваше стада,
рођено село моје сад спава.
Крваво небо као жива рана,
над њим.
Кроз честаре и пусте сокаке,
тугују ветрови, уз звуке фруле.

Кунем се, да бол бехара и опија
као сетан мирис дуња,
и као да петли поју, јеца прохујало доба.
У авлији пуцкета ломача сећања.
Ни жеља, ни сећање на љубав,
у пепелу је бол и време ћутања.
Нестајем у бездану заборава.

Роморе кише у очима моје мајке,
заточене између заласка сунца
и праскозорја, уз светлост свеће,
миро кандила и кућног свеца.

Самоћа је усидрена између зидова
наше старе куће. Да ногом ступи
на басамаке, НИКОГ, да изађе на доксат
ко да ме чека, да се вратим СЕБИ,
и да ми каже: „Добро дошао, сине!
Срећне су очи када те виде!“

ХВАЛОСПЕВ ФРУЛИ

ХВАЛОСПЕВ ФРУЛИ

Од јавора или тршње,
шљиве, дрена ил` од дуда,
чудесна се фрула ради,
што музичка ствара чуда.

Једноцевка ил` двојница,
за фрулаша свеједно је,
ал` се уз њу увек радо,
игра коло и запоје.

Једноставна за израду,
и не треба да се штима,
али значај немерљиви,
за наш народ фрула има.

Што род српски свеколики,
од искона верно прати,
рад` тога се фрула може,
инструментом светим звати.

Захваљујем свакој фрули,
што умилне звуке нуди,
и нек` њене свирке буде,
док с истока зора руди.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Нови Сад, на Васкрс 2023 лета Господњег

МОРАВСКИ РАЈ

МОРАВСКИ РАЈ

Док Морава тихо шуми,
и сва поља уз њу злате,
с уживањем очи моје,
те лијепе слике прате.

Поточићи и ријеке,
ка Морави чило теку,
и предивним аријама,
жуборећи праве јеку.

Свуд` се плодне њиве шире,
и ливаде процвјетале,
а чобанска пјесма ори,
уз чаробни звук свирале.

А подаље од Мораве,
питома се брда дижу,
у њиховим њедрима се,
све бисерна села нижу.

Слушајући пој славуја,
и чудесни зов природе,
душа ми се омелеми,
док ме чула у рај воде.

Свемогућем Богу хвала,
што је има` пуно дара,
и што бјеше шире руке,
Поморавље кад је ствара`.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Село Корман, јул 2018 љета Господњег