Љубав
Љубав је нешто што у нама
лежи.
Љубав је и када се од ње
бежи.
Љубав је када се вређа.
Љубав је када му окренеш леђа,
а ипак би му се бацила у загрљај.
Љубав је када се смејеш када он
Нешто лупи.
Љубав је седети и смејати се заједно
на клупи.
Љубав је када ти је стално у мислима.
Љубав је када ти је у љубавним писмима,
које се не усуђујеш да му даш.
Љубав је када седите до касно и маштате.
Љубав је када једно другом грешке праштате.
Љубав је када је виши од тебе када стоји.
Љубав је све што постоји! ~Лука Кијачић~
Месец: март 2021.
Ljubiš mi se; Jovana Živković
LJUBIŠ MI SE
Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.
Umori se Čovek
Umori se čovek.
Od sebe se umori.
Od dalekih horizonata
do kojih ni sve oči ne dopru
ni sva srca ne stignu
a duša se osvrće, traži
bar jedan pogled
jedne oči u kojima se ogleda
jedno srce u kojem se od svega odmara.
Umori se duša.
Umori od sveta.
Od beživotne bujice
praznih reči i pustih priča.
Umori se čovek.
Umori od sebe.
Od svojih i tuđih koraka
od buke izveštačenih osmeha
od kojih se ništa ne čuje
ništa ne vidi još manje oseća,
a život prolazi, ističe
mesečevom rekom ploveći
i nestajući bez osvrtanja
bez mnogo kajanja
i nimalo žaljenja.
НОВИ ДАН, ДАН ПАТЊЕ – Дуле Пауновић
PONOĆ ZAKOVANA ZA TJEME – Mirko Popović
hej
ej
membrana povjetarca
dozivaše te
s onima što nedorečeno šute
Настави са читањем “PONOĆ ZAKOVANA ZA TJEME – Mirko Popović”
Zaboravljena barža
ribari na izgubljenoj
pučini
horizont grle
kao flašu ruma
u čekanju zore
neke drugačije
i nove
šire dlanove ka Dunavu
sanjajući njegove
betonske obale
po kojima korake pružaju
dame sa broševima
ДИВИ ОНИ – Андреја Ђ. Врањеш
ДИВИ ОНИ
Надали се, од краја до краја,
муку временом проносили,
сваки узлет, тихо радовали,
нису хтели себе оставити,
још им кости звоне кроз еоне,
опомињу и ове и оне,
пркосили смрти и животу
гледали се на страшноме кољу,
и када су ћутке умирали,
оправдали постањем лепоту.
Tužno kod čoveka – Natalija Rajić
Tužno kod čoveka
Ima nešto tužno
Vezano za samog čoveka
Neka tiha bol
Što tiho jeca
Neka nevinost
Neka čistota
Ima nešto tužno
Tužno kod čoveka
Neka skrivena patnja
Nešto što u tebi plače
Ima nešto tužno
Tužno kod čoveka
Budno je još i kad su deca
Ta zbunjenost i ne znanje
To tužno kod čoveka
(C) Natalija Rajić Настави са читањем “Tužno kod čoveka – Natalija Rajić”
Tišina vjetra
Utihnuo Vjetar
utihle riječi
u duši skrivene
kao da bez Vjetra
u niz da se poslože
ne znaju
kao da kroz maglu
ni riječi ne nalaze puta
stoje slova poput lišća
svud okolo razasuta
čekajući da ih vjetar složi
u djeliće neke priče
u parčiće novog proljeća
МУЗИКA!
За мајске празнике и ДАН ПОБЕДЕ Вам поклањамо МУЗИКУ И ПОЕЗИЈУ. Уживајте! Поезија не иде без музике и обратно, у многим музичким нумерама поезија је основ. Ово је музика крушевачких певача и инструменталиста који су често наступали на поетским вечерима Удужења песника Србије – ПоезијаСРБ.