Безбрижно вече, невидљив мир.
Одједном чудан неки хук?
Све тутњи, стравичан звук!
Изгледа спрема се крвави пир.
Грабљивице из целог света
отимају све што је наше
из обести,
ил’ нас се плаше?
Ил’ то је само судба клета?
Соколи храбри узлетеше
знајућ’ да то им је последњи лет.
Бој нечастан, један на… пет.
Бледе усне занемеше.
Јутро нам предаде крвав дар.
Из гнезда кликћу соколићи.
Нек кликћу, брзо ће и они стићи.
Из пепела опет, птица жар!
(C)Душан Комазец
Дан: 23. март 2021.
Siva – Marina Savović
Jedna po jedna boja
Nestale su iz mog sveta
Ostala je još po koja
Za moja dva cveta
Od toga dana
I oči su sive
Od raja do bezdana
U rane žive
Da l uopšte slutim
Gde me život šalje
Dok u noći ćutim
Umorno idem dalje
Bez cilja i nade
Lutam u beskraju
Da mi ko ne ukrade
I suze što prestaju
Sve je u redu
Nemam više kuda
I na tankom ledu
Još verujem u čuda
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
НЕ ПОВРАТИЛО СЕ НИКАД!!!
(24. март 1999)
СРБИЈО МАЈКО
Навалила гамадија, навалили бомбардују,
навалио белосветски шљам да те уништи,
навалиле хијене да се тобом наслађују
док твој народ голоруки на све стране пишти!
То што престоница гори, кажу чин је хуманости,
кажу они који кроје монструмске законе,
док ти прети изнад главе туђа рука без милости,
да црквена звона жално, непрестано звоне!
Затроваше ти црницу да ти њиве клас не виде,
да што више сиротиње оде пре времена,
издржати мораш Мати, можда некад се постиде
изроди новијег доба, срамнога корена!
Узораше ти утробу, незарасле ране соле,
убацују кост заваде међу сложним народима,
слепи на молитву оних који се за тебе моле,
слепи на бол, нанету невиним цивилима!
Жртва више сејачима смрти како да засмета,
када им је камено срце у грудима,
када угасише снове невинога дечијег света,
трогодишњој Милици и њеним вршњацима!
Коме сметају мостови, коме породилишта…
руше зграде од значаја, руше болнице
да покажу да им свето готово не значи ништа –
милосрдни анђели, натовске убице!
Ко нам ово правду дели, ко за име Бога,
кад је правда посрнула, а гробља се шире…
мили Боже, погледај нас ако игде правде има,
јер са ропством ове врсте, живи се не мире!
Анђелија Н. Петровић
ДА НЕ ЗАБОРАВИМО – Лидија Бјелица
Наилази црна колона,
Глас свештеника се чује
И људи што јецају тихо,
Мајкин вапај одјекује.
На последњи починак она
Своје дете сад води
Зашто, о Боже зашто,
Ратови су опет у моди?
И сваког дана тако,
Нижу се црне колоне,
Ко не страда од бомбе,
Психички ће да се сломе.
Последице још се вуку
Из тих тешких дана,
Ко погинуо тада није
На срцу је пун рана.
Настави са читањем “ДА НЕ ЗАБОРАВИМО – Лидија Бјелица”
МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић
МИЛОСРДНИ АНЂЕО
Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне, пре двадесет два лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.
“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.
“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.
Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.
Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.
А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану. Настави са читањем “МИЛОСРДНИ АНЂЕО – Дрaгојло Јовић”
Duši svojoj – Marina Savović
Duši svojoj
Sad pišem ovo
Da ugleda opet
Sunce novo
Iskrena reč
I vrela suza
Ti si moj vitez
I moja muza
Kao oblaci sati
Beskrajno plove
Dok me srce moje
Svom domu zove
Nisam te čula
Dok si bio tu
Olako pustila
Magiju svu
Sad oprost tražim
U svetu tame
Da te osetim opet
I smiluješ se na me
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Лидија Бјелица
У мрклом мраку
Мартовске ноћи,
Сирене уплашише
Родитеље моје,
Избезумљени, не знају шта ће,
Махинално почеше да се моле.
Из собе своје излазим,
Затичем их у таквом стању,
Шта се дешава питам
– Нема одговора мом питању
У том се чују авиони,
Бука за дете страшна,
А онда потреси силни,
Мами проради машта.
Брат је у другом граду
У средњу школу он иде,
У село нећемо сада
Чекамо брата да стигне.
И целу ноћ бука,
Сирене, авиони, бомбе,
Уз телевизор се залеписмо сви,
Какве се кувају чорбе.
Једва дочекасмо јутро
И брат тад звони на врата,
– Зграда је висока кажу,
У селу је мање спрата.
Месец и нешто дана
Уз татину мајку смо били,
У селу било је лепше,
Ал’ због вести смо живце губили.
Кућа на брду је била,
Кад у граду пукне негде,
Она се љуљне по мало,
Од потреса зид крене.
Од намирница шта се нађе,
Иди у ред па чекај,
Цигаре на паклу ти дају,
Ти мање пуши – па штекај.
Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Лидија Бјелица”
ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић
ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО
Не знам тачно јесам ли те срео,
или сам то само сањао
и не сећам се је ли то јуче само грмело,
или су били авиони,
али знам сигурно
да због тебе страшно мрзим
ово време страдања и ову страшну годину.
Падају бомбе на наш град…
Тумарам од немила до недрага
без правца и циља,
без пута и путоказа,
као усред свемира.
Не налазим никог познатог,
ни драгог…
Само бледе сенке
непознате жене,
а онда журим да склопим очи
да те у сну љубим
сред овог немира.
Настави са читањем “ЈЕСАМ ЛИ ТО САЊАО – Мирослав Мића Живановић”
МУЗИКА – Радмила Бајић
Радмила Рада Бајић је истакнути вокални солиста. Живи и ради у Крушевцу. Најчешће сарђује са оркестром Душана Дуце Пејчића. Снимила је велики број плоча за “ДИСКОС” и “ЈУГОДИСК”. Имала је и има одличну и дугогодишњу сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Учествовала је у култном програму овог удружења “5 ПЕСНИКА И ВИ”. Уживајте!
23 ГОДИНЕ ПОСЛЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
Поштовани песници,
Данас, 23 године после НАТО агресије на Србију, позивамо Вас, да ако имате таквих песама, желите да их објавите и спремни сте да их објавите без ауторског хонарара, то можете и учинити на овом сајту (www.poezija.rs) у категорији ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ. Постављањем своје поезије, сагласни сте да Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ од приспелих песама одабeре најбоље и објави их, кад се за то стекну услови, у Часопису ПоезијаСРБ као специјални додатак, односно зборник родољубиве поезије под радним називом САМО ЛЕТИ, без новчане накнаде за ауторска права. Свако од песника заступљених у зборнику САМО ЛЕТИ, добиће тај дадатак, односно цео часопис ПоезијаСРБ број 16. у пдф-у бесплатно на свој мејл.
САМО ЛЕТИ
САМО ЛЕТИ
КО СЕ РАДУЈЕ ТВОМ ЛЕТУ
ПРОЛЕЋЕ ЧЕКА ПРЕД ВРАТИМА
ДЕЦА ПЛАЧУ У КОЛЕВКАМА
МЛАДИЋИ ГИНУ У ШУМАМА
НЕМИР У ДУШАМА
СРЦА НЕМИРНА
САМО ЛЕТИ
КОНДОРЕ ЦРНИ
ПАТЊУ КОЈОМ ГУШИШ
БОМБЕ КОЈИМА РУШИШ
ЗАБОРАВИТИ НИКАДА НЕЋЕШ
А УМРЕЋЕШ