ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ


          ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ


Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана

Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб

Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте

С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.


                   Дуле Пауновић

14 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВЕРА


                                        ВЕРА


Убеђен сам…
да је душа моја одувек тумарала безвременом тамом
од првог греха мог далеког претка
чекајући рођење мог тела и зрелост душе.

И дошло је то време, зло време
као време испаштања и искушења.
Мој свет је сведен на искорак старца
снага на немоћ заточеника у оронулом телу
промишљање на разумевање порука Творца…

Вера… то је оно што је скрио дубоко у мени од мене:
оно у човеку изнад људског,
она је снага Творца у човеку.
И зато је тражим, у себи, скривену у тајнама подсвести.

Борим се… да је нађем.
Са искреном вером у души, борбеног духа
Творац може учинити моје снове и жеље стварношћу

Нада… настала на исходишту вере и борбе
она ми никада неће дозволити да посустанем
предамном ће увек бити отворен неки пут
пут Творца и чисте душе и јасних мисли

Живот ће ми довека бити крвава борба са собом самим
да не постанем грех потомака својих
да не постанем клетва и испаштање нерођених
да зло не чека рођење нечије и зрелост његове душе.


Дуле Пауновић Мајданпек
18. октобра 2020.год.

13 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЖИВОТ ЈЕ ТО – Дуле Пауновић





           ЖИВОТ ЈЕ ТО


У прашини, на испуцалој земљи
у смежураној вени
последња кап крви сахне
сва сећања су у њој
– прошлост, живот…

Небом, ни плавим ни црним
мојим небом
јато ускомешаних птица кружи
нити гракћу, нити певају
… ћуте и множе се
– злослутнице

Од када је света и века
-људи, на крају се догађа исто
брже или лакше… у тренутку
по заслузи или божјој вољи
пир јата црних грабљивих птица
– судбина је то

Сунце увек негде свиће
и без нас
земља -ливаде су цветне
песма јата птица ори се лугом,
плач новорођенчета
шири се незаустављиво васељеном
…. сећања и радости се рађају
– живот је то.


Дуле Пауновић                   Мајданпек
                                       17. октобра 2020.год

15 ПУТА ПРОЧИТАНО

Пред собом


ПРЕД СОБОМ

Док је пут предамном разастрт био
дан је био дан
светлост
-путоказ,

ноћ је била ноћ
густа тама,
дубоки сан
-тајна

Чинило ми се тада:
пут ће бити дуг
без краја
… почетка се не сећам

И да ће све бити
светлост и путоказ
дубоки сан и тајна
изазов без почетка и краја

Једнога, скоро је то било
пут је ишчезао:
све је изгубило смисао
или га је тада добило.

Тек: у тајновитој тами
душом завлада мисао – крај је,
светлост заслепи…
само су неке успомене иза мене

Тренутак су и време и крај,
почетак и сав пут,
само су машта и празна жеља остале
пред СОБОМ да оправдам СЕБЕ

… ЗА СВЕ

Дуле Пауновић                         Мајданпек
                                         28. септембра 2020. год.

32 ПУТА ПРОЧИТАНО

СВЕТ СОНЕТА



                 СВЕТ СОНЕТА


Дароваћу Ти сонете, стихове и риме
уплешћу их можда и у венац као завет
акростих сваки биће Твоје име
у магистралу саградићу наш свет

У њему ће бити скривене све наше тајне
живећемо живот без злих слутњи и страха
звезде ће бити као оне из младости – сјајне
ноћи пуне жељених снова и слатких уздаха

Можда је то мало спрам изгубљеног века
али сачуваћу делић онога што гајих за нас
у дубинама душе, да нас успомена чека

кад Бог буде рекао: дошао је твој час.
Не тугуј, вечност ћу осликати као пролеће
а кад дође Твој час, као Звезде засјаће свеће

да искажу сву тугу и у вечности део среће 



Дуле Пауновић                              Мајданпек
                                                  27. септембра 2020. год.

31 ПУТА ПРОЧИТАНО

Птице веснице




ПТИЦЕ ВЕСНИЦЕ


Зашто се лепота ведре ноћи тихо своди
док птице веснице снивају на мутној води
оне исте птице из срећних дечачких дана
као да ми шапћу: можда зацели ова рана

Знају оне а знам и ја да она зацелити неће
да ће она и ране нове постајати веће, веће…
и зјапиће на крају пута као празан гроб
за мене ваљда јер смртан сам, само Божји роб

Спавајте, спавајте птице пред вама је пут дуг
чека вас тежак и опасан лет, далеко је југ
далеко, далеко је гнездо, што га тамо свисте

С пролећа када се вратите, ако вам не махнем
не будите тужне, прилегао сам да предахнем
мислио сам тако… пролећне зоре остаће исте.


Дуле Пауновић Мајданпек
25. септембра 2020. год.

27 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДОК СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ


ДОК СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ

Тамница…
без зидова
без решетки
без чкиљавих прозора
тињавог светла свећа
без врата
капије
чувара

Душа
празним ходницима лута
од ћелије до ћелије
… све је пусто

У безнађу
суза се слила
па пригушени плач
тихи јецај
па урлик који се пролама
и постаје мук

Једнога дана…
тамница ће се срушити
тек некоме
остаће бледо сећање

А душа
та душа
у нечијем сећању
добиће слободу
док сећање на нас траје

Живот је такав
живимо у сећањима других
… док и они живе.


Дуле Р. Пауновић Мајданпек
08.09. 2020. год.

41 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗАТВОРЕНИ КРУГ


Трунка у оку несташног дечака
била је дуга пуна тајни…
машта се разбуктавала до стварности
сваког јутра, дана, ноћи… трена.

Бујао је неки нови свет, живот
у очима дечака, разигран, радости пун.
Ни слутио нисам да је корене пуштао
дубоко, ван сазнања, до таме подсвести.

И тако… неприметно, невољно, несвесно
време је текло ван јасног видокруга
и истицало ко зна где, зашто, коме…?
У бучном ритму шарене свакодневнице.

Тек једног дана тај ритам живота је занемео,
тишина је дахтала паничним страхом…
Сада беспомоћно гледам у бездан таме
без трунке наде у оку несташног дечака.


Дуле Пауновић                    Мајданпек
                                       24. августа 2020, год.

36 ПУТА ПРОЧИТАНО

СТИХ НА ДАР-Дуле Р. Пауновић

СТИХ НА ДАР Евгенију Самсоновом Радомировичу Сине, када се моја душа у небо вине а лице почну да кљују црне, грабљиве птице из мог ока твој лик ће полетети и засветлети као звезда нова у звезданом роју да сачува љубав моју. А ти, погледај некад пут неба па, ако треба, само ако треба, сонет посвети … Настави са читањем “СТИХ НА ДАР-Дуле Р. Пауновић”

Dule

СТИХ НА ДАР

Евгенију Самсоновом Радомировичу

Сине,

када се моја душа у небо вине

а лице

почну да кљују црне, грабљиве птице

из мог ока твој лик ће полетети

и засветлети

као звезда нова у звезданом роју

да сачува љубав моју.

А ти, погледај некад пут неба

па, ако треба,

само ако треба, сонет посвети њој:

мојој жељи последњој:

у песми да будемо заједно макар…

такав стих посвети ми на дар.

У Мајданпеку

28. септембра 2006. год.

Дуле Р. Пауновић

262 ПУТА ПРОЧИТАНО