Negdje u proljeće

Negdje u proljeće,
s mirisom trešnjina cvijeta,
stajah nad svježom humkom
dok sunce se igralo zamrlom suzom
vjetar je mrsio u kosi
priče našeg djetinjstva,
da, humku prekri grumenje crno,
vidjeh što ne vidje niko,
uz brata pođe i sestra.

Pomislih, košmare snivam,
i još ne otvorih oči od njih,
a već je umrla i nečija ljubav
samo što ovaj put ljeto bi
i talas je tukao greben,
sunce ljubilo žal, u kosi,
namjesto vjetra, šaputao je
tužno maestral.

Ogrubjelo srce, pa ćuti,
al’ duša ranjena još zla sluti
I ne diše, i ne sanja,
i ne traži od života više.
Zakuca jesen zlatna na
stara, izgrebana vrata,
sunce se toplo smiješi
hladnom srcu što slutnjom zebe,
šeretski oktobar sobom prođe
slikar novembar s kistom dođe.
Ejj, rano, bjehu to one iste boje
što srce ledom boje,
bjehu to crne sjenke na platnu bjelom
crnje od najcrnje noći novembarske.

Fijukala je košava neka,
da, baš kao da sad je čujem,
a magla gusta, vlažna,
u daljini miriše na snijeg,
ne vidim ništa sem suza na
dnu srca skamenjena,
ne razaznajem lica ni glasa,
i duša se još nada da
samo košmare sniva jer, zaboga,
ne može, ne, da nestane mati
ako su već nestale sestra i kći.

Настави са читањем “Negdje u proljeće”

Visits: 247
Today: 3
Total: 844370

ПЕСМА МЕСЕЦА *Април 2021.

АПРИЛ 2021.

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

  _________________

 Андреја  Ђ. Врањеш

Visits: 172
Today: 0
Total: 844370

NAJTUŽNIJI PETAK-Miroslav Krnjeta

Suzo Jerusalima

suzo sa Jordana

tugo u grudima

patnjo nebeskog sina

kreni suzo bolna

gledaš pastira u mukama

tetura u krvavim ranama

na glavi mučenička kruna

nosi tuđe grehe na leđima

trpi tamu ovoga sveta

čisto svetlo okovano grehovima

gasi prašina prljavog dželata

zvezde jauču sunce crni

a ti ljubiš praštaš mučitelju

vučeš krst celoj vaseljeni

kupuješ život stradanjem učitelju

o Jerusalime puca srce pod krstom

tuga svete Majke sa apostolom Jovanom

zoveš Oca raspeti Hriste

naše duše spasavaš nečiste

drhti zemlja crni se nebo

krst patnje nosi svetlo čoveku

Sin se vraća Ocu nebeska palubo

posle muka otkupi grehe

u tom danu u tom najtužnijem

petku.

Visits: 247
Today: 6
Total: 844370

ПоезијаСРБ на Звезданом Здравињу 2019.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је 10.08.2019. године наступило на манифестацији “Звездано Здравиње”, који је овога пута одржан у селу Рлица, као поетско-ликовно дружење песника и сликара са члановима КУД-а Миодраг Вучковић и организаторима манифестације.

У програму који је уприличен, своје стихове су говорили чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Даница Рајковић и Ратко Тодосијевић. Програму су присуствовали и Иван Анђелић – начелник Градске управе Крушевца и Милисав Ивановић – председник МЗ Здравиње. Програм је осмислио и најавио Драгиша Ђурђевић, организатор културе у Здравињу. Иначе, манифестација “Звездано Здравиње” одржава се ове године по 30, јубиларни пут.

Visits: 303
Today: 8
Total: 844370

Poslednja pesma o Afroditi

Sunce postaje budilica,
i budilica postaje sitnica.

Tvoje lice podsjeća
na pogači.

Afrodita,
život te negira
da je svaka visina uspjeh.
Tvoja katarza
daje ti snagu olovke.

Napustila si grad
tražiti šešir
s dovoljno velikom sjenom.

Visits: 67
Today: 2
Total: 844370

Peta pjesma o Afroditi

Afrodita,
praviš kanton pjesama
i pomladiš jastuk dodirom
da ne nosi bore na vlasištu.
Ogrtač lijepih riječi
baciš ga što dalje od sebe
a onda uzimaš
reč običnih ljudi.

Visits: 38
Today: 1
Total: 844370

Četvrta pjesma o Afroditi

Gradiš
kuću želja
veoma visoko
i tako postaje nevidljiva.
Uveče praviš figure od pijeska
koje baciš u rijeku ujutro.
Nakon nevjere
pažljivo zalijepiš vazu,
i to ne traje
susjedi znaju za vazu!
Afrodita,
zašto bi se udala na hladnoći
kada je ljeto?

Visits: 30
Today: 0
Total: 844370

Treća pjesma o Afroditi

Afrodita,
budiš se svaki dan
sa pitanjem
kuda plovi ovaj brod?
Dugoročno
flertuješ sa riječima.
Budi skromna prema parfemima
čim sumnjivi ljudi
počet će grebati
ispod površine
onoga što jesi.
Afrodita,
narcis si koji se zakleo u tišini
i preselio se u ugodnu kožu
a geografiju morala
promijenio.
Tvoj krevet je mekan
tvoj san je trnovit
i u talogu kafe
prijeti čovjek s mačem.
Ko zna, možda predugo
nadahnjuješ me
i zato okupi moj mir
među dragim kamenjem.

Visits: 33
Today: 0
Total: 844370

Druga pjesma o Afroditi

Afrodita
znam da te bijes ubija
u tvojih stotinu kvadratnih metara samoće
a u sebi skrivaš želju
da duše svih varalica i latinskih ljubavnika
da ih zakljiš u poštansko sanduče
među starim šarenim pisma.

Afrodita
natjeraš me da se opet obratim tebi
i pisati dugačke pjesme
kao rezultat mog savršenog neznanja.

Ja ću te smjestiti
u najjednostavnijoj zagonetki
pokazaću ti Balkan
između dlanova,
i zaspiš s mišlju o svjetovnoj slavi.

Afrodita
tvoje ogledalo ima godinama
tvoj život je kotač,
ako je postojala pisaća mašina
bila bi tvoj savršeni dekor.

Visits: 35
Today: 0
Total: 844370

Prva pjesma o Afroditi

Iza ekrana
razdvajanje od tvoje taštine
prolazi bez puno detalja.
Donosim ti nove cipele
u čiju ljepotu sumnjaš
Još uvijek pozivaš goste
što ne dolazе?
Imaš pukotinu u srcu,
i ja
svaki stih napisan za тебе
prоtežem ga poput žice.
Magla se zgušnjava,
a zima te zna
po kaputu boje šišmiša.
Afrodita,
tvoje su usporedbe suvišne
i skromnost ti je kratka.
Izbrisat ću tvoje prokletstvo
ako je uopće negdje napisano.

Visits: 34
Today: 1
Total: 844370

Tuga

Premjestila sam dah
u tvom uzdahu.

To je bio kraj kraja
i početak početka.

Dok sam žalila za svojom mladošću
sjekira mi je pala u med.

Kad smo se upoznali
koliko je ljubavi ostalo
u kubnim metrima zraka?

Žao mi je što sam ti zabranila da šutiš
a što ja s ružnim pačetom
htila sam napraviti labuda.

Visits: 39
Today: 0
Total: 844370

Pjesnikove tišine

 Tišina muči.
Vjetar u bezdanu nečujno zavija.
Tišina muči, čuješ li je,
a ono u bezdanu Vjetar nije.

Tišina muči.
Niz okno mutna kiša lije,
lije bez kapi, bez vlage,
na okna dobuje a ne lije.

Tišina muči.
Magle se svile u gnijezda,
ptice bez krila u sebi kriju,
a u bezdanu Vjetar što Vjetar nije
zavija, huči, o stjenje bije,
a tišina, tišina muči.

Niti tišina muči,
niti se Vjetar u bezdanu krije
niti kiša niz okna lije
niti magla gnijezda u sebi krije.
A, tišina ipak muči.
To je Pjesnik pao, pao i ustao.

Niko nije ništa ni osjetio ni čuo,
pao je mučeći, ustao mučeći
kao što tišina muči
kao što Vjetar huči
kao što svoje stihove niže
Pjesnik pada i ustaje
onako kako i pjesma nastaje,
tiho, nečujno, mučeći. Ćuteći.

I tako muči tišina
i muči Pjesnik,
tako ćute kiše
i utihnu Vjetri
tako se pada i tako se ustaje
dok sasvim tiho pjesma nastaje.

Visits: 360
Today: 2
Total: 844370

Ti?

San je bio miran,
čovek još mirniji,
krevet je ćutao,
samo je vrištala
malena, sirota,
iskrivljena
sveća:
“Tiii!i?”
Visits: 181
Today: 3
Total: 844370

Забавна музика

Само за Вас забавна музика – ПоезијаСРБ

Visits: 126
Today: 6
Total: 844370

Народна музика

Само за Вас народна музика – ПоезијаСРБ!

Visits: 49
Today: 1
Total: 844370

ИСТИНА

Нема веће даљине од заборава
у теби умиру занемеле речи
ал` душа се ћутањем не спасава
и само се новом, стара љубав лечи

Боре ти драга населише лице
и док си сузе минуле среће
скривала под трепавице,
ја сам ти косу китио цвећем

У коло чежње се ухвати вило
до мене, да будем туга твоје самоће
уздрхтало ми срце помилуј крилом
У шаке за те скупљам звезде ко воће

Не бој се додира моје усне
љубим ти лице и врат и чело
Можда би могло да нам успе
склопиш ли очи једном смело

Ти вечност дугу можеш да ћутиш
знам да се од мог погледа скриваш
ал` ти си лепа и када се љутиш
за мене лепша све више биваш

У чвор ћу око струка да ти се вежем
црвеним концем ко против урока
о кад бих могао у срце да се урежем
и да те кроз живот брани моја рука

Visits: 63
Today: 1
Total: 844370

Нова књига – ЛИНИЈА ЖИВОТА – Даница Рајковић


ЛИНИЈА ЖИВОТА

Имао си своја правила
и играо своју игру…
Немилосрдно и несвесно
убијао си снове у мени…

Живот сам
испред себе ставила.

Линија живота,
била ми је сведок прави.
Нестрпљива сам била
да чујем одговор твој
и да те имам
и будеш пријатељ мој.

Олуја није могла
да се стиша
и неумољиве речи
падале су као киша.
Прилика која је дошла
тихо је пролазила
поред нас.

Настави са читањем “Нова књига – ЛИНИЈА ЖИВОТА – Даница Рајковић”

Visits: 630
Today: 0
Total: 844370

Sposobnost razuma; Jovana Živković

Sposobnost razuma

Ne žališ svoju dušu.
Ne žališ je kad znaš da je privlačna,
Ne žališ kad znaš da je željena,
Da bi neko voleo baš nju da obuzda,
Da bi voleo i njene jade da posluša,
Ne žališ je jer ona je sve što si ti,
I ako neko želi i bar delić nje
Dobiće tebe,
I ako neko želi da je ima,
Imaće ceo svet,
Jer tvoja je duša posebna,
Od snova i čarobnih misli satkana,
Plavom svilom umotana
I vatrenim zracima probodena,
Ona je i krvava i tužna,
Ali je i voljena i radosna,
Sve dok postoji,
Onaj koji želi,
Onaj koji mašta,
Onaj koji sanja,
Sve dok postoji zaljubljenik,
Tvoja duša biti sama neće!
I ti to znaš…
Al’ žališ je ipak što u pravom trenutku
Pronašla pravi put nije,
Do nekog što jako želela je.
Što nije bila u rukama tudjim,
Što je ti nisi znala obuzdati
A neko drugi mogao je
Ali nije…
Žališ što nije bila tvoja, što nije bila nečija,
A mogla je biti,
Mogla je, ali nije,
Zbog vetra što donosi ljubav,
Zbog vetra što nosi tu istu duši tudjoj,
Kad put do tvoje ne pronadje,
Žališ što ga prepreči,
Žališ što strah i pretnja,
Zapravo tišina… je pobedila,
Tišina i nemi uskraćeni pogledi.
Žališ što želja je ostala želja,
Žališ što velom neznanja ‘mesto
stvarnošću prikrivaš je,
Ali tvoja je u tvojim je grudima,
Tvoje srce za nju bije,
Tvoje telo bitke vodi,
Ti je tešiš i lečiš pa kad te ubije,
Tek onda shvatiš da moglo je.
Tek onda shvatiš da besmrtna je.

Jovana Živković

Visits: 283
Today: 5
Total: 844370

RANE

Pobegla sam
vratila se
da bih opet
svom silinom
ne
sta
la
ko je izmislio igru
lepršanja dlanova?
ko je zamenio gnoj
s nezaraslim
kos
ti
ma?
rane rane rane
ćaskaju i smeju se
meni u lice
blat
nja
vo
Visits: 1507
Today: 0
Total: 844370

PODIGNIMO BARJAK-Miroslav Krnjeta

Podignimo barjak u visine
do zlatnog orla glas nek se čuje,
ponosna pesma slobode odjekuje
Svetosavlja krst slavi Srbine.

Otac pruža trobojku sinu
nosi je na vrh najviše planine
kao orao klikni ne damo Srbiju tuđinu,
pogledaj kolevku poljubi srce otadžbine.

Sjedinimo srca prekrstimo se sa tri prsta
zakunimo se ispod Miloševog Takovskog hrasta
samo sloga Srbina spasava
nek se ponosno vijori roda zastava.

Hrabro stanimo pred vatre i gromove
posejmo oranice vetrovima tradicije
jer nema predaje kad otadžbina zove,
nek nas hrabre zvona i svete liturgije.

Poletimo Srpski rode do zlatnog orla
tamo leži carska kruna slavna vojska,
u oblaku zavet dedova Lazarevih krila
čuva žitna polja plemenita duša ratnika.

Braćo Srbi svi hrabro u prve redove
glasno zagrmimo osvetlajmo Hristove vitezove
podignimo barjak u pobede visine
i ne ispuštaj ga nikad Srpski sine.

Visits: 210
Today: 0
Total: 844370