ДИВИ ОНИ
Надали се, од краја до краја,
муку временом проносили,
сваки узлет, тихо радовали,
нису хтели себе оставити,
још им кости звоне кроз еоне,
опомињу и ове и оне,
пркосили смрти и животу
гледали се на страшноме кољу,
и када су ћутке умирали,
оправдали постањем лепоту.
ВЕСНИК ПЕСНИК
Проналазе га песме,
у њима осветљена туга.
Побегле среће,
продаје дане, купује ноћи,
дете у њему престати неће,
љубави су његове песме у самоћи.
Онај што га живот вара,
поплочане душе сетом,
куне се у ластин лет,
ништа он и нема,осим цео свет.
ПЕСНИКОВА ИГРА
Слушао је светлост,
причао са цвећем,
смејао се тужан,
лирик био са два срца,
једно му се лепотом искрало,
друго тихо у песмама куца.
СЛОБОДА
Све је у њу стало.
СВЕТЛОСТ
Из таме нада.
НЕМИР
Поглед у непознато.
ИСКРЕ:
– ОЧЕВЕ (НЕ)ПРИЈАТЕЉЕ ЖИВОТОМ УПОЗНАЈЕМО.
– НЕ МОГУ ДА НЕ ВЕРУЈЕМ.
– КАКО ЖИВОТ ИЗБАЦИТИ?
– КО СУ ОВИ ,,ЉУДИ“?
– ОТАЏБИНА И МАЈКА НИСУ РЕЗЕРВНЕ ЧАРАПЕ.
– ,,ЧУВАЈ СЕ СВОЈЕ РУКЕ“.
– УВЕК ИСТИ ИЗРОДИ ДОЂУ ГЛАВЕ.
© Андреја Ђ. Врањеш
