Песма месеца *

Maрт 2021.

         Миомир  Хари  Ристовић

ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА

Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима

сутра ће улични чистачи поново певати
наивне стихове и радозналом небу продавати
јелове облаке прашине
сутра ће моје песме бити поново обојене
сенкама умртвљеног ветра и умртвљеног неба
и чекати вапај расплаканих година
сутра ће моје кости играти са љутитим црвима
мелодију прекланих надања
nорођену над жубором њених изгубљених руку
и сутра
сутра ће дуго харати ноћ
и иверје мрака глодати моју косу

(C) Миомир Хари Ристовић

 

Visits: 260
Today: 5
Total: 641395

Jutro na mulu

                                  Pesme sa broda 2019.

prvi vali ulivaju
koće
galebovi i cuke se jure
kamen je svež i čeka
korake lepih cura
da me bar jedna od njih
hoće
poneti poput
orkanskih bura

vetar je u zraku
dok sunčev dodir
šarmantno pleni
napijte se vinom, radnici
biće to dug dan
vama na sreću, a na
žalost meni

Visits: 674
Today: 0
Total: 641395

PUTOVANJE – Mirko Popović

 

Razvežem uzlove
nemislivim željama
ni riječ ni krilā dah
ne izgovaram
(da se buđenje ne dogodi)

Настави са читањем “PUTOVANJE – Mirko Popović”

Visits: 173
Today: 9
Total: 641395

КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић чита песму на програму РАСПЕТО КОСОВО

Песму говори Лидија Ужаревић, уредник КЦК  – музика Раде Кошанин

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!

Настави са читањем “КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1661
Today: 4
Total: 641395

ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић


ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ

Одлазим у планину,
остављам сунце и долину,
и тражим своју истину,
тражим спокојство, мир…

Са врха планине палим звезде
и гледам бескрајни свемир.
Како сам мали,
a хоћу звездани пир?
И шта ми то овде фали
да свој угасим немир,
да сазидам свој свет?
Настави са читањем “ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1710
Today: 0
Total: 641395

Moje misli – Željko Perović

 

MOJE MISLI

1
DUGOVI
Dugovi su vijugavi putevi koji tijelo do cilja umnoženim koracima smore ! © ŽeSP
2
ISTINA
Istina je bodljikava kupina, nekome slatka, a nekome bolna! © ŽeSP
3
TIŠINA
Tišina je saveznik bolne duše i sigurno gnijezdo za riječi molitvom izgovorene! ©ŽeSP
4
DOBAR ČOVJEK
U dobrog se čovjeka lako razočarati. Dobar je čovjek druge navikao da čini dobra djela i prvi put kad to ne uradi on se neće dobrim čovjekom zvati! ©ŽeSP
5
IZGOVORENE RIJEČI
Izgovorene riječi su kao djeca, nekad poslušna, a nekada nestašlukom štetu načine! © ŽeSP
SLATKORJEČIVI LJUDI
Slatkoriječivi ljudi su krediti sa visokim kamatama! ©ŽeSP
7
VRIJEME I ČOVJEK
Vrijeme svoje promjene najavi da se čovjek pripremi u koštac uhvati, a čovjek je nepredvidiva ponašanja kad te povrijedi kao riba iz mokre ruke isklizne, u masi nestane!  © ŽeSP

8
MISLI
Kada je čovjek okružen mislima koje ne želi sa drugima da dijeli, one mu vremenom postaju briga i nepremostiv teret! © ŽeSP
9
LJUDI
Ljude treba prihvatiti onakve kakvi jesu i ne tražiti ono što ne mogu dati! © ŽeSP
10
RĐAV ČOVJEK
Rdav se čovjek u dobrog neće promijeniti, ali se zato kao zaraza prenisi i širi! © ŽeSP

Visits: 388
Today: 1
Total: 641395

AFORIZMI *dr Mihajlo Ćirković

  • Sveće smo im palili kremenjačama.
  • Savremena tehnologija metak je ojačala mozgom na račun srca.
  • Hoću da budem dobar „budi dete“.
  • Betoven je najviše uživao u slušanju svoje muzike. Slušao ju je u tišini.
  • O velikom i malom sudi osrednjost.
  • O našem peščanom satu života svako zrno peska moglo je da postane biser.
  • Koliko mi je veran portret ako me umetnik slika na ogledalu?.
  • Vino je bolje što je starije. Duže smo u ljubavi.
  • Česta lutanja ne znače samo nalaženje novih prostora, već i potraga za starim vremenima.
  • Još sam u podnožju svoje dubine.
  • Ono „…kao rogovi u vreći“… za nas ne važi. Naši rastu unutra.
  • Najčešće je nostalgija nesigurnost u novoj srredini.
  • Najteži je bolesnik lekar
  • Teško je razumeti umetnost jer ne potiče ni iz mozga ni iz srca.
  • Ubi nas savez ogledala i sećanja.
  • Pepeo u ognjištu. Znači otišla je.
  • Vladare hrabri, ali i plaši sopstvena vojska.
  • Čovek se oseća podjednako izgubljen kada izgubi svaku nadu a i iluzije.
  • Da bi smo osvojili vrh prvo vrh treba da osvoji nas.
  • Zagubiše se ključevi naših tamnica. Da li su kod njih ili kod nas.
  • Da li je pletiljama nanosio bol venac od trnja?
  • Uzalud okrećeš glavu prema meni kada ne okrećeš oči.
  • Trčao sam joj u susret dok sam je čekao u hladnoj sobi.
  • Veći je grešnik usrećitelj nego usrećenik.
  • Umetnik se udvara prirodi da bi je pobedio. Njegove ruže su zauvek sveže.
  • Kod boraca naj ubojitiji je poslednji metak.
  • Nije isto kada si u Raju, ili Raj u tebi.
  • Kada grešnik muči svoju dušu zbog greha, da li zaslužuje Raj?
  • Zabranio sam joj sva lutanja, ali ne „ubih“ lutalicu u njoj.
  • Gluma je vrlina na daskama, a porok u životu.

  Autor,       dr  Mihajlo Ćirković  

 K r u š e v a c,    Kont. 063*295507

Visits: 299
Today: 10
Total: 641395

ЗАВИЧАЈНЕ СТАЗЕ – Душан Комазец

Као небом звезда, одједном изникла
светиљка у сјају сунца које гасне.
Заблистала туга, ту се није свикла
душа која жели дах пољане јасне.

У тишини немој далеко од људи,
где жубори поток, а у даљи горе
призивају лето, душа му заруди.
Клецаве се ноге са путељком боре.

Ипак хрли даље према пољу сињем.
Пут убог, дугачак, зарасле су стазе.
Огледало воде подари га ињем
и борама које једна другу мазе.

Настави са читањем “ЗАВИЧАЈНЕ СТАЗЕ – Душан Комазец”

Visits: 1655
Today: 0
Total: 641395

Анђелија Н. Петровић~поезија за децу

ЦРВЕНКАПА

Трагала сам за истином
знала шта је шума густа,
трагала сам и сумњала –
откуд вуку тол’ка уста!?

Док је мајка прерадила
нађох се у истом кошу,
црвенкапин пут сав прођох
по брдима и шипражју –

и упознах многе зверке
гмизавце и отровнице,
а ништа ме не уплаши
као тај вук са сличице!
Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија за децу”

Visits: 229
Today: 8
Total: 641395

ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић


ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ


Заборавимо митове и легенеде
што да не, ми смо спремни
ако нам кажу да заборавимо све
све…и име и мајчин скут и очев пут.

Заборавимо Душаново царство
неки су други живјели тад,
не сјећајмо се Немањића,
цара Лазара, Југовића…
витеза над витезовима, славног Обилића,
та вјекови прођоше од тог
шта нас се тишу епови незнанца
и да ли је божур из крви никао
сестринском сузом заливен исцвао.

Да, заборавимо, што да не
све битке за отаџбину вођене,
и Карађорђа и Дрину и Цер…
и, нека ми опросте сва друга
велика имена и крвава српска земља
нека ми опросте, и сви што би да забораве,
ја не могу, у мени од сваког
бар по једна кап крви ври.

И нека су то све митови и легенде
и нека ништа истина није
питам се ста са оним што ни
тако давно било није.

Шта са Јасеновцом гдје вјетар
и данас пепео ковитла,
ста са Козаром гдје храст
над хумком зараслом и
овог прољећа листа,
ста са Шумарицом, ни то нас се не тиче,
заборавимо ђачке осмјехе,
из којих зелена трава и данас ниче.

Или још ближе, скоро па јуче
од Масленице преко Книнске Косовске долине
па све до, замислите, све се опет тамо враћа,
тамо у срце Косова и Метохије,
сви путеви од Косова опет ка Косову воде.

Ал’ шта нас се то тиче,
Европи мора да се кличе
наше су легенде европска ноћна мора
зла крв би да мирно тече
док Србију свака рана пече
и од мача и од заборава.

Заборавимо, што да не,
нису живот ни мит ни легенде
нама је од Бога дато
да се завади брат с братом,
да златник над чашћу бдије
док нам се заборав у лице смије.

И гдје је данас Црњански
да нове „Сеобе“ пише,
гдје Стерија да види како
нам је плодно тло
све тиква до тикве ниче.

Не мари, све су то празне приче
од нас се само тражи
да не помињемо ко смо,
да нам потомци мајчин језик забораве,
та за Бога милога, у Европу се хрли
тамо нам не треба ћирилице,
питам се само гдје смо до сад били
на којој планети, ком континенту
гдје би нас то радо преселили.

Заборавимо, у забораву нам божур
ено вене, суши се и нестаје,
ал’ прије но свене и коријен сасуши се
у њедрима ново сјеме рађа –
сјеме незаборава.
Незаборавак ће нићи цијеће
кристално модре боје
као што кристално чисто је Небо
непресушне Слободе.

Настави са читањем “ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић”

Visits: 1420
Today: 2
Total: 641395
  ЛЕЛЕК

Освануо дан да гори не може,
Сунце сакри за облаком зраке.
Само се чује мајка што запомаже,
А скоро до јуче причала је бајке.

Јуначино моја крвави ти пути.
Где ногом забележи сваки траг
Ој Косово вековима од крви црвено
Поново те започео крволочни враг.

Саплела мајка теби драги сине
Чарапе да угрејеш промрзле ноге.
Снег је топлији од стопала твојих
Исплакала док плела сузе многе.
Настави са читањем “”

Visits: 93
Today: 4
Total: 641395

МИЛИЦА ДЕТЕ – Мирко Стојадиновић


МИЛИЦА ДЕТЕ

Реку суза исплакала мајка,
Проклињући звериње без душе.
Што уграбљу њено чедо мило,
Молећ сузе да и њу угуше.

Двадесет је година већ прошло,
А мајци је као јуче било,
Кад је пошаст отргла тај цветак,
Оставивши мајци празно крило.

Кћери моја нераспукли цвете,
Надам ти се сваке црне ноћи,
Да у крилу ти ћеш опет сести.
Да ћеш мајци у радости доћи.

Јер ти мајка даном рубу спрема.
Да опреми све твоје сватове.
Брат Алекса младожењи преда,
И Душица сејом да те зове.

Плаче мајци неутешна душа,
И призивље Зорана ко брата,
За утеху мајке му Миланке,
Њојзи старој да отвори врата.

Настави са читањем “МИЛИЦА ДЕТЕ – Мирко Стојадиновић”

Visits: 91
Today: 2
Total: 641395

ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић

ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА

Тежак је дан без Сунца.
Тешка је ноћ без месечине.
Ни веселе птице у шуми нема,
да се пoлeтна  ка небу вине.

Тешка је мушка очева суза.
Тешко кад мајка безгласно плаче.
Тешка је смртна мукла тишина,
тешко кад’ сирена завија све јаче.

Тешко је детињство без лепих дана,
када се нема ни корица хлеба.
Тешко је кад’ гледаш челичне птице
како лете преко твога неба.

Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 138
Today: 5
Total: 641395

КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш

КРОЗ  ЖИВОТ

РАК

Главу истура као извидницу ,
уназад се креће,
мучи га прошлост,
живљењем се негде враћа.

МОРСКА ЗВЕЗДА

Притисак океана, њезин је усуд.
На дну закована,
неће да напусти,
своје Косово.

КАРИКА

Између далеког претка и мајмуна,
прекид, постоји.
Можда је та карика, време најјаче светлости,
за њом човек подсвесно тугује?

КОЊ

Споменик лепоти,
коњ је привесак човекове судбине,
историја би без њега нага у месту стајала.

ПАС

Он  је она верност,
која вечна траје,
између,
светлости и таме.

СЛОН

Када  умре,
за њим жали,
јужна хемисфера.

Настави са читањем “КРОЗ  ЖИВОТ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 129
Today: 0
Total: 641395

Очима Детета

Гледале су тужно очи дечака
у те незнане насмешене људе
што му разне ствари нуде
од лопте шарене до конзерви
разне хране,
гледа, а суза му негде у
малом грлу стала
замишљена остала мала глава.

Ех ви насмејани људи
не треба мени то што се нуди,
ја бих само да се опет
моја мама са мном смеје
да тата забринут не буде,
само бих да се играм
са мојим другом,
само бих да мала сестра не плаче
да ноћу безбрижно снева
брижна бака и добри деда.

Не треба мени милости туђе
што оцу главу на груди сагиба,
ја бих само да мама не плаче
кријући лице од своје деце,
ја само Слободу хоћу
без мрака вечери зимске
да трчим наоколо без страха.

Није то много, зар не добри људи,
и вас су сигурно као мене учили ;
„ Сине, Човек буди. „

Гледале су тужно очи дечака
безброј неизговорених речи
на лицу му се чита,
поглед му незаинтересовано шета
од пакета до пакета,
његова мала главица зна
Слобода није у њима спакована,
Слобода која му толико треба
да безбрижно расте, високо, до Неба.

Visits: 180
Today: 0
Total: 641395

Вечност је за хероје

 

Где су то гинули залуд
и залуд се звали хероји,
зар само да би им гробови
у коров зарасли ?
 
Где се то хероји не помињу
где то на гробу не смеју
мајке гласно да закукају
док јединца сина оплакују ?
 
Где је то свећа утрнута,
младост, где је,
узалуд прекинута, где то
од свега оста само заборав ?
  Настави са читањем “Вечност је за хероје”

Visits: 82
Today: 1
Total: 641395

Miriše mart

I opet je mart,
sunčano proljeće već glasnike šalje
i sve miriše na prvo cvijeće.

Mart je kao i onda,
kao što i opet će biti
i sunce na obzorju zracima svojim
tuđe snove obasjava…

Između iluzija cvatu ljubičice
stidljivo, nestvarnim mirisom sanja…

A noću, pod svjetlošću čarobnog fenjera
i bezbroj sjanjih nebeskih lampiona
s mirisom proljeća i čežnja miriše,
i čuješ i što se ne čuje i vidiš
i ono čega nema i neće biti.

Mart je, mjesec snova,
onih dosanjanih, što ih sunce
na obzorju stidljivo otkrije
i onih nedosanjanih što
zauvijek ostaju u martovskoj tihoj noći
da svjetle čarobnom svjetlošću
i mirišu opojnim mirisom nedorečenosti,
mirisom tajnih nebeskih odaja
u koje ne mogu svi ući…

Mart je i opet će biti
ali ni jedan neće imati isti san.

Visits: 63
Today: 0
Total: 641395

МУЗИКА – Драгица Калас

Драгица Калас је вокална солисткиња из Крушевца. Најчешће наступа у сарадњи са гитаристима Момчилом и Далибором Накићем , а понекад се у пратњи придружи и Драган Живановић на хармоници. Често је наступала на програмима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Иначе је професорка у основној школи Јован Поповић у Крушевцу.



Драгица Калас и Драган Живановић (хармоника) и Момчило Накић


Момчило Накић, Далибор Накић, Драгица Калас…

Настави са читањем “МУЗИКА – Драгица Калас”

Visits: 321
Today: 9
Total: 641395

BRANKO MARINKOVIĆ LALIĆ-OD BOROVA PA DO KNINA-Miroslav Krnjeta

Od Borova pa do Knina
sve je Srbin do Srbina

Svud se Srpski barjak vije
ponos Srema i Krajine

Od Borova pa do Tenja
Mirkovaca i Lovćena

Da slobodu svoju spasi
usta narod svetosavski

Kordun Lika i Banija
stara Srpska dedovina

Kordun Lika i Krajina
stara Srpska dedovina

Sve junaci ti sto tića
mi smo deca Nemanjića

sve junaci Jankovića
naslednici Obilića.

NAPISAO I OPEVAO
BRANKO MARINKOVIĆ LALIĆ

Visits: 161
Today: 1
Total: 641395

O PUTU (iz zbirke Kameni vrt)

Decenijama sam tragao za ispunjenjem svrhe.
Postao sam ratnik što inkarnira Njegovu volju.
Mač i štit postali su izrazi moje moći
dok je svest  govorili jezikom vibratornih oružja, bez dvoumljenja.
Nikom ne pokah svoje slabosti,
neisam priznavao njihovo postojanje.
Poslednju bitka koju vodim, započeo sam duboko sebi
i znam da, ma koji njen ishod bio
kao ratnik ću svakako izgubiti.
Naselih se
strpljenjem, mirom, tišinom…
Čekajući usuđeno, oružja sam odložio.

Put će pronaći mene. Tako se uspostavlja krug
i svrha moja, biće ispunjena.

Visits: 99
Today: 0
Total: 641395