Све боје у очима мајке су моје
У очима мајке моје,
сунце сија и животом блешти,
а месец кроз облаке вири,
вири и благо се мени смеши.
Звезде надом трепере и буде,
буде пој птица који ехом одзвања,
лепрша и гори,
а цвет мирисом мајке моје
у мени понире и ка срцу рони.
У очима мајке моје све
трепери, жубори, шапће и цвета,
цвета и мирише – одлази и долази,
роси и свежи.
Све дугине боје, у очима мајке
уједно су моје
и њих недам – ником не дам.
Уздахе мајчине гласне ил’ пак
благо скривене,
тај цвет што на лицу њеном цвета
и пољубце њене меке, топле,
чак и вреле к’о и боје у очима
њеним одсликане, мени казују све,
ама баш све ту су речи сувишне.
Настави са читањем “Све боје у очима мајке су моје – Градимир Карајовић”
