Dobro da ne voliš Vjetar

 

Poželim da Ti vrisnem ime
skupilo se jezero boli
od kiša tišine

Poželim da se u Vjetar pretvorim
da te snažno zaglim
kosu zamrsim

Progutam na usnama krik
zatvorim sve da Vjetar ne osjetim
da mu se ne prepustim

Progutam izdajničku iz očiju kap
i ćutim
i trpim

I poželim Ti nasmijan dan
i bude mi drago
što ne voliš Vjetar

Vjetar je izdajica
stara varalica
sve bi Ti rekao

Moju tišinu Ti odao
ali dobro je
Ti ne voliš Vjetar

Razumio ni riječ ne bi
sto puta da ga
pošaljem Tebi.

Slikajući Bramaputru

~Sve čega nema od ljubavi~

slikam te
u boji sunca
kako tečeš
i piješ se

vetar miluje
tvoje blede obale
i stidljivo
ti dolazi sa leđa
slikam
kako ih nesigurno
nosi i ljubi

bačeni zraci
po tebi puze
i ponizno se klanjaju
slikam ih kao žive reči

plešu oko tebe
tepisi
milion boja
ti nisi običan park

slikam te u šeširu
ispod zidina grada
izležavaš se crvena

kičice uskaču
kao u tebe
i burama po platnu
kidišu
ti si san

kao da te slikam
oduvek
na kiši
ti ne kišiš
jer za tvoje daljine
kiša ne postoji

Анђелија Н. Петровић~поезија тренутка

moja poezija

ДЕЦЕМБАР 2020
 
Пратим звиждук ветра негде из даљине
коса ми се диже од реског цијука,
гола грана брезе у прозор удара,
пажњу ми ремети звоњава олука.
 
Невреме се спрема пас и мачка ћуте
склупчани у старој гајби од банана,
зима се примиче оџаци фурљају,
вирус нас ремети већ годину дана.
 
Гледам своју децу и питам се: Боже,
како издржати а не заплакати,
кад ми душа вапи да их јако стиснем
и загрлим као што би свака мати!?
 
Ретки пролазници ћутке прошетају,
блискост забрањена корона нас вреба
и од првих комшија готово удаљи,
жељне света више него коре хлеба!
 
У четири зида живот самотњачки
на силу водити не изгледа лако,
младост тражи своје старост исто тако
без маске на лицу не иде никако.
 
Децембарска задња недеља истиче
јелке светлуцају окићен град ћути,
ту и тамо врапчић весели наврати
о групној прослави ни да се наслути.
 
Од године старе сви се опраштамо
али се невољи крај још не назире,
под ногама лишће место снега шкрипи
депресивно време у поре продире.

(C) Анђелија Недељковић Петровић

Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија тренутка”

МУЗИКА – Драгиша Перчевић

Драгиша ПЕРЧЕВИЋ био је међу првим певачима Радио Крушевца и дискографске куће Дискос Александровац. Био је веома цењен у Крушевачком крају, доста је снимао за Радио Београд.

Настави са читањем “МУЗИКА – Драгиша Перчевић”

ŽENE SRPSKIH VLADARA – Tomislav Simić

“Poštovani posetioci, prijatelji kulture!

Čini mi čast da Vas pozdravim u ovom prostoru likovnog genija Milića od Mačve, koji se po njegovoj volji zove “KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE” i da poželim da knjiga “ŽENE SRPSKIH VLADARA” Tomislava Simića Kalpačkog, koju večeras promovišemo, ima sličnu misuju kao i Milićeva galerija, a to je čuvanje od zaborava Kosova i Metohije, srca Srbije i uopšte srpske istorije.

Mislim da je grad Kruševac sa ovom knjigom dobio ono što mu kao Lazarevoj prestonici i pripada, a to je privilegija, da sjaj prošlosti čuva i sačuva za pokolenja koja dolaze… Na tom zadatku svakako je i naš Toma Simić, koji zaslužuje iskrene čestitke, a ovom promocijom podržavaju ga i Kulturni centar Kruševac i Radio televizaja Kruševac!”


Ljubodrag Obradović otvara promociju

23.12.2010. godine u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu, ovim rečima obratio se prisutnima Ljubodrag Obradović, direktor Kulturnog centra Kruševac, otvarajući promociju knjiga “ŽENE SRPSKIH VLADARA” Tomislava Simića Kalpačkog.

Promociju je osmislio sam autor knjige, a goste je pozdravio i Slobodan Radičević – glavni i odgovorni urednik RTK, a u realizaciji su kao voditelji učestvovali Gordana Stanisavljević i Aleksandar Grašić, Prof.dr Slobodan Branković kao recenzent, Ivan Bogojević kao izdavač, Mića Živanović i Branko Simić bili su zaduženi za muzički trenutak, a domaćin večeri bio je Nebojša Lapčević…

SONJA – Mića Živanović


Početak promocije

ТАРАБА – Јасмина Димитријевић

Мала шашава и забавна прича

ТАРАБА

Сеоска кафана је била пуна. Лепо летње вече, измамило је вредне сељане да се мало окупе и друже. Били су то све радни и поштени људи, који би после мукотрпног рада тако себи давали одушку. Уз хладно пиво и шприцер испредале су се разне приче које су се преносиле са кoлeна на кoлeно. Тераса је била препуна. Сви су вoлeли ту да седе. Мало због ваздуха, а више јер је кафана била у центру села и тако су могли да виде свакога ко је ту пролазио.

Сада су све очи биле упрте у лепу жену средњих година. Била је најлепша од свих жена у селу. Дугих црних витица, крупних тамних очију и једрог тела, Ружа је била свесна да је сви мушкарци у селу желе. Али, она је вoлeла свога Марка. Била је то љубав на први поглед и Ружи није засметало што је он момак са села. Не кајући се што напушта град, дошла је у село и прихватила све сеоске послове. Добили су два сина који су били већ средњошколци. – Миле, ено твоје симпатије. Пера је задиркивао Милета, јер је била јавна тајна да се Милету Ружа веома допада. Миле је био сеоски мангуп, па и сада са скоро педесет година није могао да се смири. Његовој жени су у почетку сметали ти његови излети, а онда је дигла руке од њега.

Знала је да није нека лепотица и да јој се тело деформисало од трудноћа, и тако сама и себи и другима налазила оправдање за мужевљеве авантуре. За разлику од ње, Миле је још био наочит и то користио да осваја женска срца у селу. Једино се Ружа држала гордо и његови комплименти нису код ње имали успеха. То га је једило, јер су га и компањони у кафани задиркивали да му опада заводничка моћ. Када год би срео Ружу заустављао је да је нешто као пита и користио те минуте да јој се дубоко загледа у очи и крене са комплиментима. Ружа је на културан начин одбијала то његово удварање, али када је почео да јој предлаже да дође код ње када јој је муж у граду, решила је да то каже Марку.

Марко је у првом моменту полудео и хтео да се обрачуна са Милетом, а онда је изненада Ружи рекао. -Позови га сутра код тебе. Реци да ћу ја ноћити код твојих јер имам неких обавеза. Ружа га је зачуђено гледала и слушала не верујући шта јој прича. – Јеси ли ти нормалан? Наговараш ме на неверство. -Ништа не брини. Само уради како сам ти рекао.

Ружа је послушала мужа. Рекла је Милету да дође код ње на кафу пошто је сама. Миле није могао да схвати тај изненадни преокрет, али је био сав срећан и у себи само мислио да ипак није зарђао. Чак је и Ружа пала на његов шарм.
Настави са читањем “ТАРАБА – Јасмина Димитријевић”

СВЕТЛОСТИ  ДАНИ – АндрејаЂ. Врањеш


СВЕТЛОСТИ  ДАНИ

Доћи ће дани насмејани,
кад људи буду одважног лика,
без јавних лажова
и сарадника.
Доћи ће, морају доћи такви дани,
ништа неће требати да се обзнани,
живот  ће тећи ко река бистра,
лепота бити општа слика,
улица, градова светлих
и оних скромних пролазника.
То време ће без граница бити,
без пасошких контрола, еј без бола,
живот ће трајати просто, јасно,
човек бити најлепше име,
тад ће се волети гласно.

Ваљда ће доћи такво доба,
мораће доћи за име Бога.

Са благом стилском изменом.

14.03.2021. године.

Настави са читањем “СВЕТЛОСТИ  ДАНИ – АндрејаЂ. Врањеш”

НЕЗАБОРАВ – Ђорђе Врањеш

НЕЗАБОРАВ


Много крви Камене,

отече твојим камењем,

у очи моје камене.


Чујем издах трагове,

иза дрвених точкова,

како низ вододерине,

цвиљети не престају.


То живи из мене,

мртве разносе на укопе,

а назад се враћају,

упрегнути тужни волови.