Magija

rađati se i živeti
iz reči u reči
kao crna senka
pod vodom u mislima
samo sam dečak
bez vremena
i sa previše želja

korak nekog
drugog sveta
kroz umove
i vene umirenja
naposletku
mesec je ostavio
bled obris pred vrata
tvoj dah
pomerio je granice
samo sam čovek
ljubavi
iznikao iz vatre

Visits: 159
Today: 3
Total: 641390

НЕБА  ТАЈНА – Андреја Ђ. Врањеш


НЕБА  ТАЈНА

Када отвориш очи од неба,
скренеш на себе сву светлост света,
зауставиш зуј пчела у пољу,
вртњу у Свемиру, немир планета.

А кад прстима Месец дотакнеш,
наљутиш Сунце, да и дрвеће тад полуди,
птице престану да се гнезде,
постану шашаве као људи. 

Немој да се играш са косом просутом својом,
осмеси су твоји невраћени дугови,
трг Navonе ти си a не Ponte Rosso,
због тебе квадрати, постају кругови.

Остави ту твоју дрскост радости,
нека је скупљају они надмени,
ја идем некуд, себе да оставим,
дубоку плавет да заборавим.

Настави са читањем “НЕБА  ТАЈНА – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 351
Today: 2
Total: 641390

И ДОЂЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН – Јасмина Димитријевић


И ДОЋЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН


И дође тако по неки дан
Ниодкуда наиђе ти сета.
У грудима те нешто тишти
А свака ситница ти смета.

И дође тако по неки дан,
срце те у грудима боли.
Осећаш се у гомили сам
Мислиш да те нико не воли.

И дође тако по неки дан,
у очима ти заискре сузе.
Плачеш, а не знаш разлог прави,
Мислиш да ти живот срећу узе.

Настави са читањем “И ДОЂЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН – Јасмина Димитријевић”

Visits: 185
Today: 2
Total: 641390

Saša Milivojev – SVETSKI BOL

Saša Milivojev _ Januar 2021
Saša Milivojev _ Januar 2021

Saša Milivojev

SVETSKI BOL

 

I u ovom veku
Reke krvi teku
Bombe odjekuju
Decu ubijaju
Glave odrubljuju
Milioni gladuju
Bolesti proždiru
A ti pevaš

Drhte vešala
Doline leševa
U slanim suzama
Gnojnim ranama
Plen smo vranama

Gnjila creva
Gladnim vukovima

Srušena kuća
Mali dečak jeca
Nad telom mrtvog oca

Srušene škole
Hramovi i mostovi
Vrište krvavi svatovi

Mali beli sanduci
Majčinski jauci
Iznad Urana
Čuju se bolni urlici
U ludilu buncaju pesnici
A ti ćutiš

Oči su ti izvadili
Kad su ti ćerku silovali
Žicom zadavili
Braću su ti oteli
U podrumu ih mukom mučili
Metalnim cevima
Prste im lomili
Testerama lobanje otvarali
Noge kolima rastrgali
Udove mačetama odsecali
Kožu s leđa odrali
Šlepere leševa
buldožerima zakopavali
Kosti putevima zabetonirali
Bunar bez dna telima napunili
Priđi bliže
Pogledaj dole
Beskrajni mrak dubine
Da čuješ muk vasione

Nevino oko iskrom svetluca
Nemoćno na zemlju padaju deca
Otrovna pena curi im iz usta
Pucaju rumena otečena lica

U zadnjoj molitvi
Sveštenici raspeti
Smeju se na lomači

Nežni beli anđeli
Kao jato ptica odleteli

Budnom iščupajte i meni
Srce iz grudi
Neka tvoja zlatna lađa zaplovi
Da nazdravite ponovo Čašom krvi
A ti gledaj i ćuti

 

Saša Milivojev

www.sasamilivojev.com

Visits: 2001
Today: 15
Total: 641390

Notes numero uno

oblaci plove
knjige se listaju
na vetru od pliša

somotni plač
napuštenih zgrada
kao urlik ili muk

ptica let se čuje
i bruje kosti tiho
to nebo drema

na tuđem kolenu
od kafe i badema
mašem krilima suncu

Visits: 95
Today: 0
Total: 641390

Kad mi nedostaješ

Kada mi nedostaješ
volim najjače što mogu,
volim vasionu cijelu
i svako biće i svakog čovjeka.

Voleći tako gušim nedostajanje
voleći najjače u sve te
ljubavlju utkam
i evo, mogu da se zakunem,
dah tvoj u sobi osjećam.

Kada mi nedostaješ
volim beskrajno, jako
i stvaram te ljubavlju
kao što slikar bojama
oživi platno.

Volim sve, jer ti si sav Ljubav
od nje se rodio, od nje živio.

Vjerujem, tako da ćeš,
ako volim i samo volim
od Ljubavi da oživiš,
ponovo se rodiš, ponovo i zauvijek,
da mi nikad više ne nedostaješ.

Настави са читањем “Kad mi nedostaješ”

Visits: 184
Today: 0
Total: 641390

Молитва за Снежану

Молитвама дугим дозивасмо драга
Одбегла заувек сва наша пролећа
Лажи су их душо, однеле без трага
Изгубљена срећа, није више срећа
Тамница су груди за срце што јеца
Венце ће од туге сузе да исплету
Април, а у нама заљубљена деца

Загрљај је оков најслађи на свету
А знаш ли да увек исто сневам

Свадбену игру, Тебе усред кола
Неутешан, о љубави певам
Ехо првог бола, песму непребола
Жељан сам остао свега што је било
Ал узалуд чежња у мојим очима
Немирном ми само слетеле у крило
Умрле звезде у пустим ноћима

Visits: 103
Today: 2
Total: 641390

ТУГА – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

ТУГА

Пред споменицима
старице гледања празне
међу записане смрти у камену.
Једна по једна
нијемо се издвајају
из црних сусрета
и мекани одласци
постају ужи
за два ногостопа.

Кад и посљедња
више се не појави
иза окуке вида
да ли ће костурнице
боју друкчије тишине
умјети запамтити?

Настави са читањем “ТУГА – Ђорђе Врањеш”

Visits: 183
Today: 7
Total: 641390

PJESMU KOJU OSLUŠKUJEM ŽELIM PREBOLJETI – Mirko Popović

 

To kad me tumači melankolija
Sve dublje bdi žutilo mjeseca
I sve ukočenije boli. U oku tražim
Počinak krajolika i nepokošene
Trave što svijetle

Настави са читањем “PJESMU KOJU OSLUŠKUJEM ŽELIM PREBOLJETI – Mirko Popović”

Visits: 95
Today: 0
Total: 641390

Mleko i kosti

majko
tvojoj zemlji je prah
mog kamena s temena
vatra tvog bića
ti si kao munje strah

tvoja je utroba trava
i cvet što se rađa
naopak iz mrtve nade
mojim snom
tvoj sin spava
majko
duhovi noći
krvlju se slade

sa latica tvojih dojki
zadojeni vekovi
u davno stalom satu
na vetru
mog oka
ti koračaš maglom
sopstvenog daha

majko
suza ti kao
reka duboka
tvoje zemlje
tvoga praha

Visits: 73
Today: 1
Total: 641390

ДЕТЕ У МЕНИ – Душан Комазец

Дечаче малени што живиш у мени
тек сад си сазнао за болне тренутке
и за нетакнуте немире што сени
доносе са сузом која креће ћутке.
 
Одрасти и разбиј видокруге ружне.
Летом ластавице похрли ка југу.
Кад те опхрвају неке мисли тужне
пробај дохватити недостижну дугу.
 
Не дај да ти срце буде кондир бола
и да свака суза буде нема пратња
прохујалом дану. Знај, тугу на пола
поделити нећеш, јер пристиже патња.
 
Кад умор те стигне од животног пута
похрли детињству што те себи зове,
јер срце би опет могло да одлута
непознатом стазом у поразе нове.

Настави са читањем “ДЕТЕ У МЕНИ – Душан Комазец”

Visits: 169
Today: 0
Total: 641390

Nesoneti za poneti

Sklopivši oči u dahu;
Jedna je ‘tica prećutno
zatvorila osmeh u prahu –
venama brda u ostareloj nadi.
Ne rekavši ništa, sreća je
samo odnela sebe nebu;
Da reči pevača tamo posadi.
Grad je pokrivio kičmu,
za istinu sklonu padu.
U nemilsot rime i najcrnjih
duša, jezika od čelika –
što miluju kišu mladu;
Neko će sutra
postati i srećnik,
sreća je guba prevelika –
to zna samo pesnik.

Visits: 318
Today: 1
Total: 641390

Palanačke kiše

Setio sam se davnih kiša,
purpurnih oblaka iza kuće.
U zaboravljenom zagrljaju od pliša,
jeseni me prolaze na tisuće;

Kilometara kao kap sa izvora.
Stvorenja iz stena po meni skaču,
u svetlosti pesničkih bora,
zar njihove oči ne plaču.

U mojoj je ruci druga ruka.
Bez rime, vene posute pšenicom.
Drumovi blatnjavi, puni okuka
ćute pesmom, gonjeni pticom.

Setio sam se davnih kiša,
i pesnika potonulog broda.
Iza kuće, pada noć sve viša –
ćerka mora i milostivih voda.

Visits: 253
Today: 0
Total: 641390

ЛЕРО – Андреја Ђ. Врањеш

ЛЕРО

Онај што воли и кад га боли,
смеје кад мржња веје,
његове су очи боје пролећа,
машта о срећи и вене,
човек фабула иза сцене.
Леро је чудна игра,
њега морске струје прате,
однесу га са песмом далеко,
па га ко радост,
пјацети врате.
Воз који у ферату,
ока скрене
одсвира живот као песму,
за њу, за тебе,
можда за мене.

Настави са читањем “ЛЕРО – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 127
Today: 1
Total: 641390

Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević

Mornareva tuga

Duboke bore izbrazdale čelo.
Prazan pogled pučinom se gubi.
Nekada davno što ga istrže,
iz naručja žene koju strasno ljubi.

Pučina prostranstvo koje nema kraja.
Godine se nižu, ostavljaju traga.
Izazov vremena dal mu daje nadu,
da će kad se vrati da ga čeka draga?

U svakoj mu buri kad je more besno,
svetionik behu njene oči snene.
Video je svetlost na pučini sivoj,
a bonaca behu ruse kose njene.

Tragovi u kosi ostavili traga.
Ljubavna je čežnja nadjačala strasti,
za morskim prostranstvom što ga je odvelo
tamo gde je stalo dal će opet rasti.

Настави са читањем “Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević”

Visits: 90
Today: 0
Total: 641390

Lice bez naličja

Ti se Vjetre ne zadržavaš
na istom mjestu dugo
ne ostaješ i ne gradiš gradove
ne zaklinješ se na vječnost
a ona ti je saputnik
ne pominješ kobnu riječ – zauvijek
a zauvijek si upleten u zvjezdanu mrežu
uhvaćen u zagrljaj mjesečeve sjenke
a opet slobodan i sasvim svoj
talase lomiš o sprud
čas lomiš čas miluješ
čas dahom svojim toplim
neprisustvom o prisustvu svom
cijelom svijetu kazuješ.

Ti se Vjetre ne zadržavš
tragove ostaviš pa obrišeš
rijeke bez mosta prelaziš
na sve četri strane svijeta putuješ
svugdje prođeš a nigdje ne dođeš.
Dođeš da prođeš
da prašinu podigneš do Neba
da je počistiš kad treba
da raniš pa da liječiš
pustiš pa spriječiš.

Ti se Vjetre ne zadržavaš
odlazeći iza sebe ne gledaš
sa sobom doneseš i odneseš
ne donoseći i ne odnosoći
ni košulje ni prtljaga.

U tebi je sve što je bilo
sve što jeste i što će biti
niti kriješ niti možeš skriti
niti djela nit’ zlodjela
niti zagrljaja nit’ šamara
kad miluješ a kad na koljena bacaš
kada voliš a kad mržnjom pustošiš
da li ti je dah melem ili otrov sipaš
da li ljubiš il’ proklinješ
sve se Vjetre vidi kud nevidljiv prođeš
sve Istina biva u nagoti svojoj
pred očima odvajkad nam stoji
a mi slijepi kod očinjeg vida
od koljena do koljena
od čovjeka do čovjeka
na naličja svikli i privikli
tvoje lice Vjetre nit’ osjetili nit’ vidjeli nismo.

Gradove gradimo pa ih rušimo
rane pravimo pa ih trujemo
u riječima vjeru nevjerujuć’ djelu
tražimo da ne nađemo
od bljeska Zemlje sjaj Neba
odavno se u oku zagubio
Isina se u nagosti svojoj
postidjela i sakrila
u okrilju tvome divljem
pitoma zaspala
u toplome dahu tvome
suzu je jednu tešku i slanu
u amanet za Sutra ostavila
da spominje i opominje
da moli prašta i voli
za sve ono što zapeče i zaboli
za sve ono što se okom ne vidi
i riječju ne izgovori
za sve što zapisano nije a postoji.

Ti Vjetre nigdje prošao nisi
a prolazio si
tragom bez tragova
gradom bez gradova
odjeven bez odjela
pozdravljao se nisi
i nisi se na povratak obavezao
a vraćao si se
i nisi se na Vječnost kleo
a zauvijek si se u njenu mrežu upleo
kroćen neukroćen vezan nesvezan
slobodan rob a zarobljen gospodar
nevidljiv a neskriven
bez velova i bez maski opet tajna ostaješ
tamo gdje si prestao ne prestaješ
tamo gdje si prošao ne prolaziš
odlazeći ti samo ponovo dolaziš
licem bez naličja ne postojeći postojiš.

Visits: 242
Today: 0
Total: 641390

БРАНКО МИЉКОВИЋ – ПРИНЦ ПОЕЗИЈЕ

“Бранкова похвала свету”
https://brankomiljkovic.com/konkurs/

Извињавам се, свима овде присутним, колегама, што нисам раније поделио ову вест са свима. У питању је песнички конкурс, поводом 60 година од смрти нашег великог песника.
С поштовањем Милоје Ђорђић

Овде је такође, мој рад на конкурсу, ко је вољан да гласа нека изволи.
Унапред захвалан!
https://brankomiljkovic.com/konkurs-pesma/ceznja-se-peva-sama/

Visits: 629
Today: 0
Total: 641390

Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ И КОП

Visits: 109
Today: 1
Total: 641390

I beše čudna ljubavi moje

I zaista je nekad čudna,
ona razbarušena vila niotkud
kad svi spavaju,
ona je budna.

Onaj najlepši osmeh,
umeo je da iskvari
i sve pokvari –
to je valjda usud
vrtoglavog vremena.

Ne znam, da ona, jeste ona.
Crna i meka kao prah.
Prah taštine i tišine.
I zaista je nekad čudna,
ćutljiva, sa nemirnim očima.
Sva pričanja
dođu joj uzaludna.

Praznina i mekoća grudi.
Jesu sve one noći
u čitanju pisama –
gde jutro zvezde budi.

Zvezde iznad njenog krova.
Ko zna gde i kad
ona se iskreno smeši.
Na budalaštine mojih slova;

I zaista je nekad čudna.
Razgaljena mirisom govora,
u laži koje čuva
istina budna.
Kao mekane poljupce naše.
Omaklo se da sećanje umre,
nije šteta,
jer su ulice njene –
piste, samo njenog sveta.

Veruju ljudi, da doista je lako.
Uživati u tom osmehu,
njenom, nepoznatom,
mekom i detinjem;

Znam kad ćute impresije,
jer i ne prepoznajem
da je poznajem,
ali se čudim,
kako je nekad čudna.

Moja ljubav, njena je –
najživlja i budna.

Visits: 50
Today: 0
Total: 641390

Ругалица љубави


Прстење симболише ланце,
за снове окове – карике бола
Чаробна реч „да“, везаће странце
што гледају се преко стола

Тумарање слепог по туђем телу
додири су, а нежност значе
Бисере суза и усну врелу
љуби и када не знаш зашто плаче

А целови су издаја себе
На уснама остаје Јудин знак
Од трња љубави сплетох за тебе
мирисну круну и вео лак

Загрљај је животна коб
рашири руке Погледај сен
Стигнеш ли срећу постајеш роб
и све до смрти носиш крст њен

Љубав је душо пепео ватре
Исконски од самоће страх
временом што срца нам сатре
и смрви сне у пепео и прах

Visits: 135
Today: 0
Total: 641390