Љубав, Лука Кијачић

Љубав
Љубав је нешто што у нама
лежи.
Љубав је и када се од ње
бежи.
Љубав је када се вређа.
Љубав је када му окренеш леђа,
а ипак би му се бацила у загрљај.
Љубав је када се смејеш када он
Нешто лупи.
Љубав је седети и смејати се заједно
на клупи.
Љубав је када ти је стално у мислима.
Љубав је када ти је у љубавним писмима,
које се не усуђујеш да му даш.
Љубав је када седите до касно и маштате.
Љубав је када једно другом грешке праштате.
Љубав је када је виши од тебе када стоји.
Љубав је све што постоји! ~Лука Кијачић~

Ljubiš mi se; Jovana Živković

LJUBIŠ MI SE

 
Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
 
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
 
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
 
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.

Настави са читањем “Ljubiš mi se; Jovana Živković”