Знам да утехе нема вином без благослова
Сузама наздрављам ноћас минулој срећи
Ти заборав наточи у разбијене чаше снова
ја ћу да пијем и певам растанку пркосећи
Болу у загрљај падам до дна, без наде
да ћу имати снаге живота коб да разумем
и моћи вино здравицом да не прокунем
док душом ми одјекује крик ове баладе
Зар здравицом да назовем ту кап судбине
што ме од тебе дели ко понор плача
из пакла очаја би у рај небески да се винем
и изнова страдам од твог погледа као од мача
У време нежности кад пољупцима видасмо ране
Нема те здравице која може да нас врати
Узалудне су молитве кад отров са усана кане
у срца лажи и као сенка настави да нас прати
Дан: 19. март 2021.
Анђелија Н. Петровић~поезија за децу
ИВАНОВА ЗАКЛЕТВА
Пише Иван причицу
о својој драгој мами,
мало пише па избрише
као да се срами.
Тема: Шта је мени мама
и сваком детету,
требало би да је биће
најдраже на свету.
Шта је мени, моја мама
него верна другарица,
сигурно да није само
добра, куварица.
Неки кажу, права дама,
а ја кажем: смешно је,
и да је назовем, сунцем –
за сву пажњу, мало је!
Ако будем мрзовољан
мами кажем извини,
ако двојчица ми падне
мама мени: не брини!
Зато бубам као лудак
и од себе дајем све,
не дам бригу мами на врат
у свој живот, кунем се!
Анђелија Н. Петровић
Pevanje iz ilustrovane zbirke poezije ARKADIJANCI
Mislim o svemu.
O tebi
o tome kako si mi blizu a želiš mi
ostati dalekom
o vremenu, kišnom i vlažnom
o tome kako to utiče na tvoje
noge
kako je svaka bolest u svom
središtu, psihičke prirode.
Kako je teško uzdati se u
nepouzdano,
o ljubavima koje nas
mimoilaze
o mimoišlim ljubavima koje se
nikada nisu srele
o prolaznicima koji se na
pogled zaljube.
Mislim o nama, koji se nismo ni
zagledali duboko u zenice jedno drugom
a dani prolaze…
Ja ponekad, mislim baš o svemu.