ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА – Мр Ратко Тодосијевић Баћо


Мр Ратко Тодосијевић Баћо

 

ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА

Од Рашке су дошли веле.
А куда ће?
У Србију!
Из Српске се земље селе!
Зар Србија из Србије?
Од кад је свет настао,
Тога нигде било није.
То здрав човек да разуме,
Таман да је ум умова
Да предвиди и омашку
Нити хоће нити уме
Замислити без Србина
Рашку земљу Немањића.

Чију судбу сад да проричемо
Кад нам Дечане жицом омеђили.
Не помажу књиге старославне,
Давно смо их све изучили,
Све узалуд кад их не памтимо.
Нема браће истомишљеника.

Његошев смо завет погазили
Не чујемо ни кнежеву клетву
Па нам кукољ угуши Божуре.
Где границе сада поставити?

Настави са читањем “ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА – Мр Ратко Тодосијевић Баћо”

НЕМИРИ – Светлана Ђурђевић


Светлана Ђурђевић

НЕМИРИ

Ноћ је. Хладна, тмурна, претпролећна ноћ.
У њој, бескрајно мртвило несна.
Моје спокојство ремети једино
Она тиха бол која рије у мени
Суморна и тесна,
Копка ме и боде. Наслућује неизвесност
Која прети.

И туга и љубав излишне су ове ноћи.
Сама сам. Спокојна. Непрозирност таме
Пробија једино реалност да ће и то проћи,
Да ће остати само моје изгубљене мисли
Које плутају и развејавају се, сасвим саме.
А душу и мозак су ми стисли
Неки опори, туђи људи, а опет, све
Пролази…

И остаје ноћ. Ноћ као и све друге.
А мене одвлаче некуд у маглину
Прозрачне нечије руке дуге
И ја не осећам више животну плиму,
Сопствену.

Настави са читањем “НЕМИРИ – Светлана Ђурђевић”

МИРИС БОЖУРА – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић


МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

Настави са читањем “МИРИС БОЖУРА – Љубодраг Обрадовић”

МУЗИКА – Сандра Миладиновић


Сандрa Миладиновић – Мајра, рођена је у Крушевцу 17.07.1971. године. Одрасла је у сеоској породици оружена слогом и љубављу у складу традиционалним вредностима и православљем. Њена душа је обојена бојама завичаја, a пре свега долином реке Расине, као и обронцима Јастрепца и Копаоника. Економски факлутет завршила је 1994. године, али je одувек гајила велику љубав према уметности. Поезија је била њен хоби од првих школских дана. Активно пише задњих неколико година и издала је своје стихове у часопису ”Поезија СРБ” у бројевима од 1. до 13. Поезија јој је објављена и у зборницима поезије ”Окретање точка”; ”За мирис божура”; ”Пијемо живот и ја”. Објавила је књигу поезије под називом ”Магична поља”, а све песме у књизи су само мелодија њене душе која полако постаје све истанчанија и загонетнија.

Сада Вам представљамо Сандру Миладиновић Мајру као вокалну солисткињу. Иначе, Сандра је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и до сада је објавила преко 630 песама на порталу ПоезијаСРБ.
Настави са читањем “МУЗИКА – Сандра Миладиновић”

Balada o Neznanki

Nisam joj znao ime
niti ko je i odakle
ali joj lik nikad nisam zaboravio.

Imala je kosu što je
mirisala na proljeće
hod po kojem si mogao da je prepoznaš
između mnogih prolaznika.
imala je lice koje ste
morali gledati i ne htjeli.
Ne, ne, nije to bilo lice
bizarne, hladne ljepote
žene koja zna koliko je lijepa,
to lice je imalo toplinu
neusiljenu, prirodnu toplinu
koja će vas ugrijati,
otopiti led i u najtvrđim srcima,
ali ono najljepše, najčudesnije,
bjehu njene oči.
I najzagonetnije…Oči zbog kojih sam
je i nazvao Neznanka…

Neću vam reći koliko su bile
te oči sjajne i čudesno lijepe.
Reći ću vam nešto drugo.
ako uspijete da razumijete.

Настави са читањем “Balada o Neznanki”

Dobro da ne voliš Vjetar

 

Poželim da Ti vrisnem ime
skupilo se jezero boli
od kiša tišine

Poželim da se u Vjetar pretvorim
da te snažno zaglim
kosu zamrsim

Progutam na usnama krik
zatvorim sve da Vjetar ne osjetim
da mu se ne prepustim

Progutam izdajničku iz očiju kap
i ćutim
i trpim

I poželim Ti nasmijan dan
i bude mi drago
što ne voliš Vjetar

Vjetar je izdajica
stara varalica
sve bi Ti rekao

Moju tišinu Ti odao
ali dobro je
Ti ne voliš Vjetar

Razumio ni riječ ne bi
sto puta da ga
pošaljem Tebi.

Slikajući Bramaputru

~Sve čega nema od ljubavi~

slikam te
u boji sunca
kako tečeš
i piješ se

vetar miluje
tvoje blede obale
i stidljivo
ti dolazi sa leđa
slikam
kako ih nesigurno
nosi i ljubi

bačeni zraci
po tebi puze
i ponizno se klanjaju
slikam ih kao žive reči

plešu oko tebe
tepisi
milion boja
ti nisi običan park

slikam te u šeširu
ispod zidina grada
izležavaš se crvena

kičice uskaču
kao u tebe
i burama po platnu
kidišu
ti si san

kao da te slikam
oduvek
na kiši
ti ne kišiš
jer za tvoje daljine
kiša ne postoji

Анђелија Н. Петровић~поезија тренутка

moja poezija

ДЕЦЕМБАР 2020
 
Пратим звиждук ветра негде из даљине
коса ми се диже од реског цијука,
гола грана брезе у прозор удара,
пажњу ми ремети звоњава олука.
 
Невреме се спрема пас и мачка ћуте
склупчани у старој гајби од банана,
зима се примиче оџаци фурљају,
вирус нас ремети већ годину дана.
 
Гледам своју децу и питам се: Боже,
како издржати а не заплакати,
кад ми душа вапи да их јако стиснем
и загрлим као што би свака мати!?
 
Ретки пролазници ћутке прошетају,
блискост забрањена корона нас вреба
и од првих комшија готово удаљи,
жељне света више него коре хлеба!
 
У четири зида живот самотњачки
на силу водити не изгледа лако,
младост тражи своје старост исто тако
без маске на лицу не иде никако.
 
Децембарска задња недеља истиче
јелке светлуцају окићен град ћути,
ту и тамо врапчић весели наврати
о групној прослави ни да се наслути.
 
Од године старе сви се опраштамо
али се невољи крај још не назире,
под ногама лишће место снега шкрипи
депресивно време у поре продире.

(C) Анђелија Недељковић Петровић

Настави са читањем “Анђелија Н. Петровић~поезија тренутка”

МУЗИКА – Драгиша Перчевић

Драгиша ПЕРЧЕВИЋ био је међу првим певачима Радио Крушевца и дискографске куће Дискос Александровац. Био је веома цењен у Крушевачком крају, доста је снимао за Радио Београд.

Настави са читањем “МУЗИКА – Драгиша Перчевић”

ŽENE SRPSKIH VLADARA – Tomislav Simić

“Poštovani posetioci, prijatelji kulture!

Čini mi čast da Vas pozdravim u ovom prostoru likovnog genija Milića od Mačve, koji se po njegovoj volji zove “KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE” i da poželim da knjiga “ŽENE SRPSKIH VLADARA” Tomislava Simića Kalpačkog, koju večeras promovišemo, ima sličnu misuju kao i Milićeva galerija, a to je čuvanje od zaborava Kosova i Metohije, srca Srbije i uopšte srpske istorije.

Mislim da je grad Kruševac sa ovom knjigom dobio ono što mu kao Lazarevoj prestonici i pripada, a to je privilegija, da sjaj prošlosti čuva i sačuva za pokolenja koja dolaze… Na tom zadatku svakako je i naš Toma Simić, koji zaslužuje iskrene čestitke, a ovom promocijom podržavaju ga i Kulturni centar Kruševac i Radio televizaja Kruševac!”


Ljubodrag Obradović otvara promociju

23.12.2010. godine u Galeriji Milića od Mačve u Kruševcu, ovim rečima obratio se prisutnima Ljubodrag Obradović, direktor Kulturnog centra Kruševac, otvarajući promociju knjiga “ŽENE SRPSKIH VLADARA” Tomislava Simića Kalpačkog.

Promociju je osmislio sam autor knjige, a goste je pozdravio i Slobodan Radičević – glavni i odgovorni urednik RTK, a u realizaciji su kao voditelji učestvovali Gordana Stanisavljević i Aleksandar Grašić, Prof.dr Slobodan Branković kao recenzent, Ivan Bogojević kao izdavač, Mića Živanović i Branko Simić bili su zaduženi za muzički trenutak, a domaćin večeri bio je Nebojša Lapčević…

SONJA – Mića Živanović


Početak promocije