ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ *Драгојло Јовић

 

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На Косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу вашом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бог подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко најдраже чедо му на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видовдан славе, празник не погазе.

Ако некад,  сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да се Косово чува ко’ Видовдански завет.

                                  __________________________________

(Чуварима срца Србије)

 

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. – 13. 7.2021.

Часопис за поезију ПоезијаСРБ број 16. промовисали смо 13. 7. 2021. године у 19:00 сати на ЛЕТЊОЈ ПОЗОРНИЦИ Културно просветне заједнице (сада Културног центра Крушевац) у улици Мајке Југовића 12. Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

У програму промоције учествовали су: Јелена Ђорђевић (говорила поезију Миће Живановића – ДАН ПОСЛЕ), Јована Марковић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Бата Костадинов, Дејан Ристић, Саша Милетић, Дејан Петровић Кенац, Милан Марковић Лака, Слађана Бундало, Анта Џамић, Лидија Бјелица, Љиљана Тамбурић, Богдан Јевтић, Милош Ристић, Александар Дрндаревић Сингер, Живојин Манојловић, Мирко Стојадиновић, Зора Митровић, Раде Биочанин, Весна Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Градимир Карајовић.

Погледајте како је то било.

Часопис можете преузети у пдф-ус бесплатноDOWNLOAD

Промоцију су водили и осмислили: Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Саша Милетић.

Настави са читањем “Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. – 13. 7.2021.”

Одржан 24. ФЕДРАРО – “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/ – Ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо”

 

“ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/

VIŠE SLIKA NA FEJSBUKU

У Етно кући Слободана Стојановића у Жабару, у оквиру 24. ФЕДРАРА, 29 јуна 2021. године, одржана је ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо” и “СУПЕС” – песнички сусрети чланова Удружења песника Србије „Поезија СРБ“ под називом “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021”. Након прошлогодишње паузе, када је ФЕДРАРО симболично уприличен, ове године у оквиру 24. манифестације у Белој сали Културног центра 20. маја 2021. године изведена је представа Ђавоља посла, а дан након Видовдана уприличена ликовна колонија и сусрети песника чланова удружења ПОЕЗИЈА СРБ.

Организатори су и овога пута били КУД “Вук Караџић” Треботин, Жабаре и Мала Врбница и Културни центар Крушевац, а суорганизатор Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је за ову прилику извело поетски програм под називом “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” На сусретима је песницима представљен нови број Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. и уручене су награде са првог међународног конкурса “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” Програм је отпочео песмом Миће Живановића ДАН ПОСЛЕ, која је победила на конкурсу у категорији одраслих песника. У категорији младих песника победила је Јована Марковић са песмом ВИДОВДАН. На следећем линку можете прочитати ко је све добио награду на првом међународном конкурсу “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.”

Настави са читањем “Одржан 24. ФЕДРАРО – “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021.” /LIVE/ – Ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо””

ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић

ДА СЕ ВИДИ

На ветру рубље лепрша,
мајка ти тајне казује.
Старији се помно слуша,
савест своју тада чујеш!

На видело исплива зло,
успомене кад пробудиш.
Биће ти све јасно! Ако
истину искрено жудиш.

Све се види на Видовдан!
Ко је вера, ко невера!
Ко је издајник, а ко роб.
Све се сазна на Видовдан!

Истина је лек кад се зна!
Зато је ту наш Видовдан,
да све што знаш, песмом одаш,
и у свет одлетиш слободан.

Настави са читањем “ДА СЕ ВИДИ – Љубодраг Обрадовић”

УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА – Љубиша Бата Ђидић

УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА

Да Србија није изгубила своју државност крајем 15 века, и овде би ренесанса, као велики духовни покрет, који се ширио Европом, имао под династијом Лазаревића и Бранковића своје моћне одјеке.

У „граду господства ми… Крушевцу“ како се на повељама потисивао Кнез Лазар, у то ренесансно време, ниче Лазарица , први архетипски примерак тзв. моравске школе која ће бити синтеза свеукупне уметности како у архитектури, тако и у сликарству, вајарству, и пратећим облицима музичке културе, писане речи и уметничких илуминација.

У господственој и високообразованој кнежевој породици гајиће се моћна књижевна реч не само у Кнежевим Повељама, или текстовима кнегиње Милице, већ ће посебно заблистати кроз књижњевне радове Деспота Стефана Лазареввића, Јелене Балшић и Јефимије, која ће постати незаобилазна баштина свеукупне српске књижевности.

Тако ће Крушевац, у ренесансном успону, од те 1371. када по Раваничкој повељи везујемо његов настанак, у годинама које следе, збрати многе духовнике, богослове, сликаре и живописце , писце и преписиваче, уметничке грнчаре, градитеље…Поменимо писца и преводиоца Инока Исаију, творца Слова о писменах Глигорија Цамблака, неимара Рада Боровића који гради Љубостињу и живописца Макарија, Теодора живопицсца Руденице, Константина који у Раваници уживо слика ктиторску композицију кнежеве породице, песника Андонија Рафаила, Коннстантина Филозофа који пише житије Деспота Стефана Лазаревића, или Данила III, ктитора Дренче који бележи Повесно слово кнезу Лазару… Одакле потиче будући завет Лазаревог определења за вечну идеју слободе („умримо да свагда будемо живи…“)- за идеју царства небеског, за идеју косовског завета.

Можемо ли, ми данашњи савременици честитог кнеза из дубине векова, наћи себе из те величанствене идеје ренесансе, у идеји нашег идентитета и континуитета, када говоримо где смо после 650 година?

Имамо ли право на тај контиуитет кидан историјсикм тегобама које смо трпели зато што смо „наравили кућу насред пута“, односно зато што смо имали више историје него што је могао да поднесе овај бусен српске земље.

Где смо данас?

Можемо ли достојно у генерацијама које се одужују времену од шест и по векова да кажемо да смо опет свој на своме, опет у свом осећању будућности.

По ономе како како смо се дали где је требало, и како се нисмо дали где није требало, часно можемо рећи – да можемо!

Настави са читањем “УЗ 650-ГОДИШЊИЦУ ГРАДА КРУШЕВЦА – Љубиша Бата Ђидић”

КОСОВО – Бранко Ћировић Ћиро


КОСОВО

Ој Косово љута рано
Која болиш вековима
Вишњем Богу захвалимо
Што још тамо Срба има

О векоvна српска рано
На те але зијевају
Дали знaју ништарије
Да нијеси на продају

Колевка си Стрпског рода
То требају але знати
Без обзира на притиске
Ми ћемо те сачувати

Колијевко главу горе
Доћи ће ти бољи дани
Кад са сцене оду лашци
Ништарије и погани

Настави са читањем “КОСОВО – Бранко Ћировић Ћиро”

Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић


Од Видовдана до Видовдана


На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

Настави са читањем “Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић”

МИРИС БОЖУРА – Јасмина Димитријевић

МИРИС БОЖУРА

Тамо где божур мирисни цвета,
одатле потиче све што је моје,
тамо је центар целог мог света
где гробља мојих предака стоје.

Сећања навру кад звуци звона
с’ црквеног торња одјекну често,
на житна поља Косовска она,
на сваку груду, на свако место.

С поносом свима причам о њему
на ком вековно знамење стоји,
о Лазару, Милошу и о свему
што бисер ђердана чини и броји.

Њима су знани сви били пути,
падоше славно за боље сутра,
никоше божури: црвени, жути,
што красе поља од раног јутра.
Настави са читањем “МИРИС БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

Где? – Невена Терзић


Где?

Сањала сам косовског сина.
Мирисао је на свежу крв.
На грудима божур-увео и црн.
Плакало је то око сећања,
Нагриза га црв.
А у зеници траг постојалих пролећа.
Плакао је српски син
Жалећи своје ране,
Хладан и бео као млади крин,
Шапутао је.
Реч му слана, подбула.
Нисам је разумела. Нисам је чула.
Уста отвара,
И јунак и утвара.
Бежала сам од страшних речи,
А он приши своје токе на моје груди.
Нестајем у празној шупљини очној
Где сећања вију ко кружнице,
Око празног места где некад лежало је срце.
Мрак…
Издаја боли више од смрти.
Издаја коље.
Како да населим слике у вековни мрак;
Којом бојом да насликам поље
И ледене војнике?
Све што имаш је сан.
Дођи лик да ти обојим именом светаца
У које се кунем,
Љубећи им давно мртва лица,
Дрвена, распознавана по псовкама.
Човек убица.
Сећање твоје давни је сан.
Пљујем, псујем твоје идеале, бедне, мале.
Издали смо Видовдан.
Да.

Из његовог мрака писну жамор векова:
У мраку тумарајући,
Човек заврши
Мислећи о болу на своме туру.
Палите свеће,
Децо слепа,
Осветлите заборављену културу!
Лажеш, кунеш се у Јединога.
Славу славиш, псујеш бога.
Само јога Србина спасава,
Да побегне у мисао из које не излази
Ко из ропства,
Да заборави срамоту што кочи.
Где дед главом плати, унук дрхтећи затвара очи
И сања,
А прошлост све мања и тања,
Ко танана нит,
Истањена  ал постојана,
За одвођење до лепших дана.
Свака судбина
Начињен је избор,
Земља или тор
Златорун, ал опет ован,
Богом дан,
Свом имену, оцу, земљи,
Себи стран,
Слави
И тражи свој Видовдан.
Настави са читањем “Где? – Невена Терзић”

Огледало будућности – Снежана Марко-Мусинов

Огледало будућности

Успомена на историјску судбину
што обележи један народ
и умањи знатно његов пород
за 28. јун се везује
и тад велики српски празник бије
да се живаљ ни пред ким не повије,
у скуте зла нагло савије
и ту сакрије од садашњице и давнина,
времена која нису увек,
и не беху стално фина
па сећања кад навру
Газиместан помену и Лазара
којим се једно доба затвара,
а памте Косовског боја страдања
која, уз спомињања, прате увек нова надања,
буде емоцију припадања,
неодустајања, непропадања,
ради огледала будућности
без прекомерне патње и злости;
у боље сутра, одлучним кораком
треба храбро повести,
ко зна колико далеко тај пут може одвести?
Времеплов браник историје чува
савремена Видовдан песма
кад из многих уста хорски загрува
и снагу патриотизма изнова јачу дотура.

Снежана Марко-Мусинов

3.6.2021.