Мр Ратко Тодосијевић Баћо
ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА
Од Рашке су дошли веле.
А куда ће?
У Србију!
Из Српске се земље селе!
Зар Србија из Србије?
Од кад је свет настао,
Тога нигде било није.
То здрав човек да разуме,
Таман да је ум умова
Да предвиди и омашку
Нити хоће нити уме
Замислити без Србина
Рашку земљу Немањића.
Чију судбу сад да проричемо
Кад нам Дечане жицом омеђили.
Не помажу књиге старославне,
Давно смо их све изучили,
Све узалуд кад их не памтимо.
Нема браће истомишљеника.
Његошев смо завет погазили
Не чујемо ни кнежеву клетву
Па нам кукољ угуши Божуре.
Где границе сада поставити?
Нека буду докле птице лете
Нека дуга одреди границу
Па ко прође иза те границе
Нек се мења и ликом и умом.
И за кога правимо границу?
Ко то хоће омеђење ума
И кавезе као за звериње
И звери су ради до слободе
Да се крећу док се не уморе.
Шта ће дете ако за лептиром
У игрању претрчи границу?
Хоће ли нам то граница бити
Осећање ума и јунаштва?
Дал баш тада да закука мајка?
Савили смо образ под опанке
Част и име веру и порекло
Остависмо за нама све
Што је,
И где да слети јато непознато
Да предахне усред воде?
А потом се опет вине
Пут слободе.
И брод нам се тада чини
Као грумен отаџбине…
Из колевке Немањића!
© Мр Ратко Тодосијевић Баћо
