МИРИС БОЖУРА – Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . . Види све чланке од Ljubodrag