Месец: март 2021.

BOJČINSKA ŠUMA-Miroslav Krnjeta

Tamo gde Sava šumu dira
gde sremačka tambura svira,
leži Progar Sremska dika
kuća paora i vojnika.

U ravnici koja gleda i ćuti
naborana hrastovina tajne skriva
zato prolazniče slušaj kako vetar peva
kroz grane i uživaj u šumskoj flauti.

Gledaj lišće kako se igra
oslušni stari panj šta priča
kako je onomad na njemu sedeo čiča
slušao cvrkut slavuja veselih bećara.

O Progare sve se zeleni i plavi
od Sremske oaze i talasa na savi,
slike u oku teku u stotine albuma
dušu mi ljubi Bojčinska šuma.

Bojčinska šumo lišće heroja
kućo slobode majko otpora
vatra te pekla,krv je tekla iz boja,
pali sinovi Srema na poljani kod Progara.

Једна песма и биографија – Анђелија Недељковић Петровић

ПИЈЕМ ЉУБИМ

Пијем вино трпко али моћно
и не жалим што ми бриде уста,
пар гутљаја и већ сам на црти –
никад више пијан жељо пуста!

Грлио сам давних дана деве,
биле су ми као срне кротке,
ракија ми памет одузела,
остах јадан сав од лоше потке!

Апотека, нека ме не чека,
сам ћу себи меру одредити,
од пијанства кажу нема лека –
има има, ил` ме неће бити!

Желим себе у другом издању,
пред иконом док се богу молим,
место флаше да загрлим жену –
и поново као некад волим!

Пијем вино трпко али моћно
кажу да је од тридесет лета,
наздрављамо ја и моја драга –
пијем, љубим – али ми не смета!

© Анђелија Н. Петровић

Анђелија Недељковић Петровић рођена на православни Божић 1950. године у Сувом Долу, општина Жагубица, у Србији.Од 1969. године живи у Бијељини, у Републици Српској, БиХ. Остварена је као мајка двоје деце и као бака четворо унучади. Од најмађих дана, ангажована у литералној секцији у основној школи. Тек у средњој школи почела с бавити озбиљније писањем. Њен давнашњи сан испуњен је збирком , Хомољу на дар! Многе њене песме на различите теме објављиване су у зборницима као што су: Огњиште моје вековима траје - Смедерево, међународни зборник Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ - Панчево, Литературна искра - Гостивар, Видовданске бесједе - Прњавор, у грандиозном зборнику Гори лила уочи Илина - Пелагићево, у међународном зборнику КК Лахор - Пожаревца, и у још много зборника који се баве објављивањем песама у региону.  

Анђелија Недељковић Петровић  рођена на православни Божић 1950. године у Сувом Долу, општина Жагубица, у Србији. Од 1969. године живи у Бијељини, у Републици Српској, БиХ.

Остварена је као мајка двоје деце и као бака четворо унучади. Од најмађих дана, ангажована у литералној секцији у основној школи. Тек у средњој школи почела сe бавити озбиљније писањем.

Настави са читањем “Једна песма и биографија – Анђелија Недељковић Петровић”

ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА – КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША?


СРЕМСКA МИТРОВИЦА – НЕДЕЉНИК М. НОВИНЕ

– ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА

КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША ?

У Музеју Срема, 28. Септембра одржана је промоција песничке збирке ,,На обали срца“ Андреје Врањеша. Пошто на овој манифестацији није било новинара запитали смо се да ли неко бојкотује можда овог песника јер нико од медија није био ни позван.

У Музеју Срема смо питали због чега на овај скуп нису били позвани новинари? Заменица директора Музеја Срема Милица Живановић нам је објаснила да промоција књиге није била у њиховој организацији.

– Ми смо само уступили простор Андреји Врањешу за промоцију његове књиге као што то радо чинимо нашим Митровчанима.

Ништа није било у нашој организацији осим уступања простора где се одржала промоција. Кад неком уступимо простор, њему препуштамо организацију догађаја – изјавила је заменица директора Музеја Милица Живановић.

Она је још додала да су за ову, као и остале свечане организације, простор издали без надокнаде.
Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА БЕЗ НОВИНАРА – КО БОЈКОТУЈЕ ВРАЊЕША?”

МУЗИКА – Сандра Петровић

Сандра Петровић, млада вокална солисткиња из Крушевца, имала је изузетну сарадњу са Културним центром Крушевац и Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ.

Настави са читањем “МУЗИКА – Сандра Петровић”

Raspričani Vjetar

 

 Danima Vjetar priča.
Toliko priča i toliko je glasan
da ne mogu više da ga slušam.
Zatvaram uši, sklapam oči
prevarim ga i sakrijem se u san,
a on, on i u snovima priča
priča i ne prestaje, ne odustaje
na moje molbe samo se nasmije
oslika predjele i lica
i ruku jednu ka meni pruženu
i šapat s usana poteče
glas poznat snovima se razlije
i jedne se oči između svega isprječe
u toplini pogleda ljubav se pretače
po sobi se poznat miris prospe
i više nemam pobjeći kud.
Danima Vjetar me ne ostavlja
zalud ga šaljem na put
samo se osmjehne i kaže ;
Otud sam došao upravo sad.
Uzdahnem, oćutim, od sebe sakrijem
sve ono što Vjetar razgrće
ali miris još sobom caruje
još me toplina očiju ogrće
još bi ruke da me dodirnu
a duša vrata otvara i ništa ne pita.
Idi Vjetre, idi sad ponovo u istu
ulicu, sobu, isti grad
u oči u ruke u san
daj mi predaha tren
daj mi jedan bez priče dan. 

МУЗИКА – Милан Милетић Милке


Милан Милетић, кантаутор из Крушевца. Компонује, свира гитару и пева своје и туђе мелодије. Сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Настави са читањем “МУЗИКА – Милан Милетић Милке”

ПРОГНАНИЦИ – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић

 

ПРОГНАНИЦИ


У само свитање јутра,
после победе уз параду,
оставили су свој дом и сутра,
чувајући живот голи и наду.

Побегли су од правде
и запали у кошмар.
Више не знају шта раде,
у главама им дар мар.

Више не схватају ништа,
док журе у патње друмом.
Сад им језа лако царује,
са већ премореним умом.

И иду, да их живот не самеље,
са надом да нови дан,
нове испуниће им жеље
и донети миран сан.

Да, спас сам Бог донеће,
снагом узвишене доброте!
А они заборавити никад неће,
прогонства овог све страхоте!

Настави са читањем “ПРОГНАНИЦИ – Љубодраг Обрадовић”

РАЗОЧАРАЊЕ – Светлана Ђурђевић


Светлана Ђурђевић

РАЗОЧАРАЊЕ

Немој ми само рећи да мислиш,
да ми је лако!
Да ли си уопште свестан вакуума у мени
који ме прогони и нагони на понижења.
Види, понекад осећам да се губим,
распадам се под гломазним теретом ништавила,
безосећања.
Не реци да је мени лако!
Како да спутам векове који
надолазе и окивају ме?…

НЕ ДИРАЈТЕ МИ ДЕЦУ – Мирослав Мића Живановић


Мирослав Мића Живановић

 

НЕ ДИРАЈТЕ МИ ДЕЦУ

Бацате бомбе у моје недосањане снове
и будите ме у глуво доба
па збуњен тумарам
док пронађем врата

А таман сањам ливаду изнад села
и како берем прве љубичице
пружам јој
а њене очи трепере као жеравице
и хоћу да је пољубим
а она каже, зар усред рата.

И све вам опраштам ако станете
ја више и нисам за такве снове
брига ме што ме будите
заспаћу и сањаћу нове.