ДЕЦА БОЛА
Знам ја среће моје
Где сте се родили
Нису вам пружили
Достојну радост
Тугу су давно ослободили
Да вршља свуда
И кроји стварност!
А ви сте расли
На земљи очаја
Од крви у боју
саздану награду
Бол јој на прагу као навика
И свакој мајци
Голица браду
Дрзну се сила
Заклетва туђина
Да се без боја
У крви мре
А туга одавно осокољена
Отвори ране
Ко никад пре!
Душе су ваше
Требале бити
Наивно драге
А речи топле
Давно сте још заборавили
Да сте лептири
Жељни лепоте!
Настави са читањем “ДЕЦА БОЛА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”