Категорија: Sandra Miladinović

ДЕЦА БОЛА

Знам ја среће моје
Где сте се родили
Нису вам пружили
Достојну радост
Тугу су давно ослободили
Да вршља свуда
И кроји стварност!

А ви сте расли
На земљи очаја
Од крви у боју
саздану награду
Бол јој на прагу као навика
И свакој мајци
Голица браду

Дрзну се сила
Заклетва туђина
Да се без боја
У крви мре
А туга одавно осокољена
Отвори ране
Ко никад пре!

Душе су ваше
Требале бити
Наивно драге
А речи топле
Давно сте још заборавили
Да сте лептири
Жељни лепоте!

Настави са читањем “ДЕЦА БОЛА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

СНАГОМ ДОДИРА

Све је узалуд
Све, и никад више
И души ми је студ
А срце песме пише
И молим се за глас
За моћ и пар минута
И све је узалуд
Све више срце лупа!

Опиј ме на трен
Ко чаша јаког вина
Ни да се сећам нас
Нит лажних мандолина
Још више пољубаца
И топлих порива
Опиј ме на трен
Снагом  додира!
Настави са читањем “СНАГОМ ДОДИРА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

РЕЧ СРПКИЊЕ

Кад дође часак да се мре
Нека вас сузе не пеку
Разочарења сам
Просула сва низ моју
Вољену реку!

Кад дођу последњи минути
И када храброст утихне
Ја бих поново да је скупим
За оне преживљене
Грехоте!

И молићу сам Бог зна
За све ораче мојих рана
Што се од ожиљака подљуте
Затворе па отворе
Од давних дана!

Гледала сам где отимате
Све од реда пред собом
Од својих без срама
Дрско присвајате
О како браћо
Зар и пред Богом?
Настави са читањем “РЕЧ СРПКИЊЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

КАД СЕ ЈЕДНОМ ВРАТЕ ДАНИ…

Кад се једном врате дани
Сви они заборављени
Кад се туга срећом рани
Осмели се лептир снени…

Кад се једном Сунце роди
Исто али сасвим ново
Пољубе се ко раније
Последње и прво слово…

Када крене кроз дах ветра
Да изниче ново биље
Нити дивње нит питомо
Немирније, никад живље..

Рашће као пламен среће
Светлији од самог зрака
Кад се врате они дани
Воља и реч  чиста  јака!

© Сандра Сања Мајра Миладиновић

ДУША ЈУТРА

Свет је луд поклони му се
Дугих шарених рукава
И зналачки играј кловна
Коме се баш сада спава!

Свет је прегршт шаке пакла
Не дури се и не сметај
Буди весео и чио
Кад затреба пусти вапај!

Свет је покисла дружина
Све ужих усахлих зена
Ти не бој се буди ВИТЕЗ
Ти љубави буди ЖЕНА!

Нека пршти све пред вама
И настане моћни талас
Чамотињу и срам спраће
Јутру дати душу наглас!

Настави са читањем “ДУША ЈУТРА – Сандра Миладиновић”

ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ

И шта би могла да ти кажем
Ти птицо драга предивног гласа
Сем да си моја рођена душа
Бисера зрно у мору спаса!

А чекала сам те годинама
Није те била ко ветра даха
Кад усред лета спарина бане
А жедна земља пуца од страха!

Што баш сад слете ниоткуда
Кад суза престаде да се нада
Даде ми трептај срцу што  заста
Знам бејах грешна души што страда?!

Ти и не питаш како ћу даље
И знам већ спремаш крила за лет
А што па да ти сада не признам
Вртлог је страсти мој прави свет!

Док играм игру бурнога мора
Ватрене стреле около лете
Анђеле питам као и тебе
Зар вечно остах несташно дете!?

Дај пусти перо чаробно једно
Не би ли  збиља остала навек
Јер чекала сам те годинама
Трептају срца, ти си мој завет!
Настави са читањем “ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

СВЕТИНА

У овим одајама Божијим
Где исувише јада влада
Шапата одасвуд вапаји
Од ропства гласно се страда!

Из ових шума бескраја
Где Света се чује тишина
Дивљина још дарује звездама
Заборав док пије светина!

Са ових рајских обала
Где умилне струне још јече
Ненадано још збива шале
И брани душе вечите сече!
Настави са читањем “СВЕТИНА – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

ПУСТИТЕ СРПКИЊУ ДА СЕ СМЕЈЕ
Пустите Српкињу да се смеје
Онако  искрено из душе
Дарујте је  љубављу виђене
Нек трчи пољима мајке рођене
Нек збори грлом слободе кићенеНек пева са јатом птица да ори се
С руку јој скините окове злослутне
С очију повезе тамне јој склоните
Да жену у њој још осоколите
Јер рађаће вам оно што волите…

Пустите Српкињу да срећна плаче
Да грли живот све јаче и јаче
Да клија свуда и цвета у пролеће
За вас ће крвца пролити, одолеће…
Свему што руши свето столеће…

Нек тиха седне испод дрењине
И нека усни звезде небеске
Дозволите јој да игра заносно
Да снена полети ко мало дете
Наредбе, претње…то су све сете!!!

Пустите Српкињу да се исплаче
За грехе тамнице што наследисте
Не од очева, већ дугог ропства
Доста јој је пожудне помаме
Доста је њој вековног поста!!!
Настави са читањем “ПУСТИТЕ СРПКИЊУ ДА СЕ СМЕЈЕ – Миладиновић Сандра”

ДА НЕ УМРЕМ ЖЕЉЕ ПУСТЕ…

Сањала сам твоје очи
Дрхтала сам у самоћи
Усне жарила о немир
Овој душа тражи свемир!

Држала сам твоје руке
Шапутање јасно чула
Све се збило за трен ока
Но празнина оста пуна!

Љубила сам твоје усне
Дамаре ти небом свила
И били смо као једно
Док се јава није збила!

Зар да кажем себи стани
Кад у свету један има
Кога чекам и скрхана
У времену од лудила!?

Сањала сам твоје очи
Држала сам твоје руке
Љубила сам твоје усне
Да не умрем жеље пусте!
Настави са читањем “ДА НЕ УМРЕМ ЖЕЉЕ ПУСТЕ… – Сандра Миладиновић”