ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕН… – Сандра Миладиновић Мајра

ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕН…

Било је дана
када сам једва чекала
да сване и твој
мио лик плане
као први зрак
пролећног Сунца
у рано јутро…

Било је дана
кад сам као лане
несвесна година
гледала срећи у очи
кроз замагљено огледало
било је дана
када сам постајала прах
и када ми ни молитве
нису биле лек
било је дана
а сада од њих
оста само душе дах
јер ти за мене си
заувек изгубљен…
Настави са читањем “ЗАУВЕК ИЗГУБЉЕН… – Сандра Миладиновић Мајра”

РЕЦИТЕ МИ… – Сандра Миладиновић Мајра

РЕЦИТЕ МИ…

Најлепше би било
да сте ме оставили на миру сви
имала, немала, умирала
остала на зрну жита
шта вас то кошта?

Реците ми?

Најмилије би ми било
да сте душу душе моје
пустили да дише
јер ваздух се не купује,
па га не би сте могли
испод стола добити…

Помислите
Настави са читањем “РЕЦИТЕ МИ… – Сандра Миладиновић Мајра”

ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ

Када вам очи видех
Најежих се од дубоне мрака
Од руку што се осипају при додиру
Самоћа поста свети дар
Када вам душе спознах
Смрт поста светлост даха
А живот песма о мору
Час бурном час мирном повоју!

Настави са читањем “ЖИВОТ ЈЕ ПЕСМА О МОРУ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

ЧУДЕСНА СВЕТЛОСТ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЧУДЕСНА СВЕТЛОСТ…

писано давно у средњој школи 1989 године

Све ми је данас тако тужно
Не само данас, већ дуже време,
А желела бих, тако бих желела,
Да се бар једном Сунце насмеје
И пружи своје немирне зраке
По овом мом тамнилу
И сваки кутак моје душе
Обасја својом светлошћу..
А та светлост- чудесна светлост,
Све ће онда променити,
Она ће својом тајанственошћу
Тугу с радошћу заменити!

Настави са читањем “ЧУДЕСНА СВЕТЛОСТ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

СВЕТИ ВОЗ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић

СВЕТИ ВОЗ…

Небо је сведок да очи виде
Исто што душа осећа
Па пише стихове срцу што куца
У ритму слободе титраја
Ако постојиш ја бих ти дала
Моћ ветра што милује и ломи
И тако узаврео заволиш ме сву
Или ме помахнитао сломиш!

Знам није љубав игра лагана
Већ виртоуза немирног дело
Кад ниси спреман да се сав даш
Звоно не звони већ јеца цело
Низ реку узаврелих уздаха
Од патње надолазе немирне струје
И небом круже јата птица
Без циља кликћу и пољем брује!

Кад свети воз ниоткуда
Одједном предвођен локомотивом
Заломи крајем као да зна
Шта ће све бити, шта је све било,
И када вагони прикоче
Зашкрипе шине  сањиве
Ја чекаћу те само да знаш
Са очима срне рањиве!

Сиђи не хули и не ћути
Ил само лагано продужи
Из вечности се искрцај тад
И плови лађом што морем кружи
Ликови су јој без црта
Непрепознатљиви и непознати
Видим да ниси схватио
Што срце боли кад душа пати!

Небо је сведок да очи виде
Исто што душа осећа
Па пише стихове срцу што куца
У ритму слободе титраја
Ако постојиш ја бих ти дала
Моћ ветра што милује и ломи
И тако узаврео заволиш ме сву
Или ме помахнитао сломиш!

Настави са читањем “СВЕТИ ВОЗ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић

СУНЦЕ СУЖЊИМА

O Сунце мило нек твоји зраци
свану на лицу свакога сужња
и дај му снагу, тренутак моћи
да своју немоћ разоружа…

Нека им душу опоје тамјан
сузе нек пусте да терет збаце,
али пред силом што кроти Бога
нек не поклекну већ нек оснаже…
Настави са читањем “СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић”

ОЛУЈНЕ НОЋИ… – Сандра Миладиновић Мајра

ОЛУЈНЕ НОЋИ…

Чему да се нада
достојна, искрена
и пажљива душа
дананоћно брижна,
и куда да крене
кад је одбачена
а свуда је магла
и немић је стисла…

Тешка судба прети
олујне су ноћи
покисли јој дани
а издати часи
и нема истине
нит иједне ноте
нема џентлмена
да је пићем части…
Настави са читањем “ОЛУЈНЕ НОЋИ… – Сандра Миладиновић Мајра”

СИНЕ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић

 

СИНЕ…

Волим толико
Душом и срцем
Сједињеним
у твојој шаци
И сваки корак твој
Дах ми плени
Твоје су очи
Немирни зраци!

Ако се икад
Запиташ шта волим
И непознатим
Учини мој дах
Рашири крила
Не дај се заблуди
Одбаци сумњу
Победи страх!
Настави са читањем “СИНЕ… – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

РАСИНА… – Сандра Милaдиновић Мајра


РАСИНА…

Она ме буди
тепа ми речи
које ни мајка
није смела
она ми душу
лечи шапатом
и прича тихо
вечности дела.
..
Не дирајте ме
не зовите ме
док занесена
ходам пут ње
журим да спере
са ове душе
све немире
због издаје…
Настави са читањем “РАСИНА… – Сандра Милaдиновић Мајра”

ЗЛОСЛУТНИ ДАНИ … – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЗЛОСЛУТНИ ДАНИ …

 

Ваши су дукати крвави
а стопе су вам проклете
има ли опроста питам се
због тако тешке сујете?

Залутали сте одавно
Без жеље да се вратите
у тамници сте грехова
И нема наде да схватите?

Иза вас само згаришта
И пуста српска огњишта
А тек они што се расејаше
Ни нерођени вас не плаше?

Настави са читањем “ЗЛОСЛУТНИ ДАНИ … – Сандра Сања Мајра Миладиновић”