
КАКВИ СУ ДРУГАРИ ПТИЦЕ!
Какви су другари птице
како сложно јатом језде,
ко да војска парадира,
ко да небом сјаје звезде!
Малочас су надлетале,
крововима нашег села,
то су биле станарице,
крила су им баш весела!
Веселе се зимском сунцу,
пируете небом чине,
и зраци се њима диве,
па шарају од милине!
Прва задња, задња прва,
мењају се без галаме,
надгледају своја гнезда,
оголеле нежне гране!
А у јесен цела ниска,
селица је на пут пошла,
надлеташе дуго долом,
док их жеља није прошла!
Остале су успомене,
тиха поља, пусте стреје,
чекају их станарице,
тајну чува снег што веје!
Оживеће старе жеље,
сви титраји из давнина,
оног јутра кад са југа,
крене она птица плима!
© Сандра Миладиновић Мајра
песма за децу