ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра

2. место у категорији одрасли песници – ЉУБАВ И ВИНО 2022.


ПИЈМО У ТО ИМЕ…

Ко не зна да љуби
Тај живео није
Нит је вина пио
Макар га препио
Ко не зна да воли
Тај ходио није
Земљом како ваља
Већ се споводио!

Ко да  тако није
Срж Господњег дара
Срљао махнито
Корбачем кроз мрак
Ко да се напио
ватре самог Хада
Ни себи признао
Да милује зрак!

Ко заспао није
Крај топота била
Ког силније љуби
Из даха у дах
Осетио није
Анђеоска крила
Што га храбро носе
Кроз звездани прах!

Сви рођени јесмо
Да волимо силно
Док следимо струје
Што нас јаче вуку
Кат-кад заглавимо
Стењем убојитим
Па грлимо страсно
Невољену луку!

Тако залутали
Често остајемо
Времешни вечности
Непознати души
А можда тај живот
Што желимо силно
Мимо нас пролази
Док све нам се руши?!
Настави са читањем “ПИЈМО У ТО ИМЕ… Миладиновић Сандра”

СИРОТИШТЕ … Мајра

Зашто не знаш да волиш
Улудо трошиш дане
У трку кораке губиш
Ко неке згубидане?!

Зашто не знаш да љубиш
У ноћи злато кујеш
Шаке ти пуне звезда
Ал’ ти се земаљским трујеш?!

Зашто не знаш да плачеш
Ко лава да потеку
Две сузе искрене, миле,
Што би надмашиле реку?!

Зашто не знаш да дајеш
Онда кад Бог ти иште
Умилно даре ти пружа
Ти градиш сиротиште?!

Зашто се не покајеш
Ко трава под снегом болна
Док сања пролећа дашак
да ниче нежно уз звона?!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЈЕЦАЈ ДУШЕ … Мајра


ЈЕЦАЈ ДУШЕ ….Мајра

Само ми ви туђини
Склоните руке са њега
Тако вам оне задње трунке људскости
Тако вам оне некадашње топле коре хлеба!

Удаљите се, не гледајте га
Још више лажно не милујте
Само му ви до јуче браћо по крви
Бар одступницу дајте и док одлази
ви ликујте!

Не питајте га ништа и
не палацајте поганим језицима
Нек вас бар упамти по зрну доброте
Бар толико му дајте из задњег даха
Самилости, из душе јецаја!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Посвећено изгубљеном српском .народу

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

 

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад  гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да  се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

Моја Србијо бојиш ли се ?…Мајра

МОјА СРБИЈО… БОЈИШ ЛИ СЕ?

Не постоји океан довољан за “грех”
Што не следих вође слепо бахате
Док браће и сестре за скут им се хваташе
Остадох да молим Бога и сахате!

У галопу прођоше сви млади дани
А да не упознадох искреност и срећу
Тек по нешто злата из руку ми отеше
Са самоћом шетах уз љубави свећу!

И никоме не бех ни драга, ни мила,
У очима видех пожуду за страшћу
Зато сам се давно, баш одавно скрила
Од свих тих погледа тренутка за влашћу

Јер власт, свака власт је гнусна,
Свака власт ти душу пробада ко ножем
И слободу праву тихо одузима
А ти би да љубиш јер прошло је подне!

А ти би да волиш искрено из душе
И сва поља родна и нечије очи
Ти би да им душу предаш безрезервно
Ал’ се ипак рађе одзиваш самоћи!

Јер мало је оних што знају да воле
Сем да кључевима прокоцкају време.
О једина моја бојиш ли се ко ја
Да смо обе само усамљене жене?

Сандра Сања Мајра Миладиновићa

Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “Ноћне принцезе … Миладиновић Сандра”

РАНИШЕ МИ ТЕ ЗВЕРИ …Мајра Српкиња

 

Док корак пуштам
Мислима лутам
Острва мира за мене нема
И овај дан је тако чудан
Сивило неба то је копрена
Што простор гуши
Свет чини мањим
У души битку за битком бијем
Побегла бих од саме себе
Ил кости скрила иза бусије
Где би крв пролила за род и груду
За родно небо и за слободу
Да би Милица родила ћери
Синове гајила по српској мери
Да би се чуле успаванке
И уздисаји безбрижне мајке
Да би див Марко косио поља
градио бране, због рода боља…
Сад шта ће бити роде мој,
врисак и сузе су лош спој?
Небом се сабље бритке бију
Видик ми страх и ноћ крију
А врагу би да уништим путе
Да браћи извидам рањене скуте
И танане нити у моћне преплетем…
Али немоћна сам свирепи свете!
Да вас проклињем
ни то не умем, љубав је света
ко разуме…
а да прећутим, ни то не могу
Па руке склапам к свевишњем Богу…

Опроштам вам док палим свећу
на светом месту или пољани,
то није важно, свето се брани,
крстом у себи заставом вијем,
не сејем пркос, нити га жањем
грешник се крије у вама па је
То што носите тек људски лик
Трик вам је паклен а ропац тих …
Савест
Знате ли шта она чини?

Мајра Српкиња

НЕПОСЛУШНА … Мајра Српкиња

Не пуштају ме да живим
Већ дуго палим свеће
Својом тамом ме гуше
Док отимају столеће!

И живим ко биљка што вене
Понекад ко река што ври
Румена крвца проливам
Поље док родно још зри!

A стиже пролеће бајно
И таму у наду боји
Птице доћиће смеле
Да им цвркуте бројим!

Запојаће молитве звуке
Без речи разумљиве
За сваког ко жели и хоће
Да заставу љубави вије!

И ово већ гњило срце
А душа милозвучна
Док својом тамом је гуше
Умире непослушна!

Крај овај горак баш боли
Док тражим што нема цену
Пронађох пустош међ’ својим
Сахранише још живу жену!

А ја и не знам да мрзим
Праштање једино прија
Земаљске још палим свеће
Звездано небо ми сија!

Мајра

Пронађи начин … Мајра Српкиња

Миладиновић Сандра Мајра
Мајра Српкиња

Узми ме онако срећну
Док се ко пахуља на длану топим
Ко кап се вина жељи довијам
Жеђ да утолим, тугу да скопним!

Узми ме ко сновиђење
Које би хтео да задржиш
По сваку цену да га пригрлиш
И чврсто чуваш док му служиш!

Узми ме док ниси попио
Шамар стварности ко врисак птице
И понеси ме у Рајске одаје
Где све на тебе и мене мирише!

Приђи ми кришом као лептиру
Да са крунице не одлелујам
Милуј ме дуго ко Сунце зрацима
Изгуби се ко река немирна бујна!

Узми ме срећо ко пупуљ пролеће
Обрадуј обоје тренутком вечности
Заведи мисли да поверују
Не, никад више у сутра исти!

Сањај ме жељно кад дан учили
Превиди јутром у силуети
Ма, узми ме док људи нису сазнали…
Пронађи начин да ме се сетиш!

Навек…

МУЗИКА – Сандра Миладиновић


Сандрa Миладиновић – Мајра, рођена је у Крушевцу 17.07.1971. године. Одрасла је у сеоској породици оружена слогом и љубављу у складу традиционалним вредностима и православљем. Њена душа је обојена бојама завичаја, a пре свега долином реке Расине, као и обронцима Јастрепца и Копаоника. Економски факлутет завршила је 1994. године, али je одувек гајила велику љубав према уметности. Поезија је била њен хоби од првих школских дана. Активно пише задњих неколико година и издала је своје стихове у часопису ”Поезија СРБ” у бројевима од 1. до 13. Поезија јој је објављена и у зборницима поезије ”Окретање точка”; ”За мирис божура”; ”Пијемо живот и ја”. Објавила је књигу поезије под називом ”Магична поља”, а све песме у књизи су само мелодија њене душе која полако постаје све истанчанија и загонетнија.

Сада Вам представљамо Сандру Миладиновић Мајру као вокалну солисткињу. Иначе, Сандра је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и до сада је објавила преко 630 песама на порталу ПоезијаСРБ.
Настави са читањем “МУЗИКА – Сандра Миладиновић”

Постидимо стварност… Мајра


Хајде да љубави дамо шансу
Да макар један трен заискри
Разнежи се и размигољи
Па вратимо се стварности исти!

Твој трептај ока ко слатка варка
Речи љубави безрезервне
Нека се царица устоличи
Тај златни дан за тебе и мене!

Дај буди храбри морепловац
И баци сидро услед тмине
Поларна светлост нек те обгрли
Има љубави, нек те не брине!

Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене
Окићене сатима беспућа лудих
Живи да вечност у нама крене!

Настави са читањем “Постидимо стварност… Мајра”

Жална је судба твоја…Мајра



Магновење си одбацио
И од лепоте створио мит
И све што зрачи си помрачио
Жељу претворио у јефтин трик…

Дрвета крошњу из корена посеко
Пакленим ђоном све би да смрвиш
Страхом би сваког удостојио
Све би да “имаш”, све да поткупиш…

Гордост си као круну намако
Са светом водом би да се спрдаш
Добротом не би удостојио
Ни речи којима умећем врдаш…

А докле тако животом коцкаш се
Све откључано данима двориш
Дантеов пакао заобилазиш
Љубав би грехом да удостојиш!

Жална је твоја судба од навек
Векови причају, даљине ћуте
Шта ћеш кад нестану таме огледала
И све се воде разбистре мутне?

Сандра Мајра

Није касно да се вратиш….Сандра Мајра

НИЈЕ КАСНО ДА СЕ ВРАТИШ

О како не знаш
Зар и не сањаш
Да иза звезда постоји више
Постоји даље од свих даљина
Ко што од тишег постоји тише!

Зар и не слутиш
Ти главо луда
Да ниси душу добио залуд
Па да је арчиш ко сјајне дукате
А да не платиш греху за сав труд?

Не, никада ниси
На трен бар застао
Ни помолио се истински даху
А сада плачеш што све си продао
Под небом скрушен дрхтиш у страху!

Не бој се јер ћеш
Опрост заслужити
Сад бар у ропцу истински бројиш
Ниси једини што касно схватише…
Да задњег трена барем постојиш!

Миладиновић Сандра Мајра

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Сандра Миладиновић Марја

Сандрa Миладиновић – Мајра, рођена је у Крушевцу 17.07.1971. године. Одрасла је у сеоској породици оружена слогом и љубављу у складу традиционалним вредностима и православљем. Њена душа је обојена бојама завичаја, a пре свега долином реке Расине, као и обронцима Јастрепца и Копаоника. Економски факлутет завршила је 1994. године, али je одувек гајила велику љубав према уметности. Поезија је била њен хоби од првих школских дана. Активно пише задњих неколико година и издала је своје стихове у часопису ”Поезија СРБ” у бројевима од 1. до 13. Поезија јој је објављена и у зборницима поезије ”Окретање точка”; ”За мирис божура”; ”Пијемо живот и ја”. Објавила је књигу поезије под називом ”Магична поља”, а све песме у књизи су само мелодија њене душе која полако постаје све истанчанија и загонетнија.

Данас Вам представљамо Сандру Миладиновић Мајру – члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, песникињу која је објавила 630 песама на порталу ПоезијаСРБ. Представљамо је у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Додуше и овде имамо бонус. Сандра је одрецитовала 4 песме и отпевала све песме у овом прилогу, три у пратњи Драгана Живановића на хармоници, а једну соло, без музичке пратње.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Сандра Миладиновић Марја”

РЕТКА ПТИЦА …….Миладиновић Сандра Мајра

РЕТКА ПТИЦА

Постала сам ретка птица
Чак и себи несхватљива
Крила су ми крхка јака
Срце болно ко у дива…

Сањала сам одвећ дуго
Живела у Рајском дану
И још сањам као никад
Хитам зори у меану…

Цигани су моја браћа
У весељу тугу коре
Виолином и гудалом
Бију битке, руше море…

Путујемо годинама
Оног трена кад се родих
Ја заиграх као чигра
Реком хитам ка слободи…

И сад бескрај многме влада
И не вреди што ме зову
Вуку назад да застанем
Капетан сам на свом броду…

И боле ме стреле људске
Пече кожа одерана
Крв ми липти а ја летим
Драга ми је свака рана…

И да умрем шта ми могу
Јер ово је Сунце мило
За ме поља засејало
Песмом душу напојило…

Чак и вечни сан да свлада
Овог часа срце лудо
Зар би било ишта лоше
Да из земље никне чудо?

Посред гаја израсла би
Липа цветна и чаробна
За друге би ретке птице
Била као кућа родна!

Из семена моје душе
Кроз њено би стабло чило
Шириле се моје руке
И грлиле небо мило!

И у јесен када лишће
Као ћилим на ме леже
Ја бих срећна почивала
Сред немира људске језе!

(C) Миладиновић Сандра Мајра