ako zaspem ovdje gdje još nisu
odbrojani ožiljci niti su vjetrovi
spokojno osušili radosne suze
utišajte nebeske vrtove
i orgulje kamene
Месец: фебруар 2021.
ЛЕПОТА ПОРОКА – Душан Комазец
Проведох ноћ на селу на састанку с женом
ћуди плахе, несталне и кад пођох њеном
улицом к’ родном крају схватих да је „бештија”
у ноћи страсног бдења била мало вештија.
Ех кад би знале снене зачетка дана зоре
тишину јутра летњег песмом да разговоре
и да чипкана блуза што нашу тајну скрива
поново залепрша крај ускласалих њива.
Неми борови знају кад си нежна до бола
песмом призвала занос, мирисе свежих смола.
Време тада је стало, тихла је шума цела.
Једино свици памте лепоту нагог тела
И ветар невидљиви што ти је косу плео
хоће да прича, али и он је заволео
пој песме твоје нежне што милозвучно зове,
па ћути и креће у неке походе нове.
Прохуја неко време, чежња безмерна руди.
Пред њом сад смерно клечим, молим је да ми суди
за силне неспокоје и грешног тела хтења
и за варљиви осмех у ноћи страсног бдења.
Опет пијем са зденца што ме жубором опи
и два пламена страсна у огањ жудње стопи.
Око нас горске виле врлетно коло вију.
Лепоту порока наших од злих погледа крију.
Odlazak od ljudi
Beograd 2017.
Čudni ljudi iz svemira,
hrle stepama, crvenih boja;
Raskošne su oči suncu,
odjavite život, jer me nervira.
Rođen sam da živim na vrhuncu;
Ne činite ustupke formi, zato
što je voda najhladnija u noći.
kad postanem ptica i zavolim blato
postati čovek, nikad neću moći.
ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ
Дођи драги довече на прело – Александра Костић
На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012 у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности. Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.
Милосав Ђукић Ћука
НА КЛАДЕНЦУ
На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.
Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.
Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.
Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.
Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.
© Милосав Ђукић Ћука
Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.
Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу…
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић
… а затим и изговорио поменуту песму.
БИОГРАФИЈА:
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио 7 књига и то 6 књига поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО, а УКРОТИТИ ЕТАР је његова седма књига и садржи збирку записа, приказа књига, културних догађања и рецензије књига. Недавно је из штампе изашло и II. издање (измењено и допуњено) његове прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 15 бројева…
Александра Костић – Мој бехаре…
ДИВЕ СЈАЈНЕ – Андреја Ђ. Врањеш
ДИВЕ СЈАЈНЕ
Оне млечне путеве веселе,
откривене ноћне тајне,
расуто светле,
омркле даме.
Од како их гледам,
плашим се и ћутим,
да им у том складу,
тишине и таме,
радошћу бића,
светлост не помутим.
Настави са читањем “ДИВЕ СЈАЈНЕ – Андреја Ђ. Врањеш”
МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш
Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен
МАЛИЊАК
Аутор песме је као дете преживео усташки,
погром, преживео је стрељање.
погром, преживео је стрељање.
Из тијела њихових сазвијежђа грана
према Сунцу се залетјело.
На извору маја зелени гај
на ушћу августа црвени виноград.
Довикивали су цвјетања очију.
Косци су ручали малине
смрт вечерали.
Ливада их је поново родила
бојом тајну објелоданила.
Расле малине на костима
коријењем у шупљинама.
Нико их није брао није јео.
Људи су пролазили поред малињака
птице летјеле изнад споменика.
Неко је гробље срушио
(ја немам гдје на гробу своме стајати).
Живи па мртви
мртви па живи.
Сељаци су још једном стријељани косама.
Нико их више неће узнемиравати
нема се шта косити.
Трећи пут срећа помаже.
Мртви ће оживјети у мојим пјесмама
мир ће завладати
међу убицама и међу убијенима.
Настави са читањем “МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш”
Интервју са сликаром и песником мр Ратком Тодосијевићем Баћом
Ратко Тодосијевић Баћо, Крушевац – слика на ФЕДРАРУСликарство и поезија не мењају свет, али га чине лепшим – Љубодраг Обрадовић
- Ратко, са тобом сам започео сарадњу у култури, још давне 1997. године, када је у оквиру ФЕДРАРА организована прва ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА у нашој средини, а била је то изложба твојих слика. Како данас после 20 година постојања ФЕДРАРА гледаш на тај почетни ентузијазам и целокупни рад ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ФЕДРАРО, чији си оснивач и дугогодишњи селектор практично био ти?
Тачно је да смо крајем прошлог века почели сарадњу у култури, и то жељом културних прегаоца и посленика, организационог одбора ФЕДРАРО и твог лично, да ја са самосталном изложбом у оквиру СУПЕС-а будем део општег програма ФЕДРАРО. Обзиром да сам рођен у Треботину, ту сам стекао основно образовање, нацртао први цртеж, слику, предлог је једногласно прихваћен. Средина у којој сам рођен, моји школски другови су чули да се ја поред официрског позива бавим и сликарством. Сви су са великим задовољством то прихватили, а задовољство је било обострано и за мене је то била прилика да се одужим завичају у коме сам одрастао, и који ми вечно остаје у души. На одбору смо основали и ликовну колонију ФЕДРАРО. На првој колонији је учествовало 7 уметника, сликара и вајара која је одржана 1998. године. Касније се број учесника мењао, не само бројчано неко и у квалитету. Кроз досадашњих двадесет прошло је доста сликара аматера, академских сликара, вајара, карикатуриста, сликара наиве, разних професија професора ликовне културе, историчара уметности, радника, лекара, правника и др… На ликовним колонијама су учествовали сликари Расинског округа али и сликари из ширег окружења. Посебно бих истакао учешће завичајних сликара, добрих, талентованих младих што је и био један од циљева стварања ликовне колоније.У једној проширеној реченици ти могу одговорити како данас гледам после двадесет година трајања ФЕДРАРА, СУПЕС-а и ликовне колоније. Био је то леп и трновит пут, добро утабан са пуно ентузијазма, рада, зноја, кога у наредном периоду, са још већим радом, жаром и новим садржајима треба асфалтирати, мало шале, али наставити у нове победе.
- Откуд то да један пуковник почне да слика?
Ја сам са сликарством почео да се бавим још као питомац, студент Војне академије 1966. године. До добијања чина пуковника имао сам 28 самосталних и преко 6о колективних изложби. Преко 100 ликовних колонија у земљи и међународних, студијских ликовних путовања, смотри, симпозијума, бијенала… Више од 18 значајних награда, признања, повеља. Једна од значајнијих новембарска награда за сликарство и допринос културном стваралаштву СР Југославије. Моје слике се налазе по градовима на свим континентима.
Ružo onog vremena
Ljubavi živa, usno uspomena,
misli pustinjom,
golotinjom se hrane.
Za život večni,
ko je vredan pomena,
kroz vodopad tvojih nogu
na one druge strane.
Usnio sam tri vatre,
trojstvo muka.
Na planini oblaci,
histerije, nade lake.
Od bluda preko noći,
do čvrstog zvuka
tvoje ljubavi kao plitke rake;
ПРОЂЕ ЖИВОТ – Мр Ратко Тодосијевић Баћо
ПРОЂЕ ЖИВОТ
Предвечерје уморног живота,
сутон маглу на душу привија.
За ким вапи срце у грудима?
Не зна живот, а то не знам ни ја.
Прође живот, прође младост пуста,
с ветровима године ношене.
Сећања су почела да бледе
и наде су с тугом покошене.
Пусте речи у магли нестају.
Остадоше избледеле слике,
кад се петли огласе у зору,
плаветнило прекрије видике.
Усахле су године радости.
Празне стоје у кафани чаше.
Река среће ноћас је далеко,
успомене једино осташе.
Настави са читањем “ПРОЂЕ ЖИВОТ – Мр Ратко Тодосијевић Баћо”
ПОЕЗИЈА – POETRY – Љубодраг Обрадовић
|
ПОЕЗИЈА Поезија је опсена, илузија. Поезија је наш мост Поезија је спас, за све нас! Поезија је ваздух, Поезија нам отвара очи и бајке прича. Поезија, ех, снови, |
POETRY Poetry is a wile, illusion. No truth in it, only the dreams for a brand new life, unreal. A labyrinth that shines within us. Poetry is our bridge into the world with no spite, into the world of joy, Into the world in which one is always a guest, Entertained with strawberries, And in which the rest of the fruits transitoriness pecks up. Poetry is a salvation, for all of us. And for the other ones who only in reality make love And do not know for the zeal of rhymes, When the heart wobbles about, In the zeal of adultery, Of trick and of verse. Poetry is air which we lack, Which the very life gives. It defies nihility And the drabness of misery it skulks with colour, it murders the evil within us, And unfolds the carpet of flowers all the way to the stars. Poetry opens up our eyes And tells us fairy-tales. Ice melts before it, glaciers thaw, Titanic emerges… Poetry, oh, dreams, illusion, wile… Poetry, oh, better life, happiness… Poetry, eternal shadow Following closely behind, The abundance of life And all of hopes it conveys into a sober reality via a verse. Poetry… You and me! |