Tiho ništa

Šta je prostor drugo,
do letina zanemelih reči;
Čekajući, zaneseno dugo, dugo,
beskrajne krilate, nevažeće
sreće, što nam se preči;

Ja sam, uvažavao laži tuđe,
za svoje potomke, nemira;
Vetar je vetru, sve ljubavi, luđe,
u senci jeseni, pratio i
vratio natrag od svemira;

Visits: 148
Today: 2
Total: 361247

ОБЛАК- Душан Комазец

Пристигло време летње, жање се жито зрело.

Смркнуто небо прети, хитају хитри ати

да пре олује силне у једва видно село

пренесу муку тврду, пшенице родне влати.

 

Спутани коњи њиште, галопирају, фркћу,

јер их невреме слама, прах их прекрива тамом,

Па се од страха стрешћу и као врбе дрхћу

када из облака их муња заслепи пламом.

 

Последњи трептај дана у сутону се губи.

Невреме слама крошњу столетног храста моћног.

Небо прилази земљи и хоће да је љуби

дахом исконске снаге, јауком ветра моћног.

 

У соби свећу пали старица смерна, бона.

Плаче, Богу се моли да прође пошаст худа.

Јецају заједно са њом оближње цркве звона,

док прашина и туга шире се бескрајем, свуда.

 

Чемерна од живота што јој уреза боре,

јер свака брига ближњих бејаше туга њена,

смерна  у патњи својој гледа свеће што горе

и гасну као живот ил’ ружна успомена.

 

Шкрипе точкови колски, ветар урла све јаче.

Косци пристижу кући, класје у сеник мећу.

Једино шаров стари крај врата цвили, плаче.

У собу пуну патње анђели бели слећу.

 

Поворка мала креће, опет јецају звона

док посустали ветар прашину пољем носи.

Чамови сандук даде мир што пожели она.

Једино облак бели поче сузе да роси.

Visits: 155
Today: 0
Total: 361247

РАЗНИ и ИГРА СВЕТЛА – Андреја Ђ. Врањеш


РАЗНИ

Ништавни, бедни, без врлина,
из живота изостану,
пробуде се кад све мине,
па у краћу пручу стану.

Постоје од светла бржи,
сву лепоту они знају,
диви они без имена
и кад оду они трају.
Настави са читањем “РАЗНИ и ИГРА СВЕТЛА – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 329
Today: 0
Total: 361247

ЧОВЕК И ПАС и СТАРО ВИНО – Марко Маринковић

МОРНАР И ПАС

У приморском крају
прочуо се глас
о ноћном морнару
што га прати пас

Док заједно плове
таласима језде
ноћу рибу лове
гледају у звезде

Док се мреже пуне
јер од тога живе
под окриљем луне
звездама се диве

Не плаше се буре
нит великих таласа
жељни авантуре
та два мала аласа
Visits: 135
Today: 1
Total: 361247

TINJAJUĆE VATRE – Mirko Popović

 

opet se smijeh budi dolinom
i rasplamsava
zaboravljene dane

Настави са читањем “TINJAJUĆE VATRE – Mirko Popović”

Visits: 76
Today: 0
Total: 361247