Дан: 1. фебруара 2021.

Омаж – Оливера Миловановић Пршић


Оливера Миловановић – Пршић је рођена у Треботину 1972. године, а преминула је 30.01.2021. године у 49. години живота. Била је активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у секцијама: фолклореној, драмској и литерално-рецитаторској. Била је одлична глумица, играч и рецитатор. Играла је у представама: Косовски бој, Брисани пут, Путујуће позориште Шопаловић, Вашар у Тополи… Говорила је многе моје песме… Нека јој је Вечна слава и хвала!
Љубодраг Обрадовић
Преслушајте три песме у казивању Оливере Миловановић – Пршић
Visits: 3679
Today: 2
Total: 361262

Boja crvena

U bezbroju kišnih kapi na oknu prozora,
kroz vetrom razvejane oblake,
prelama sunce sjajsvog jutarnjeg osmeha
u raskriljenu šarenu lepezu.

Budi me crvenom, laganim titrajima,
ritmom tvojih udisaja,
dok se još usnula privijaš uz mene,
topla i u snu, sa sobom pomirena.
Ležim, ne dišem, da te ne probudim,
kradem od bezdušnog vremena
još koji otkucaj sreće.
Čim oči otvoriš, sve će postati plavo.
„Ja moram dalje“… šapnula si sinoć,
a još ti je ljubav u očima, i senka tuge.
Znam da mora tako, da mi nema druge.

Došla si na krilima vetra, i pala po meni,
kao po prašini topla letnja kiša.
Tako sam te, žedan, i upijao
tako si me rasutog i natapala,
dok ponovo nisam postao zemlja.
A onda je dunuo vetar, doneo boju hladnu, boju plavu ,
i njome prekrio crvenu u tvom srcu.
Zato će ovo jutro, kad oči otvoriš, biti plavo.
A ja ću opet prašina postatii čekati toplu kišu,
i neku novu boju crvenu, vetrom donešenu.

Visits: 53
Today: 0
Total: 361262

Sažeti vetrovi

Izvinjavam se, svetu, na emociji;
Na tankoj žici moga srca.
Poklanjam ga za šešir i kaput,
pod dodirima sunca.
U vetrovito podne mog dodira;
Iza očiju ljubavi i pesme –
Ostavljam poruku kočijašima:

Ne odlazim od vas, kao što
odlazim od sebe,
u nepovrat vodim ruke od papira
i do nedraga svoje korake,
dajem onima koji tek uče da vole.
Ne odlazim od vas, kao što
odlazim od sebe

Razumeće me svet dečijih sklonosti.
Igrama.
U povečerje pod apsurdnim nebom,
ispod bluze maslačaka, oduvanim
brigama.

Izvinjavam se, svetu, na trudu;
Da ne zaplačem.
Na žarkoj želji da uspem,
prodati telo svemiru.
Ostajem u tamnici.
Drugačije ne znam,
sem da odem.

Na šarene razglednice zemalja,
zaboravljenih, šaljem, na,
izmišljenu adresu tek rođenih.
Kojima ostavljam reči;
Da upoznaju sebe,
jer oni su vreme koje tek dolazi.

Visits: 59
Today: 0
Total: 361262

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће спокој после доћи?

Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић”
Visits: 2025
Today: 9
Total: 361262

БЕЗНАЂЕ – Андреја Ђ. Врањеш

БЕЗНАЂЕ

Живот као школски час прође, присећао се времена када је носио снагу неиживљеног, летео без крила, маштао верујући да је непролазно све што се налазило поред његових забуна.

Прошлост је требала бити мост између онога јуче и овога данас, спона радости и стварног, апотеоза оном најлепшем, одлуталом.

Магистрала враћању срећи, бег у луку разумевања, спас од луда времена. Болест је предухитрила очекивања, стигла је мимо правде, тако се догоди увек.

Алцхајмер мимо жеља. Понизио је његово признато, извео га из смисла, увео у бесмисао. Постао је биљка која вегетира, изгубио је себе, нашао заборав, смејао се и плакао, постављао несувисла питања, одговорити није знао. Довели су га код лекара, посадили на столицу поред човека који се тресао и што је год несрећник хтео урадити рукама, нису га слушале, покрети су били неусклађенији, паркинсон је био јачи. Скоро као на филмској траци донели су девојку деформисану од мултиплекс склерозе, болест је ескалирала, попримила агресиван ток где је најмање требала, лежала је беспомоћна са својим мислима. Чекаоница се испуни болом.

Настави са читањем “БЕЗНАЂЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 144
Today: 0
Total: 361262

NEGDJE DRUGDJE JE TVOJE LICE – Mirko Popović

 

Nad azurnim vodama iz kojih mi
božica svitanja prilazi
lice ti lahor
Настави са читањем “NEGDJE DRUGDJE JE TVOJE LICE – Mirko Popović”

Visits: 57
Today: 0
Total: 361262

Ž A L – Željko Perović

Žal se skupi u crvenom srcu i tijelom se razlije da oči samo tamu vide i tada se riječi na usnama pojave, u vječnost da poruku pošalju. Rastanci od voljene ljubavi za cjeli život ostaju sjećanjem u tijelu!
Kad zažmirim ne putujem, odlazim na stanicu ostavljenih i čekam da nekome zasmetam, da me gurne da posrnem da od pada bolom bol savladam! ŽeSP
Ž A L

Tek sad svatih
Kako srce voli
Kada voli
Lažu da ih boli

Srce samo tada
Okrilati

Raspečati suze
Zgužvane u šaci
Iznjedri i svine
Kao djete majci!

ŽeSP

Visits: 174
Today: 1
Total: 361262