
Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен
МАЛИЊАК
погром, преживео је стрељање.
Из тијела њихових сазвијежђа грана
према Сунцу се залетјело.
На извору маја зелени гај
на ушћу августа црвени виноград.
Довикивали су цвјетања очију.
Косци су ручали малине
смрт вечерали.
Ливада их је поново родила
бојом тајну објелоданила.
Расле малине на костима
коријењем у шупљинама.
Нико их није брао није јео.
Људи су пролазили поред малињака
птице летјеле изнад споменика.
Неко је гробље срушио
(ја немам гдје на гробу своме стајати).
Живи па мртви
мртви па живи.
Сељаци су још једном стријељани косама.
Нико их више неће узнемиравати
нема се шта косити.
Трећи пут срећа помаже.
Мртви ће оживјети у мојим пјесмама
мир ће завладати
међу убицама и међу убијенима.
© Ђорђе Врањеш.
ИЗ ЗБИРКЕ ПОЕЗИЈЕ ,,СРЕТАЊА“.
Књижевна заједница ,,Петар Кочић“,
Београд 1975. Године.