ПТИЦЕ и… – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

ПТИЦЕ

Да није птица,
не би се знало за стране свијета.
Да није птица,
земља би била наглува планета.
Да није птица Икар би умро у тамници.
Да није птица,
времена би се смјењивала
без најављивача.

Да није птица,
рјеђе бисмо се сјећали дјетињства.
Да није птица,
пјеснике би сахрањивали крај потока.
Да није птица …
Настави са читањем “ПТИЦЕ и… – Ђорђе Врањеш”

ТУГА – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

ТУГА

Пред споменицима
старице гледања празне
међу записане смрти у камену.
Једна по једна
нијемо се издвајају
из црних сусрета
и мекани одласци
постају ужи
за два ногостопа.

Кад и посљедња
више се не појави
иза окуке вида
да ли ће костурнице
боју друкчије тишине
умјети запамтити?

Настави са читањем “ТУГА – Ђорђе Врањеш”

МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен

МАЛИЊАК

Аутор песме је као дете преживео усташки,
погром, преживео је стрељање.


Из тијела њихових сазвијежђа грана
према Сунцу се залетјело.
На извору маја зелени гај
на ушћу августа црвени виноград.
Довикивали су цвјетања очију.
Косци су ручали малине
смрт вечерали.
Ливада их је поново родила
бојом тајну објелоданила.
Расле малине на костима
коријењем у шупљинама.
Нико их није брао није јео.
Људи су пролазили поред малињака
птице летјеле изнад споменика.
Неко је гробље срушио
(ја немам гдје на гробу своме стајати).
Живи па мртви
мртви па живи.
Сељаци су још једном стријељани косама.
Нико их више неће узнемиравати
нема се шта косити.
Трећи пут срећа помаже.
Мртви ће оживјети у мојим пјесмама
 мир ће завладати
међу убицама и међу убијенима.

Настави са читањем “МАЛИЊАК – Ђорђе Врањеш”

ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен


ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА*

Сине, остављам ти љепоту патње
између мора мисли и океана жеља,
мјесташце у међуредовима трава
гдје је моја крв отекла зеленим јазом
да на њему саградиш  малу цркву
у којој ћеш исповиједати уморна крила,
кључ за људска срца:
Срећном и глупаку не даривај вријеме.
не знају они за другу страну  Мјесеца
плима и осека наших живљења.
Несрећнима пружај пријелаз топле ријечи
да лакше пријеким путем долазе
на светковину ситних разумијевања.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице,
сваки опали лист
био је ријеч љубави,
њежно упућене
теби у предходноцу.

Чекао сам те
између двају збјегова
двију слобода,
двају болова,
двије љубави…

Чекао сам те
на одморима птица,
касних сњегова
и дугих одлажења
дијелова човјечанства,
што од историје направише
колону безхљебаша.

Чекао сам те
на материном гробу,
којем сам био тугоказ,
споменик својој самоћи
и урлик обнажених даљина.

Чекао сам те
на капијама породилишта
у сваком вриску,
у сваком муку,јауку,
долазак из ћорсокака.

Чекао сам те…

Настави са читањем “ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш”

ЧОВЕК И ВАТРА – Андреја Ђ. Врањеш



ЧОВЕК  И  ВАТРА

Прво велико откриће, почетак моћи, одјек у времену, величина разликовања од  других . Успостављена дистанца, сусрет са слободом,искорак разума, пораз таме. Ватра је симбол досањаног сна, фасцинација и сензација у исто време, али на жалост и  поразна метафора убиства свести и савести. Злоупотребљавана она је често и данас је у виду  модерног  садизма човекова зла креација. А да ли ће бити и прича са којом је све почело и све  ће да се заврши, одговор је јасан, све што се и како год  да се догоди  неће зависити од ватре, никако него од човековог егоистичног или племенитог поимања доброте, љубави и  лепоте, тих најрадоснијих  истна. Улогу њезину  одређиваће он, господин ЧОВЕК. Човек и ватра, ватра и човек, две су судбине које једну творе оне обе теку  да се  не претеку, преплићућ се у времену да досегну један исти крај.
Настави са читањем “ЧОВЕК И ВАТРА – Андреја Ђ. Врањеш”

УТЈЕХА – Ђорђе Врањеш

УТЈЕХА Вријеме није лијек, осим за преварене, не може се ништа сакрити, што је већ једном лице увреде Сунцу показало. Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече, као просјак непланиране путеве, и не заборављај никада, да ти је патња највјернији друг, само зато што од свих бића, једино човијек труне у срцу. © Ђорђе Врањеш.

УТЈЕХА

Вријеме није лијек,
осим за преварене,
не може се ништа сакрити,
што је већ једном лице увреде Сунцу показало.
Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече,
као просјак непланиране путеве,
и не заборављај никада,
да ти је патња највјернији друг,
само зато што од свих бића,
једино човијек труне у срцу.

© Ђорђе Врањеш.