Дан: 18. фебруара 2021.

Бајка о љубави – Жељко Поштић

Да не знам сенка самоће какве је боје
ноћима сам се, лажно, на уштап заклео
Ни глас, ни очи друге за мене не постоје
Тебе ћу волети, ко што сам волео 

Изнад мог пута два сунца горе
Твојим ме очима то звезде гледају
Васиона ће да експлодира од љубоморе
и да се расплине у сопственом бескрају 

Док срце бунца, ја сричем риме
Као облак некада сам у себи плакао
Страхују снови од болне истине
у рај се стиже путем кроз пакао
Настави са читањем “Бајка о љубави – Жељко Поштић”

Visits: 1132
Today: 5
Total: 376792

Pusti da ti se dogodim

Odakle si i kud si krenula
takva nestvarna, iz misli odbjegla,
korakom kao da po oblaku gaziš,
neprimjećujući kuda prolaziš.

Na licu ti čitam vjekove
u kosi ti vijore maestrali
svaki dan te gledam iz daleka
čekajući da me primjetiš neprimjetna.

Ne poznajem te, a već sam te sreo
na poljima šarenog sna
okrzni me jednim pogledom samo
htio bih vidjeti šta kriješ u očima.

Slutim, bjegunac si, od sad i sutra
obavijena tim nevidljivim velom nepostojanja
strah skriven zidom tišine
proviruje iz tih tvojih žustrih koraka.

Pogledaj me, ti što dolaziš iz budućnosti
zastani na jedan treptaj od mene
i pusti da ti se dogodim jer,
odavno ja čekam na tebe.

Visits: 95
Today: 0
Total: 376792

Hamletova zakletva

Ne zapinji, da plačeš ti pali
anđele sa setnim cvetom,
već oči tuđeg neba u kruh
pretvori i razgali,
istinu i pepeo, ovim divljim letom.

Zari svoje zube u stablo, ti stari
kovaču stranih zvezda,
zlatom izlij strah i ne mari
za smrt na vratima gnezda.

Jedan je đavo pogrbio se, ti pali
učeniče snova od stakla,
suzom se vatri, na svemu zahvali
i spavaj šupljim očima
kojima te sreća takla.

Visits: 42
Today: 0
Total: 376792