Добродошли!
Prevod Maria Deyana London
Ovu moju pesmu oslikala je i postavila Mesečeva rosa na sajtu mog prijatelja Zorana Matića http://poezija.6forum.info/t110-moja-poezija-ljuba-obradovia#326289. Evo kako sam se zahvalio. *Mesečeva roso, Hvala za lepe reči i oslikanu poeziju. Postaviću je i na sajtu PoezijaSCG! U znak zahvalnosti poklanjam Vam jednu moju pesmu koja dosad nije objavljena na internetu, već samo u mojoj prvoj knjizi poezije TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI…* Ljuba Obradović.
|
| A Landscape at Sunset
The red light in the West There is a strange war going on, All of a sudden a huntsman with a shotgun The red light in the West, © Ljubodrag Obradovic Na engleski prevela Vera Krmpot |
ПЕЈЗАЖ У СУМРАК Црвено светло на западу, Води се чудни рат, Ођедном ловац са сачмаром Црвено светло на западу, © Љубодраг Обрадовић П.С. Песма из књиге |
Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл: pesnik@poezija.rs.
НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ
И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.
Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.
Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.
Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.
И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.
Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.
А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.
Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!
На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…
© Љубодраг Обрадовић
Ево још верзија песме на српском:
IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic
Datum: – 23. January 2008. g. @ 23:47:29 CET
IN THE BEGINNING AND AT THE END
In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us
What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures
My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better
Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams
Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier
Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding
I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty
I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful
In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success
(C) Ljubodrag Obradovic
Prevod na engleski
Maria Deyana
U nastavku na nemačkom:
|
ПОЕЗИЈА Поезија је опсена, илузија. Поезија је наш мост Поезија је спас, за све нас! Поезија је ваздух, Поезија нам отвара очи и бајке прича. Поезија, ех, снови, |
POETRY Poetry is a wile, illusion. No truth in it, only the dreams for a brand new life, unreal. A labyrinth that shines within us. Poetry is our bridge into the world with no spite, into the world of joy, Into the world in which one is always a guest, Entertained with strawberries, And in which the rest of the fruits transitoriness pecks up. Poetry is a salvation, for all of us. And for the other ones who only in reality make love And do not know for the zeal of rhymes, When the heart wobbles about, In the zeal of adultery, Of trick and of verse. Poetry is air which we lack, Which the very life gives. It defies nihility And the drabness of misery it skulks with colour, it murders the evil within us, And unfolds the carpet of flowers all the way to the stars. Poetry opens up our eyes And tells us fairy-tales. Ice melts before it, glaciers thaw, Titanic emerges… Poetry, oh, dreams, illusion, wile… Poetry, oh, better life, happiness… Poetry, eternal shadow Following closely behind, The abundance of life And all of hopes it conveys into a sober reality via a verse. Poetry… You and me! |
