To note heart – Beleži srce beleži – Ljubodrag Obradović


Prevod Maria Deyana London

Ovu moju pesmu oslikala je i postavila Mesečeva rosa na sajtu mog prijatelja Zorana Matića http://poezija.6forum.info/t110-moja-poezija-ljuba-obradovia#326289.  Evo kako sam se zahvalio. *Mesečeva roso, Hvala za lepe reči i oslikanu poeziju. Postaviću je i na sajtu PoezijaSCG! U znak zahvalnosti poklanjam Vam jednu moju pesmu koja dosad nije objavljena na internetu, već samo u mojoj prvoj knjizi poezije TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI…* Ljuba Obradović.

BELEŽI SRCE, BELEŽI… – Ljubodrag Obradović
Postavljeno – 07. February 2013. g. @ 19:47:41 CET od ljuba-trebotin

BELEŽI SRCE, BELEŽI

Beleži srce, beleži,
sve poraze i sve zamke.
Beleži srce, beleži,
sve spuštene rampe.

Beleži srce, beleži.
Sloboda je daleki san.
Beleži srce i sanjaj.
Sanjati nije sram.
 

© Ljubodrag Obradović

TO NOTE HEART

To note heart, to note,
all defeats and all traps.
To note heart, to note,
all downs ramps.

To note heart, to note.
Freedom is to far dream.
To note heart and dream.
Dreaming is not shame.

© Ljubodrag Obradovic

prevela Maria Deyana

Настави са читањем “To note heart – Beleži srce beleži – Ljubodrag Obradović”

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК – Љубодраг Обрадовић

A Landscape at Sunset

The red light in the West
trembling air just before rain,
as I am walking along the swamp.

There is a strange war going on,
geese are taking over this world,
leeches run into mud.

All of a sudden a huntsman with a shotgun
disturbs the piece. A shot in the dark.
Both geese and leaves are gone.

The red light in the West,
slow steps along the swampy coast.
The world keeps going its way.

© Ljubodrag Obradovic

Na engleski prevela Vera Krmpot
iz Novog Sada

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК

Црвено светло на западу,
устрептали ваздух пред кишу,
док шетам обалом мочваре.

Води се чудни рат,
освајају гуске свет,
пијавице беже у муљ.

Ођедном ловац са сачмаром
наруши мир. Пуцањ у празно.
Одлетеше гуске и лишће.

Црвено светло на западу,
кораци спори обалом мочваре.
Свет иде својим путем.

© Љубодраг Обрадовић

П.С. Песма из књиге
“Твоје ћутање ми говори”

Поштовани песници, Ову моју песму на енглески је превела Вера Крмпот из Новог Сада! Прочитајте верзију објављену 2.11.2010. године.
Настави са читањем “ПЕЈЗАЖ У СУМРАК – Љубодраг Обрадовић”

IN THE BEGINNING AND AT THE END – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић

Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл:  pesnik@poezija.rs.


НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић

Ево још верзија песме на српском:

IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic
Datum: – 23. January 2008. g. @ 23:47:29 CET

Poem of the Year 2005. POEZIJASCG

By Ljubodrag Obradovic

 

IN THE BEGINNING AND AT THE END

In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us

What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures

My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better

Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams

Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier

Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding

I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty

I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful

In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success

(C) Ljubodrag Obradovic

Prevod na engleski

Maria Deyana

 U nastavku na nemačkom:

ПОЕЗИЈА – POETRY – Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија.
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни.
Лавиринт који у нама сија.

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба.

Поезија је спас, за све нас!
И за оне друге, што само
у стварности љубе
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!

Поезија је ваздух,
који недостаје,
који сам живот даје.
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера
колором скрива,
зло у нама убија, и цветни тепих
ка звездама открива.

Поезија нам отвара очи и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња…

Поезија, ех, снови,
илузија, опсена…
Поезија, ех, живот бољи, срећа…
Поезија, вечна сенка
која нас верно прати,
живот богати и све наде
у јаву стихом допрема.
Поезија…
Ти и ја

POETRY

Poetry is a wile, illusion.
No truth in it, only the dreams for
a brand new life, unreal.
A labyrinth that shines within us.

Poetry is our bridge into the world
with no spite, into the world of joy,
Into the world in which one
is always a guest,
Entertained with strawberries,
And in which the rest of the fruits
transitoriness pecks up.

Poetry is a salvation, for all of us.
And for the other ones who only
in reality make love
And do not know for the zeal of rhymes,
When the heart wobbles about,
In the zeal of adultery,
Of trick and of verse.

Poetry is air which we lack,
Which the very life gives.
It defies nihility
And the drabness of misery
it skulks with colour,
it murders the evil within us,
And unfolds the carpet
of flowers all the way to the stars.

Poetry opens up our eyes
And tells us fairy-tales.
Ice melts before it, glaciers thaw,
Titanic emerges…

Poetry, oh, dreams, illusion, wile…
Poetry, oh, better life, happiness…
Poetry, eternal shadow
Following closely behind,
The abundance of life
And all of hopes it conveys into
a sober reality via a verse.
Poetry… 
You and me!

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – POETRY – Љубодраг Обрадовић”