НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ – Градимир Карајовић

 

 

НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ

Ноћас ти долазим у снове…
Звезданом стазом ћу доћи,
да љубим те, мазим и пазим…
И да скратим ти хладне ноћи.

Моја љубав је искрена, чиста,
у срцу ми као вечна ватра пламти,
и као најсјајнија звезда блиста!
Само твој загрљај може да је угаси.

Пусти ме да уживам у сну…
Не брини, једном ћеш бити моја!
Пламтећеш и ти у наручју мом!
А ујутру, нек сунце пробуди
спокојни осмех на лицу твом.
Настави са читањем “НОЋАС ТИ ДОЛАЗИМ У СНОВЕ – Градимир Карајовић”

Visits: 252
Today: 3
Total: 361352

Breze

Pokušavam ukrotiti olovke,
horde papira,
dok hodam obalom;
Osvrćem se za brezama,
mutnog pogleda
kao na čezama.

Stolica je u pesku,
na promaji, kao, da stoji
okupana mirisima,
vode, porcelana
za brezama, osvrću se
i snovi moji.

Lete slike mog dana;
Ptice nazdravljaju
suvim granama,
parkovima, večnih rana.
Čak se i ti, okupana
kabezama,
kao u snu
osvrćeš za brezama.

Visits: 34
Today: 1
Total: 361352

DOBA, SEDMI DAN – Mirko Popović

uzalud čekaš
more je pusto
kormilar je dugo pjevao
i utihnuo

Настави са читањем “DOBA, SEDMI DAN – Mirko Popović”

Visits: 55
Today: 1
Total: 361352

КОНАК- Душан Комазец

Пренут због бездушја мисли тешке, нагле
прохујало време молитвама мами,
док облаци пусте беличасте магле
са смирајем дана хрле према тами.
 
Васкрсењем слуха тиховање нежно
предаје се даху уминулих сања.
Бесрамним галопом доба неизбежно
зарудило сјајем немог битисања.
 
Као понорница што увире сама
нестају заноси младалачког хира.
Несташне таласе испрекрива тама
мамећи их гротлу бескрајног увира.
 
Осама тихнута безгласјем што руди
музике опојне звук опори звонак.
Призиван молитвом сјај се не усуди.
Чежња у покоју. Ноћ спремила конак.
Настави са читањем “КОНАК- Душан Комазец”

Visits: 172
Today: 1
Total: 361352