ЖИВОТ – Зорица Рељић

Немирна река што брзо тече.

Некад не осети ни прву кишу,

а Сунце јој немилосрдно вене пресече.

Када би судбину своју знала

и шта је иза прве окуке чека,

можда би, пре него што скрене, стала,

можда би постала нека друга река.

(C) Зорица Рељић

Visits: 157
Today: 2
Total: 377062

Krajolik moga zavičaja – Miloje Djorđić

                                             na Ceru 2014.

Od dalekog Kavkaza kaplju nam suze,
te strane, čudnovate kiše;
Naše senke, godinama, šumom puze,
k’o zaleđen potok, da poda mnom diše.

Nebesa kao na dohvat ruci;
Samo ako je -Ja- biti što ne sme,
onda zaigraj, kolo, pa đerdan povuci,
sa vratova, ogolelih padina te pesme.

Ne čudi se, da Ural je strahovito blizu.
Širina mirisnih, prevarenih stepa.
Kao da sam konj iza sebe u nizu;
Poslednja dva zlatnika iz probušenog džepa.

Snovi nas varaju gorko, o druže.
Ne slušaj reke, baš stalno, jer znaju,
da omču nebu stežu sve duže i duže,
nego što nama živima nadu daju.

(C) Miloje Djorđić

Visits: 1540
Today: 0
Total: 377062