ЗВЕЗДАНА ПОЕЗИЈА НА ЂУКИНОМ КЛАДЕНЦУ

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

Дођи драги довече на прело – Александра Костић

На “Ћукином Кладенцу”, у прекрасном амбијенту Ћукиног етно дома, 24. августа 2012. године je одржно “Вече звездане поезије” у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2012 у Здравињу, у организацији Културног центра Крушевац и песника са сајта www.poezijascg.com. Наступили су песници: Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Тања Милојевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Александра Костић (отпевала је и неколико песама), афористичар Ивко Михајловић, а у улози водитеља заблистао је Вељко Стамболија. Наравно у казивању поезије огледао се и одлични домаћин манифестације Милосав Ђукић Ђука, а организатор и реализатор манифестације Драгиша Ђурђевић је уз поздрав и добродошлицу песницима дочарао и своје вокалне способности. Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.


Милосав Ђукић Ћука

НА КЛАДЕНЦУ

На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.

Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.

Момак леп и млад, узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.

Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.

Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.

© Милосав Ђукић Ћука

Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.


Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу…

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић


… а затим и изговорио поменуту песму.

БИОГРАФИЈА:

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. До сада је самостално објавио 7 књига и то 6 књига  поезије: ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ, ЖИВЕТИ СЛОБОДНО, МИРИС БОЖУРА, БОГИЊА, КРУГОВИ и ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО, а УКРОТИТИ ЕТАР је његова седма књига и садржи збирку записа, приказа књига, културних догађања и рецензије књига. Недавно је из штампе изашло и II. издање (измењено и допуњено) његове прве књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Песме су му објављиване и у бројним заједничким књигама и часописима у Србији и ван земље. Покренуо је часопис за поезију ПоезијаСРБ и до сада уредио 15 бројева…

Александра Костић – Мој бехаре…

Александра Костић

СЛАВСКИ КОЛАЧ

Срећна слава оче
Срећна слава мајко
И теби драги деко
И вољена бако
Сачувао нас Бог
До данашњега дана
Да славимо славу
И веру православну
Добродош’о свак’ је
Ко доћи би хтео
Данашњи дан свима
Нека је весео
Колач тад се носи
Од тога нема прече
На Литургији да буде
У светињи пресечен
Окађен се враћа
Дому своме милом
Да чува га и брани
Испуњен Светом силом
Људи увек имају
Чиме да се бране
Док држе се Бога
И славу своју славе
Док у руци држе
Светог хлеба парче
И кап на њему вина
Господом се облаче
И тако сваки пут
Господу смо ближе
Отварајте капију
Из Божије куће колач стиже

© Александра Костић

БИОГРАФИЈА: Александра Костић, Велики Шиљеговац, Крушевац.

Рођена је и живи у Великом Шиљеговцу, селу недалеко од Крушевца. Завршила је средњу школу “Школу за негу лепоте” одсек женског фризера, након које је уписала Академију за естетику и козметику коју је похађала упоредо са нижом музичком. Од малена показивала је склоност према народним изворним песмама, но како се родитељи музиком баве, то јој је помогло да се у томе усавршава. Нешто касније почела је да поје и духовне песме. Верник је од рођења, но са писањем духовне поезије почела је у седамнаестој својој години. Привржена је одликама духовнога живота и живи са изразитим осећајем да је срце њено Духом Светим испуњено и да свом душом својом Господа воли.


Никола Стојановић говори своју поезију

ИДЕМ ДА ЈЕ НАЂЕМ

Идем да је нађем, ако ме препозна
заденућу цветак у њен плави прамен,
док срце ми крпи ова јесен позна,
из којег још увек бије стари пламен.

Идем да је нађем, али ко зна где је,
пречицом ме води оно старо борје,
а успут јој берем красне орхидеје
што маглом их кити ново праскозорје.

Идем да је нађем, а стазе су тешње
и лишће се стресло са плавих шебоја,
ех, где ли су сада оне дивље трешње
да их берем као кад била је моја.

Идем да је нађем, а месец је лисац,
забљесне ме сјајем ко из златне чесме,
а ја сам одувек романтик и писац,
све те нежне влати претачем у песме.

Идем да је нађем, поспан надом новом,
сада бих уз себе држао је чвршће,
на стази од песка пишем златним словом,
име ове жеље што у мени дршће.

Идем да је нађем, кораци ми спори,
сећам се кад сам јој у загрљај пао,
опет сам на путу да препричам зори,
како њену љубав некада сам крао.

Идем да је нађем, а ветар ме носи,
тихо узбуркава мог живота врело,
подсети ме кад смо трчкарали боси
и кад сам на њено мирисао тело.

© Никола Стојановић

Биографија: Никола Стојановић је рођен 07.03.1992. године у Великој Крушевици код Крушевца. Ученик је трећег разреда Машинско-електротехничке шкoлe у Крушевцу. Писањем се бави од своје 12-те године живота. Своје прве радове објављивао је у неколико дечијих часописа, многе песме објављене су му у новинама и књижевним часописима. Песме су му заступљене у неколико зборника љубавне поезије. Објавио је збирку љубавне поезије “Љубав на хоризонту “.

Награђен на конкурсу “Бела бреза” за љубавну поезију, а огледао се и у писању поезије хумористичког жанра. На Међународном фестивалу хумора и сатире “Златна кацига” у Крушеву награђиван  је два пута у категорији за младе до 18 година.


Мирослав Мића Живановић

ЧЕРГА

Кренула је черга са наше пољане,
окићена кола, циганчићи боси,
ко зна где ће стићи док зора не сване,
ко зна где их ноћас јужни ветар носи.

И месец ко фењер кренуо за њима,
полако се шуња као кад уходе,
поклонише песму уснулим пољима
засташе у зору поред неке воде.

Оставише кола испод старог моста,
подаље од коња привезаше мечке,
засвираше као да имају госта,
а обала поста ко дворане Бечке.

Од пламена ватре крошње у врбаку
изгледаше ко раскошни балкони,
месец ко палилеј сијаше у мраку и
звезде око њега као лампиони.

И река је текла као да не хаје
за комшије нове и ноћну игранку
а ноћ ко збуњена застала крај реке
па полако тече ка своме уранку.

Почиње да свиће и месец полако
кренуо низ реку да буди врбаке
дечица већ будна ножицама босим
пошла за месецом да јуре брзаке.

Дошли смо до краја ил тек на почетак
све је тихо, мирно, ко пред неку мису
ко зна ког ће трена скупити иметак
и кренути тамо где још били нису.

© Мирослав Мића Живановић

БИОГРАФИЈА:

 

Мирослав Мића Живановић. По образовању дипл правник. Радио у дрвном комбинату ШИК Црвена застава Крушевац од 1977.  до 1992. године референт за вођење дисциплинског поступка, органа упревљања, шеф општих послова у шумарству и Директор радне заједнице. Касније Начелник инспекције и Градски Јавни правобраниоц. Бавио се музиком полупрофесионално, свирао више инструмената и најдуже певао. Писао углавном поезију. Председник је оснивачке скупштине Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.


Светлана Ђурћевић

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ


Како да ти кажем
да ми је жао
због неразумног ћутања
због бесмисленог разговора
због изговорених речи које
никада само речи нису
изговорене онако успут

Како да ти кажем
да ми је жао
за ништа
за све
за суморно јутро
за предугу ноћ
испуњену кошмаром
неизреченог кајања

Како да ти тражим
да ме волиш
када ја не волим
себе саму
због суровости
због искључивости
и бесмислене себичности


Како да ти тражим
да ме волиш
а да те не окујем заувек
бременом тежим од
неподношљиве тежине битисања

Како да ти кажем
да те волим
а да те не избезуми
дубина моје туге
која долази однекуд
из праискона

Како да ти кажем
да те волим
а да знаш да
ако те изгубим
угасиће се свемир

© Светлана Ђурђевић

 

БИОГРАФИЈА:

 

Светлана Ђурђевић је рођена у Крушевцу 5. августа 1965. године. Основну
школу и Гимназију завршила је у Крушевцу, а дипломирала на Факултету политичких наука у Београду, на међународно-политичком смеру. Радила је као новинар дужи низ година, сада ради на пословима маркетинга у Крушевачком позоришту. Добитник је „Златне значке“, републичког признања које додељује Културно-просветна заједница Србије, за допринос културном животу и националном идентитету Србије. Поезију пише још од средњошколских дана, поред песама пише путописе и приче и помало се бави уметничком фотографијом. Песме су јој до сада објављене у 7 заједничких збирки поезије, као и у часописима за књижевност и поезију. Заменик је председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Објавила је збирку поезија ЈА у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Саша Милетић

БАГРЕМ


Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Хладио је главе кад звезда упекне
Опијао вече ветар кад га њише
Скривао је сенком заљубљене душе
Расцветали багрем ноћу кад мирише

Кроз године ове, крепило га време
Крај потока на брежуљку он и даље блиста
И усред пролећа у замаху снаге
Све се више шири и све гушће листа

Још увек је тамо, брани своје место
Штити своје семе, веран шумском роду
Не слутећи ништа са свога станишта
Дал’ ће бити огрев ил’ украс на поду

© Саша Милетић

 

БИОГРАФИЈА:

Саша Милетић jе рођен 1970. године Крушевцу. Пише љубавну, сатиричну, рефлексивну, дечију, хаику поезију, афоризме и приче. Члан је удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца (где је и члан управног одбора) и КК Душан Матић из Ћуприје. За свој досадашњи рад добитник је више награда и признања. Једна од највећих је и специјална награда ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ – за причу „Раде брка“. Заступљен је у више зборника поезије. Објавио је 2012. године књигу љубавне поезије ,,Замах лептирових крила“, а у децембру 2013. године светлост дана угледала је и његова књига афоризама „Тајне тајкунског длана“. Афоризми су му објављивани на многим сајтовима за хумор и сатиру (Жикишон, На првом мјесту, Шипак…) Афоризми су му редовно објављивани у Новостима, Политици, Илустованој политици, Блицу… Тренутно је у припреми његова нова књига поезије као и књига афоризама.


Вељко Стамболија

Добро је имати кућу

Добро је имати кућу
И на кући кров
Штити од кише

Добро је имати кућу
И кућне зидове
Штити од зиме и хладноће

Добро је имати кућу
И на кући врата
Штите од промаје

Добро је имати кућу
И на кући прозоре
Штите од самоће и мрака

Добро је имати кућу
И на кући кућни број
Да знаш гдје ти је адреса

Добро је имати кућу
И у кући претке
Да знаш гдје ти је огњиште

Добро је имати кућу
И у кући потомке
Да знаш гдје ти је дом

Добро је имати кућу
И око куће пријатеље
Да знаш гдје ти је завичај

Добро је имати кућу
И далеко од куће непријатеље
Да знаш гдје ти је отаџбина

© Вељко Стамболија

 

БИОГРАФИЈА: Вељко Стамболија, професор, књижевник. Рођен 1953. Уредник часописа Отаџбина и листа Српска лира. Бави се новинарством (Српска ријеч, Српски глас). Члан удружења књижевника Републике Српске Краијне и Удружења књижевника Србије. Пише поезију, књижевне критике, осврте и приказе. Објављује у: Багдала, Овдје, Књижевна реч, Јединство,
Лидер, Луча, Победа, Часопис ПоезијаСРБ и др.
Објавио: Вријеме вучјег зијева (1994), Мајске молитве (1997), Душа без завичаја (1999), Вишак првог лица (2004), Дневник препознавања (2006).


Тања Милојевић

НЕМА

Нема те нити
нема ни ситница
нема ни страсти
ни познатих лица

Нема ни жеље
нема ни наде
нема ни смеха
сем да се краде

Нема ни хтења
сићушних здравих
ни кривог цвета
у букету правих

Пластука лим
помало злата
дрво што буше сипци
пре рата

© Тања Милојевић


Драгиша Гиша Ђурђевић


Ивко Михајловић

АФОРИЗМИ

Србијо, самохрана мајко!
$
Нема више Турака, али се данак
од народа још увек убира.
$
Не можемо сви да једемо
оно што се не једе.
Неко мора и да пости.
$
Мотка по мотка,
упрскасмо цело стовариште.
$
Наше политичке лисице
боре се као лавови.
$
Добри као хлеб проводе се буђаво.
$
Кад дотера орла зла година
и он постане кукавица.
$
Наш тројство:
куку нама, леле нама, јао нама!
$
И политика је широколисни коров.
$
Да није лажи, у шта бисмо веровали!
У кафани ври.
Сињи кукавац части!
$
Моја секира
и када падне у мед, зарђа!
$
Ко живи онако како хоће,
на крају прође онако како мора.
$
Код нас је лако препознати
просечног грађанина.
Свако носи по нарамак туге.
$
Изабрао сам лекара.
Још да изаберем одговарајућу
болест, па да будем свој човек.
$
Не подмитљив сам.
Не сарађујем испод хиљаду евра.
$
Може ли полиграф
да открије рђу од човека?
$
И умиљатом јагњету, као награду,
спреме – ражањ!
$
Ако вас друштво још увек није
покварило, не секирајте се.
Све ће доћи на своје место.
$
Искусном лажову не може да се
омакне истина.
$
Живот – довољно дуг за муку,
сувише кратак за уживање!
$
Ко не уме себи да изабере
пријатеље, боље је да живи сам.

БИОГРАФИЈА:
Ивко Михајловић
, књижевник, рођен 1964. Објављује у Ошишаном јежу, Политици, НИН-у, Багдали, Данги, Књижевној речи, Часопису ПоезијаСРБ и др. Члан је удружења књижевника Србије. Заступљен у бројним антологијама. Награђиван на фестивалу Златна Кацига, Екофесту на Чивијади… Добитник награде Радивоје Домановић (2002). Објавио: Зрно власти, брдо масти (2002), Афоризми (2006), Пуним гасом низбрдо (2010).

ЖИВОТ И КУЛТУРА КОРАЧАЈУ РУКУ ПОД РУКУ!

 

Visits: 1630
Today: 6
Total: 862489

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif