Palanačke kiše

Setio sam se davnih kiša,
purpurnih oblaka iza kuće.
U zaboravljenom zagrljaju od pliša,
jeseni me prolaze na tisuće;

Kilometara kao kap sa izvora.
Stvorenja iz stena po meni skaču,
u svetlosti pesničkih bora,
zar njihove oči ne plaču.

U mojoj je ruci druga ruka.
Bez rime, vene posute pšenicom.
Drumovi blatnjavi, puni okuka
ćute pesmom, gonjeni pticom.

Setio sam se davnih kiša,
i pesnika potonulog broda.
Iza kuće, pada noć sve viša –
ćerka mora i milostivih voda.

Visits: 254
Today: 1
Total: 641599

ЛЕРО – Андреја Ђ. Врањеш

ЛЕРО

Онај што воли и кад га боли,
смеје кад мржња веје,
његове су очи боје пролећа,
машта о срећи и вене,
човек фабула иза сцене.
Леро је чудна игра,
њега морске струје прате,
однесу га са песмом далеко,
па га ко радост,
пјацети врате.
Воз који у ферату,
ока скрене
одсвира живот као песму,
за њу, за тебе,
можда за мене.

Настави са читањем “ЛЕРО – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 127
Today: 1
Total: 641599

Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević

Mornareva tuga

Duboke bore izbrazdale čelo.
Prazan pogled pučinom se gubi.
Nekada davno što ga istrže,
iz naručja žene koju strasno ljubi.

Pučina prostranstvo koje nema kraja.
Godine se nižu, ostavljaju traga.
Izazov vremena dal mu daje nadu,
da će kad se vrati da ga čeka draga?

U svakoj mu buri kad je more besno,
svetionik behu njene oči snene.
Video je svetlost na pučini sivoj,
a bonaca behu ruse kose njene.

Tragovi u kosi ostavili traga.
Ljubavna je čežnja nadjačala strasti,
za morskim prostranstvom što ga je odvelo
tamo gde je stalo dal će opet rasti.

Настави са читањем “Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević”

Visits: 91
Today: 1
Total: 641599