Kliknite na link da pročitate intervju:
Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA
Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA
Месец: јануар 2021.
Ćutanje
Sjaj prvog zraka sunca iscrtava ti lice,
podiže ti krajeve usana, otvara te,
kao što cvetu otvara latice.
Već naćuljene, plavičaste trube ladoleža
osluškuju tišinu biserne zore.
Ćutimo.
Uspavana čula budi koketni miris jutarnje kafe,
a ja mislima listam slojeve nezaborava.
Složilo je vreme zajedno i radosti i tuge,
neprospavane noći i najlepše snove,
reči, koje duboko prodiru,
i kad pogode da zaboli, i kad nežno dodirnu.
Isplelo je sva osećanja u mreže finog tkanja,
i znam da sada ne trebaju reči, dovoljna su ćutanja.
I ćutimo.
Sasvim obasjanu, dodajem te u nezaborav.
Prekerivam lepotom nestvarnom
istinu prožetu, upletenu:
da si ptica ranjenih krila,
što odlazi kad rane zarastu.
A ja ću, po mojima, pamtiti
sve što si sa mnom delila.
Pamtiću i ovu tišinu.
ЉУДИ ОД КАМЕНА- Душан Комазец
Пренута у тишини дах слутњи немих љуби
врлетна стена којој јецај столетних звона
нуди копрену бола, позну јесен, јер она
тугом камених снова обличје своје губи.
Свуд наоколо руди шапат тужног камења
поређаног у низу, од кога неимари
дрхтавом руком клешу (већ уморни и стари)
обезглављене бисте, без лика и знамења!
Као недовршени људи немог камена
изничу у тишини ти потомци мраморја.
Незаруђени ликом стреме висини горја,
ал’ их стално спутава гордост моћних стамена.
Sve je moguće – Ivica Radin
Ponesi osmeh sa lica mog,
neka ti bude amajlija,
i prstohvat praha čarobnog,
u meni što si stvorila.
Pođi, jedrima punim vere,
noćima vedrim,
tragom zvezdanim,
do novog kontinenta,
i na njega zakorači.
Udahni mirise začina retkih.
Prođi stazama željenim,
kroz dimenzije sve.
Umij se bistrom vodom
sa izvora nedirnutih.
Pusti da ti vetar lice osuši,
saslušaj mudrosti što ih nosi.
I nestani na trenutak, samo,
tamo gde se sve sažima,
gde se mire misli i osećanja.
Pospi malo praha čarobnog,
vrati se dugom što će nastati.
Pogledj me, osmehni se,
položi dlan na moj pruženi,
preklopi moju, svojom linijom života,
bez reči, u tišini.
Ponekad su suvišne.
Greh i oprost
2015.
Ja sam neuzvraćena reka;
Od sunca naglavačke i opet.
Da ga okreneš moj svet te čeka.
u dogovoru sa pustim snom.
Proleće bez nas cveta, cveta…
Ja sam stari madrac;
Od zagrljaja neba i opet.
U vrtoglavom stihu, zar sreća,
nečijih grudi da i ja rastem
uz taktove cveća, cveća…
Ja sam prohujala mladost;
Svih junaka sa Peleponeza.
U džepovima meseca i opet,
tvoj grad od smole i pruća,
sakriven je život, otet, otet…
Bezuslovno volim, mora;
Potapanje oblaka u oči, opet.
Na hilajde nemilih prolaznika,
alejom tuđeg neba, presušenih kora.
Ja stojim kao krst podvižnika.
Ja sam neupućeni glasnik;
Drevnih žetelaca u polju, opet.
Stara i osedela munja, soneta.
Medeja i Euridip –
Sreća, odavno, nekom doneta.
Krhko i plavo dajem krv;
Pticama drugih gradova i zemlji, opet.
Slavim sebe kao praznik, blagdan.
Na ušćima, ponorima, drvetu bez kiše,
Naslikanim vodama, bedni sam crv.
ZLURADIH IGARA PLODOVI – Mirko Popović
uljuljkujte djecu u kolijevkama
lažnih nada, dijelite ih po boji
po ne/sklonosti religiji
po jednoumnom odabiru konfesije
Ljubavi bezvremene – Jovana Živković
Ljubavi bezvremene
Pričaj mi lepo kao što ti znaš,
Pričaj mi tako, da sete
zamene iskrice sreće
Pričaj mi priče što na tvoju mladost sete,
jer tako uz mene ostaćeš zauvek mlada.
Pričaj mi lepo,
i bodri me,
toplim zagrljajem smiri me,
jer znam da voleti je slepo.
Pričaj mi jer ti
ne pričaš kako je bilo,
ti pričaš kako će lepo u trenutku tom biti,
Pričaj mi kako se mesec suncu u zagrljaj svio,
Pričaj jer tako znaš samo ti.
Pričaj mi priče,
ne ispričane davne,
pričaj mi one što na tebe liče,
pričaj, i dok se sećaš ponovo proživi te dane.
Настави са читањем “Ljubavi bezvremene – Jovana Živković”
S JUTARNJOM SVJETILJKOM – Mirko Popović
ono kad pamtiš osmijeh jesenjeg cvijeća
želju koja se za tobom osvrće
Настави са читањем “S JUTARNJOM SVJETILJKOM – Mirko Popović”
Lutak
2012.
Reči poput vatre, vetra i vode –
čije slovo vatreno stoji,
na rubu največnije slobode!
Poljubcima nebo lako oboji.
I mramorni kamen plaši,
umećem najženstvenijih misli.
Da prljavom haljinom – polenom praši,
zvuk kapi sa ulice pokisli;
Kao notama mraz je donet.
U najtopliji srca kutak,
gde odeven sam kao sonet
i dremežljivo pevam kao lutak.
Reči što se brane od reči,
jesu poezija divna samo.
U srži gde misao kleči
zaključaj tiho ljubav tamo.
Srećna porodica
Kao u svakoj mrtvoj bajci
tama utihne u krvi.
Onda On senku mojoj Majci,
zgazi bez reči poslednji i prvi;
I mrtvu tišinu praznih boca;
Kao na filmu da gori rola,
glavna glumica, Ona ujede mog Oca –
i posle magle digne se istina gola!
Ne želim više da išta želim;
Reklo bi dete povrh svega.
U grehu se raspadam i veselim,
nad trulim telima nje i njega.