Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA

Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA
Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA, HOLANDIJA

Kliknite na link da pročitate intervju:

Osa News: SAŠA MILIVOJEV NA NASLOVNOJ STRANI ORANGE STAR MAGAZINA

 

NOVI BROJ OSA MAGAZINA SAŠA MILIVOJEV

Visits: 574
Today: 8
Total: 361319

Ćutanje

Sjaj prvog zraka sunca iscrtava ti lice,
podiže ti krajeve usana, otvara te,
kao što cvetu otvara latice.
Već naćuljene, plavičaste trube ladoleža
osluškuju tišinu biserne zore.
Ćutimo.

Uspavana čula budi koketni miris jutarnje kafe,
a ja mislima listam slojeve nezaborava.
Složilo je vreme zajedno i radosti i tuge,
neprospavane noći i najlepše snove,
reči, koje duboko prodiru,
i kad pogode da zaboli, i kad nežno dodirnu.
Isplelo je sva osećanja u mreže finog tkanja,
i znam da sada ne trebaju reči, dovoljna su ćutanja.
I ćutimo.

Sasvim obasjanu, dodajem te u nezaborav.
Prekerivam lepotom nestvarnom
istinu prožetu, upletenu:
da si ptica ranjenih krila,
što odlazi kad rane zarastu.
A ja ću, po mojima, pamtiti
sve što si sa mnom delila.
Pamtiću i ovu tišinu.

Visits: 81
Today: 1
Total: 361319

ЉУДИ ОД КАМЕНА- Душан Комазец

Пренута у тишини дах слутњи немих љуби

врлетна стена којој јецај столетних звона

нуди копрену бола, позну јесен, јер она

тугом камених снова обличје своје губи.

 

Свуд наололо руде необична знамења

поређана у низу. Од њих вајари стари

дрхтавом руком клешу ко’ слепи неимари

обезглављене бисте. Вапај тужног камења.

 

Као недовршени људи немог камена

изничу у тишини ти потомци мраморја.

Незаруђени ликом стреме висини горја,

ал’ их стално спутава гордост  моћних стамена.

Visits: 119
Today: 0
Total: 361319

Sve je moguće – Ivica Radin

Ponesi osmeh sa lica mog,
neka ti bude amajlija,
i prstohvat praha čarobnog,
u meni što si stvorila.
Pođi, jedrima punim vere,
noćima vedrim,
tragom zvezdanim,
do novog kontinenta,
i na njega zakorači.

Udahni mirise začina retkih.
Prođi stazama željenim,
kroz dimenzije sve.
Umij se bistrom vodom
sa izvora nedirnutih.
Pusti da ti vetar lice osuši,
saslušaj mudrosti što ih nosi.
I nestani na trenutak, samo,
tamo gde se sve sažima,
gde se mire misli i osećanja.

Pospi malo praha čarobnog,
vrati se dugom što će nastati.
Pogledj me, osmehni se,
položi dlan na moj pruženi,
preklopi moju, svojom linijom života,
bez reči, u tišini.
Ponekad su suvišne.

Visits: 120
Today: 0
Total: 361319

Greh i oprost

2015.

Ja sam neuzvraćena reka;
Od sunca naglavačke i opet.
Da ga okreneš moj svet te čeka.
u dogovoru sa pustim snom.
Proleće bez nas cveta, cveta…

Ja sam stari madrac;
Od zagrljaja neba i opet.
U vrtoglavom stihu, zar sreća,
nečijih grudi da i ja rastem
uz taktove cveća, cveća…

Ja sam prohujala mladost;
Svih junaka sa Peleponeza.
U džepovima meseca i opet,
tvoj grad od smole i pruća,
sakriven je život, otet, otet…

Bezuslovno volim, mora;
Potapanje oblaka u oči, opet.
Na hilajde nemilih prolaznika,
alejom tuđeg neba, presušenih kora.
Ja stojim kao krst podvižnika.

Ja sam neupućeni glasnik;
Drevnih žetelaca u polju, opet.
Stara i osedela munja, soneta.
Medeja i Euridip –
Sreća, odavno, nekom doneta.

Krhko i plavo dajem krv;
Pticama drugih gradova i zemlji, opet.
Slavim sebe kao praznik, blagdan.
Na ušćima, ponorima, drvetu bez kiše,
Naslikanim vodama, bedni sam crv.

Visits: 60
Today: 0
Total: 361319

ZLURADIH IGARA PLODOVI – Mirko Popović

 

 

uljuljkujte djecu u kolijevkama
lažnih nada, dijelite ih po boji
po ne/sklonosti religiji
po jednoumnom odabiru konfesije

Настави са читањем “ZLURADIH IGARA PLODOVI – Mirko Popović”

Visits: 33
Today: 0
Total: 361319

Ž E Z L O – Željko Perović

Ovu sam pjesmu napisao dok sam mladovao. Ljubav se ponekad poigra sa nama, kao  nenadan vjetar što cvjetak od stabljike otrgne i ponese na drugu stranu livade. Ja sam svoj cvjetak u stihovima sačuvao i kad poželim ljepotom dušu da obradujem krenem u suprotnom pravcu da Žezlo dotaknem!

Jedino ljubav može da razboliti i kao najbolji lijek od bolesti da izliječiti! ŽeSP

Ž E Z L O

Polagano idem u suprotnom pravcu
Načinih pokret isto ko da hoću
Podići žezlo što osta od tebe
Al bolje je tako nek u sjenci vene

Tragovi moji ostaše u pijesku
Zavejana mašta već polako ledi
I kad kiše padnu a proljeće dođe
Umoran i sjetan ja ću biti ovdje

Ne možeš mi ništa a možda je i bolje
Otići što dalje iz ovoga svjeta
Osjećaj je ljepši kada niko ne zna
Kom pripade i bez žezla čedna!

ŽeSP

Visits: 169
Today: 1
Total: 361319

Ljubavi bezvremene – Jovana Živković

Ljubavi bezvremene

Pričaj mi lepo kao što ti znaš,
Pričaj mi tako, da sete
zamene iskrice sreće
Pričaj mi priče što na tvoju mladost sete,
jer tako uz mene ostaćeš zauvek mlada.

Pričaj mi lepo,
i bodri me,
toplim zagrljajem smiri me,
jer znam da voleti je slepo.

Pričaj mi jer ti
ne pričaš kako je bilo,
ti pričaš kako će lepo u trenutku tom biti,
Pričaj mi kako se mesec suncu u zagrljaj svio,
Pričaj  jer tako znaš samo ti.

Pričaj mi priče,
ne ispričane davne,
pričaj mi one što na tebe liče,
pričaj, i dok se sećaš ponovo proživi te dane.
Настави са читањем “Ljubavi bezvremene – Jovana Živković”

Visits: 1683
Today: 1
Total: 361319

S JUTARNJOM SVJETILJKOM – Mirko Popović

 

ono kad pamtiš osmijeh jesenjeg cvijeća
želju koja se za tobom osvrće

Настави са читањем “S JUTARNJOM SVJETILJKOM – Mirko Popović”

Visits: 60
Today: 0
Total: 361319

Lutak

                                               2012.

Reči poput vatre, vetra i vode –
čije slovo vatreno stoji,
na rubu največnije slobode!
Poljubcima nebo lako oboji.
 
I mramorni kamen plaši,
umećem najženstvenijih misli.
Da prljavom haljinom – polenom praši,
zvuk kapi sa ulice pokisli;
 
Kao notama mraz je donet.
U najtopliji srca kutak,
gde odeven sam kao sonet
i dremežljivo pevam kao lutak.
 
Reči što se brane od reči,
jesu poezija divna samo.
U srži gde misao kleči
zaključaj tiho ljubav tamo.

Visits: 50
Today: 0
Total: 361319

RAT MIRU – Željko Perović

Ove sam stihove pisao u teškim uslovima ratnog dešavanja u gradu mog rođenja, gdje sam provodio najljepše dane života, a onda preko noći sve se promijenilo i ljudi i slike grada.
U pjesmi poredim “zvjer” sa automobilom koji su vozili noću, uz veliku brzinu bez osvjetljenja, u gradu bez svjetla, da unese strah i nesigurnost u one što su za mir molili!
Svoje boli, teškoće i želje, čovjek u molitvi sa tišinom djeli, da vrata duše otvori i nadu za bolje sutra unjedri! ŽeSP

RAT MIRU

U raskošnom sjaju uličnih svjvetiljki
Grad se bestidno kupa
Sa pločnika košmar u zidine se strpa
A tajac na tren avet probudi
Što bjesna iskoči iz brloga svoga
I poput ranjene zveri zviždukom projuri
A zvona budna ponovo prevaru slute

Kroz odškrinuta vrata prošlosti davne
Zaleđena umovi ulaze da stvarnost kazne
Rukama prijete svjetlima koja se gase
I kliču izlazite napolje napolje iz stana
Država se ruši kida kanađana i slama
A zvona budna ponovo prevaru slute

Tišina hulija ko krvnik za gušu steže
Pogledom pratim otrgnute sjene
Što bezglavo jure al pune sreće
Mjesecu kliču i kroz zube reže
A zvona budna ponovo prevaru slute

Ćutanje pitam kako razumjeti ove ljude
Što u miru za mir marširaju
Udobnosti svojoj rat prizivaju
I narod Srpski četništvom nazivaju
A zvona budna ponovo prevaru slute!

ŽeSP

Visits: 178
Today: 1
Total: 361319

Srećna porodica

Kao u svakoj mrtvoj bajci
tama utihne u krvi.
Onda On senku mojoj Majci,
zgazi bez reči poslednji i prvi;

I mrtvu tišinu praznih boca;
Kao na filmu da gori rola,
glavna glumica, Ona ujede mog Oca –
i posle magle digne se istina gola!

Ne želim više da išta želim;
Reklo bi dete povrh svega.
U grehu se raspadam i veselim,
nad trulim telima nje i njega.

Visits: 181
Today: 0
Total: 361319

ZIMSKI SNJEŽNI DANI – Željko Perović

Prvi zimski i snježni dani u mene promjene unesu, tijelo mi pahuljama raznježe i obraduju, na djetinjstvo podsjete i srce raskucaju, da u zagrljaju potražim toplinu, sa ljubavi da se grijem!

Ko zna da voli on ljubav nosi u sebi i ljepotu vidi u svemu oko sebe! ŽeSP

ZIMSKI SNJEŽNI DANI

Zimski dugi i hladni dani
Trebaju rame
Trebaju ruka milovanje
Trebaju poljupce sočne

Da ljubav ohrabre
Da prigrle hladne zimske dane
Da srca utople
I poglede na bjelinu sviknu

Trebaju ljubav pravu
Koja će riječ svaku
U cvjetak obojiti i pričom dočarati
Ljepotna zelena i cvjetna polja!

ŽeSP

Visits: 253
Today: 2
Total: 361319

НЕМИРИ – Душан Комазец

На путу кроз живот сустигла ме туга.
Тихи вапај жене  што би да заплени
све мирисе, боје које нежна дуга
шаље с дахом ветра до свих чула њених.
 
Хтео бих да плачем, нестале су сузе.
Из усахлог зденца само пустош стиже.
Сад проклињем тебе и оног што узе
срећу, јер ми оста чемер што се ниже.
 
Немирна се душа расплињује свуда.
Хоће да нестане са сутоном гора.
Не дам јој да оде, али она худа
неће зраке сунца. нити уздах зора.
  Настави са читањем “НЕМИРИ – Душан Комазец”

Visits: 132
Today: 2
Total: 361319

Voda koja nije voda

Na mojoj reci obala nema,
ni leva, ni desna,
a kamoli istok ili zapad.
Moja reka u vašim mislima drema.

I voda nikud ne otiče,
ni dole, ni gore,
ni ka čoveku, a ni u more.
Ona se samo ljubavi dotiče.

U tom miru, peska šum.
Sa tog virovitog dna,
kao reč moje glave,
klizi niz jezike tuđe
i spava s decom vašeg sna.

U njojzi život drukče diše.
I sunce se rađa leđima.
U jutra kao pod zemljom,
ta reka je vizija i večnost –
ona se mojom poezijom piše!

Visits: 190
Today: 0
Total: 361319