НЕБА  ТАЈНА – Андреја Ђ. Врањеш


НЕБА  ТАЈНА

Када отвориш очи од неба,
скренеш на себе сву светлост света,
зауставиш зуј пчела у пољу,
вртњу у Свемиру, немир планета.

А кад прстима Месец дотакнеш,
наљутиш Сунце, да и дрвеће тад полуди,
птице престану да се гнезде,
постану шашаве као људи. 

Немој да се играш са косом просутом својом,
осмеси су твоји невраћени дугови,
трг Navonе ти си a не Ponte Rosso,
због тебе квадрати, постају кругови.

Остави ту твоју дрскост радости,
нека је скупљају они надмени,
ја идем некуд, себе да оставим,
дубоку плавет да заборавим.

Настави са читањем “НЕБА  ТАЈНА – Андреја Ђ. Врањеш”