Интервју са сликаром и песником мр Ратком Тодосијевићем Баћом

Rating: 10.00/10. From 5 votes.
Please wait…


Ратко Тодосијевић Баћо, Крушевац – слика на ФЕДРАРУСликарство и поезија не мењају свет, али га чине лепшим – Љубодраг Обрадовић
  • Ратко, са тобом сам започео сарадњу у култури, још давне 1997. године, када је у оквиру ФЕДРАРА организована прва ЛИКОВНА ИЗЛОЖБА у нашој средини, а била је то изложба твојих слика. Како данас после 20 година постојања ФЕДРАРА гледаш на тај почетни ентузијазам и целокупни рад ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ ФЕДРАРО, чији си оснивач и дугогодишњи селектор практично био ти?

Тачно је да смо крајем прошлог века почели сарадњу у култури, и то жељом културних прегаоца и посленика, организационог одбора ФЕДРАРО и твог лично, да ја са самосталном изложбом у оквиру СУПЕС-а будем део општег програма ФЕДРАРО. Обзиром да сам рођен у Треботину, ту сам стекао основно образовање, нацртао први цртеж, слику, предлог је једногласно прихваћен. Средина у којој сам рођен, моји школски другови су чули да се ја поред официрског позива бавим и сликарством. Сви су са великим задовољством то прихватили, а задовољство је било обострано и за мене је то била прилика да се одужим завичају у коме сам одрастао, и који ми вечно остаје у души. На одбору смо основали и ликовну колонију ФЕДРАРО. На првој колонији је учествовало 7 уметника, сликара и вајара која је одржана 1998. године. Касније се број учесника мењао, не само бројчано неко и у квалитету. Кроз досадашњих двадесет прошло је доста сликара аматера, академских сликара, вајара, карикатуриста, сликара наиве, разних професија професора ликовне културе, историчара уметности, радника, лекара, правника и др… На ликовним колонијама су учествовали сликари Расинског округа али и сликари из ширег окружења. Посебно бих истакао учешће завичајних сликара, добрих, талентованих младих што је и био један од циљева стварања ликовне колоније.У једној проширеној реченици ти могу одговорити како данас гледам после двадесет година трајања ФЕДРАРА, СУПЕС-а и ликовне колоније. Био је то леп и трновит пут, добро утабан са пуно ентузијазма, рада, зноја, кога у наредном периоду, са још већим радом, жаром и новим садржајима треба асфалтирати, мало шале, али наставити у нове победе.

  • Откуд то да један пуковник почне да слика?

Ја сам са сликарством почео да се бавим још као питомац, студент Војне академије 1966. године. До добијања чина пуковника имао сам 28 самосталних и преко 6о колективних изложби. Преко 100 ликовних колонија у земљи и међународних, студијских ликовних путовања, смотри, симпозијума, бијенала… Више од 18 значајних награда, признања, повеља. Једна од значајнијих новембарска награда за сликарство и допринос културном стваралаштву СР Југославије. Моје слике се налазе по градовима на свим континентима.

  • Био си на бројним колонијама. Која је то чаробна моћ која привлачи сликаре да заједно сликају и друже се?

Тачно је да сам учествовао на великом броју ликовних колонија и ликовних саборовања у земљи и иностранству. Свака од њих има посебан доживљај, дух, обележје, згоде и незгоде, упознавање знаменитих места у коме су се одржавале, дружење, па и љубав.  Ух, куд поменух љубав.  Знаш после целодневног рада, уследи вечера са дружењем, попије се по која више, кренем на ноћни-рано јутарњи одмор, промашим број собе, „извини колегинице“, „ништа, само затвори врата“. Кренем према вратима и таман да их затворим, нова команда „али са унутрашње стране“?

  • Ти си једини сликар кога ја знам који најчешће поклања своје слике, док их остали продају. Како и зашто је дошло до таквог твог приступа у улажењу твојих слика у станове пријатеља.

Слика као уметничко дело, има вредност ако је у галеријама, музејима, значајним установама, код колекционара, приватним збиркама… Јер њихову вредност у тим културним објектима дају квалификовани људи, историчари уметности, кустоси, људи од струке. Друга вредност слике уметниковог дела је она коју одређују сами аутори. Због економске моћи купаца цена није мерило вредности. Ја спадам међу скупљим сликарима у нашој средини. Често купци желе слику, а не могу то да покрију ценом. Ја им испуним жељу и поклоним им слику од срца. И сам сам у животу много пута осетио да оно што сам желео, нисам могао да остварим. Сада сам у могућности да то другима учиним и ето ја то радо чиним и чинићу у будуће.

  • И кључно питање за овај интервју, као познати и цењени сликар, одлучио си да пишеш поезију, зашто? Може ли се поезијом лакше него са сликама мењати свет?

Сматрам да су то две области уметничког стваралаштва, које имају доста заједничког. И једна и друга користе моћ највећег уметника, природе. Добар песник, приповедач, романописац, својим казивањем и описивањем места догађања, ликова, ствара слику код читалаца, док сликари стварањем дела, рецимо пејзажа, исликавају поезију. Сигуран сам у једно, да обе области уметничког стваралаштва, ако не мењају свет, сигурно га чине лепшим, а условно га и мењају. Бавио сам се и раније писањем поезије, али сам предност давао својој условно речено првој љубави, сликарству.

Интерју узео Љубодраг  Обрадовић
Крушевац, фебруар 2017.
Објављено у књизи УКРОТИТИ ЕТАР

 

 

Visits: 1459
Today: 1
Total: 862865

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif