Дан: 9. фебруар 2021.

ПЕСМЕ 2021. ГОДИНЕ и песме месеца за 2021. годину

Поштовани посетиоци, драги песници,

Привели смо постепено самом крају избор песме године за 2021. годину. Наиме, изабрали смо песме месеца за 2021. годину, а бирао их је Драгојло Јовић, члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Затим је жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ направио свој избор, а затим су, од најбољих песама по месецима у прошлој 2021. години посетиоци сајта одабрали песму 2021. године. Коначне резултате објављујемо сада…

Жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ је радио у саставу: Драгојло Јовић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Гласање је било неизвесно и интересантно, јер су све песме одличне, па је и резултат да смо за песме 2021. године одабрали две песме. То су песме: Душана Комазеца НЕМИРИ и Саше Миливојева СВЕТСКИ БОЛ  па их данас (22.01.2022.) објављујемо. Овога пута се гласање стручног жирија и посетилаца сајта поклопило, с тим да је по гласовима посетилаца сајта, прва била песма Душана Комазеца НЕМИРИ, а друга песма Саше Миливојева СВЕТСКИ БОЛ. Уживајте у одабраним песмама.  /Уредник сајта Љубодраг  Обрадовић/

Дакле, титулу песме 2021. године по гласовима жирија понеле су равноправно песме:

 


Душан Комазец
НЕМИРИ

На путу кроз живот сустигла ме туга.
Тихи вапај жене  што би да заплени
све мирисе, боје које нежна дуга
шаље с дахом ветра до свих чула њених.

Хтео бих да плачем, нестале су сузе.
Из усахлог зденца само пустош стиже.
Сад проклињем тебе и оног што узе
срећу, јер ми оста чемер што се ниже.

Немирна се душа расплињује свуда.
Хоће да нестане са сутоном гора.
Не дам јој да оде, али она худа
неће зраке сунца. нити уздах зора.

Маме ме даљине. Нестало   је моћи
да устанем, зато разбуђујем тмине.
Ко’ пустињак смерни чамим у самоћи.
Живим од безнађа, призивам тишине.

Гле, тамо у даљи певају славуји!
Нестају тишине и прошлости сене.
Спознање ме прекри с временом што хуји:
Волео сам, јер си ти волела мене.

И сада, иако нека друга жена
краде ми уздахе, свуд’ лепоту шири.
Прошлост ме прекрива велом успомена.
С првим дахом јутра буде се немири.

(C) Душан Комазец

Saša Milivojev, PALM JUMEIRAH, DUBAI, UNITED ARAB EMIRATES.
Saša Milivojev, PALM JUMEIRAH, DUBAI,
UNITED ARAB EMIRATES.

 СВЕТСКИ БОЛ

И у овом веку
Реке крви теку
Бомбе одјекују
Децу убијају
Главе одрубљују
Милиони гладују
Бoлeсти прождиру
А ти певаш

Дрхте вешала
Долине лешева
У сланим сузама
Гнојним ранама
Плен смо вранама

Гњила црева
Гладним вуковима

Срушена кућа
Мали дечак јеца
Над телом мртвог оца

Срушене шкoлe
Храмови и мостови
Вриште крвави сватови

Мали бели сандуци
Мајчински јауци
Изнад Урана
Чују се болни урлици
У лудилу бунцају песници
А ти ћутиш

Очи су ти извадили
Кад су ти ћерку силовали
Жицом задавили
Браћу су ти отели
У подруму их муком мучили
Металним цевима
Прсте им ломили
Тестерама лобање отварали
Ноге колима растргали
Удове мачетама одсецали
Кожу с леђа одрали
Шлепере лешева
булдожерима закопавали
Кости путевима забетонирали
Бунар без дна телима напунили
Приђи ближе
Погледај дoлe
Бескрајни мрак дубине
Да чујеш мук васионе

Невино око искром светлуца
Немоћно на земљу падају деца
Отровна пена цури им из уста
Пуцају румена отечена лица

У задњој молитви
Свештеници распети
Смеју се на ломачи

Нежни бели анђели
Као јато птица одлетели

Будном ишчупајте и мени
Срце из груди
Нека твоја златна лађа
заплови
Да наздравите поново
Чашом крви
А ти гледај и ћути

  (C) Саша Миливојев

Настави са читањем “ПЕСМЕ 2021. ГОДИНЕ и песме месеца за 2021. годину”

Sećanja na ljude

Više me ne muče snovi,
već i sanjivi, portreti.
Više mi je i tuga, poznanik,
kao neki bezvoljni, zadatak novi;

Mrska šetnja, popločanim gradom,
hajde da priznamo, sve smislu.
Da smo, zalud, odbegli brdima,
u ravnicu, za voljenom nadom.

Danas, možda i budemo ljudi,
mirisa finih, ispeglanih, čistih rita;
Kojekude, možda se i savest probudi,
pa nas, gorko, o lutanjima zapita.

Više me ne muče snovi,
već i sanjivi, portreti.
Više mi je i tuga, poznanik,
kao neki bezvoljni, zadatak novi;

Настави са читањем “Sećanja na ljude”

СУДБА – Душан Комазец

Одувек ме прати зло минулих дана
попут туге, која у бесаној ноћи
нежно затрепери као суза рана,
што крене, а не зна којом стазом поћи!
 
Залуд је што хоћу судбу да променим
и у жару битке пун сам жеља, хтења.
Иако понекад њене моћи пленим
осећам да ипак она мене мења.
 
Сам, као тишина у залеђу мора
пребројавам боле што сећања буде
на поразе давне и свитања зора
због облака које никад не заруде.
 
Сустиже ме време неких сурих дана.
Залуд’ душа смерна праскозорја иште,
кад у судњем дану од вечности ткана
прекриће ме тама, прах пепелиште???

NJENO PROLJEĆE BI U GRANE U LIŠĆE U KORIJENJE – Mirko Popović

 

 

Ona se ne glasā bučno
Njenom se prisustvu-kušnji
Drhtavo otimam i tek
U riječi smještam
Djetinje iskrice njenih očiju

Настави са читањем “NJENO PROLJEĆE BI U GRANE U LIŠĆE U KORIJENJE – Mirko Popović”