
НЕБА ТАЈНА
Када отвориш очи од неба,
скренеш на себе сву светлост света,
зауставиш зуј пчела у пољу,
вртњу у Свемиру, немир планета.
А кад прстима Месец дотакнеш,
наљутиш Сунце, да и дрвеће тад полуди,
птице престану да се гнезде,
постану шашаве као људи.
Немој да се играш са косом просутом својом,
осмеси су твоји невраћени дугови,
трг Navonе ти си a не Ponte Rosso,
због тебе квадрати, постају кругови.
Остави ту твоју дрскост радости,
нека је скупљају они надмени,
ја идем некуд, себе да оставим,
дубоку плавет да заборавим.
САМЕ
Загледане у цик,
залутале две звезде драме,
ноћас их је било безброј,
у црном пољу таме.
Њих две бледе после зоре,
наставиле с јутром да се боре.
Каква им је то идила,
још увек се птицом звати,
а бити без крила?
ПИТАЊА РЕТКА
Зашто лептири лете око светиљке? Не знају да ту им је крај, мисле преко ноћи славе се домоћи, или можда желе кроз светлост досегнути вечност?
© Андреја Ђ. Врањеш.