ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Поетски конкурс

Домаћинство „Капија мојсињског неба“ из Макрешана и Хуманитарно удружење „Ми помажемо прикључите се и ви“ из Крушевца расписују трећи међународни песнички конкурс „ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“.

Заинтересовани песници учествују са две песме у две категорије: на духовну тему и слободну тему. Песнику се дозвољава да може да учествује у само једној категорији са обе песме. Песме могу имати највише 28 стихова, писане ћирилицом или латиничним писмом са знаковним обел. ч,ђ,ш,ћ,џ искључиво у ворд документу, фонт роман 12.

Песме слати под шифром у једном фаилу а у другом разрешенње шифре са краћом биографијом и фотографијом. (адреса, телефон и меил) mrkstojadinovic@gmail.com

Настави са читањем “ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Поетски конкурс”

SEĆANJE – Jasmina Dimitrijević

SEĆANJE

Došetah lagano do poznate staze,
koja vodi tamo gde su vinogradi.
Al` suza mi sama krenu niz obraze,
mesto stare loze niko bagrem mladi.

Trnovita kora ogreba mi lice,
ne boli k`o rana sto leži u duši.
Nema više grožđa da pozoblju ptice,
obrasto u korov vinograd se suši.

Kad` bi dragi deda to video sada
puklo bi mu srce od tuge goleme.
Vraćaju me slike kada bejah mlada,
u minule dane, u prelepo vreme.

Pristigoh u zimu iz jeseni rane.
Deda korpu nosi i prti po snegu.
Kao crna slutnja nadleću nas vrane,
naš vinograd stari samuje na bregu.

Настави са читањем “SEĆANJE – Jasmina Dimitrijević”

KAD ĐAVO NADVLADA – Jasmina Dimitrijević

KAD ĐAVO NADVLADA

Stana je i ove noći ležala u krevetu i rukama stiskala  usi da ne čuje zvuke koji su dolazili iz sobe gde su roditelji spavali. Ovo je bila prava noćna mora za nju. Noćima nije mogla da spava i ni sama nije znala kako je išla tako neispavana u školu i bila odličan đak.
Sa velikom nežnoscu je prišla krevetu gde joj je nevinim dečijim snom spavala mlađa sestra i pokrila je. Anka ništa nije čula šta se dešavalo. Čvrsto je spavala. Stana je bila srečna što bar ona nije imala te noćne more.
I nočas se iz druge sobe čulo očevo besomučno vikanje i tihi jecaji  majke koja se trudila da  nju deca ne čuju. Htela je da ih nekako zaštiti od te zveri kakav je otac postao. Od kada je izgubio posao počeo je redovno da pije i ostaje do kasno u kafani gde je i ono malo novca što su imali davao na piće i kocku. Tako pijan je dolazio kući i iživljavao se na jadnoj Smilji koja je sva izubijana nalazila snage da sutradan ide i služi po tuđim kućama da bi imala deci za hranu.

Настави са читањем “KAD ĐAVO NADVLADA – Jasmina Dimitrijević”

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO – Jasmina Dimitrijević

MRTVI SU NAJBOLJE DRUŠTVO

Svetlucaju kapi kiše dok mermernom pločom klize,
k`o da se iz staklastih očiju gorka suza sliva.
Sudbina te vrti u krug,pravi životne reprize,
da jedan nesrećnik stoji pred drugim što tu počiva.

Znam da bi puno rekao ,al` usta ostaše nema.
Samo me sa izbledele slike prazni pogled prati.
I dok se tako gledamo u meni živi dilema
da li će tvoja prošlost znak mojoj  sadašnjosti dati

Neću čitati sa slike kakav ti je život bio.
Sebično ću pričati kako se moj nesrećni ruši.
Neću želeti da znam šta si ti pokojniče snio,

podeliću sa tobom sve ono što nosim na duši.
Shvatam dok ovde pred tobom  provodim zadnje minute,
mrtvi su najbolje društvo,samo slušaju i čute.

© Jasmina Dimitrijević, Srbija

AVET PROŠLOSTI – Jasmina Dimitrijević

AVET PROŠLOSTI

U olujnoj mukloj noći samo bat mojih koraka.
Spotičem se po prašnjavom putu,dok telo ne klone
Na grudi mi naleglo breme, kako dalje iz mraka?
Tumaram bespućem, a strašne  aveti me  progone

Neću okretati glavu i vraćati se u prošlost,
za sobom sam mukom zatvorila okovane dveri.
Iako mi ponos ne da još jednom moliću milost
budućnost da me bar u nekom trenu ne izneveri.

Zavesa davno pala na dasci što se život zove.
Ostah sama kao klovn što se smeši svom tužnom liku.
Zaleđeni osmeh, suze, kako skinuti okove?

Za novu predstavu čekam svoju zadnju priliku
Bezlično, nemo koračam nepoznatim krajolikom
Ranjena,  sa bolnim sećanjem i izbledelom slikom.

Настави са читањем “AVET PROŠLOSTI – Jasmina Dimitrijević”

JOŠ MOJSINJEM ZVONE ZVONA – Jasmina Dimitrijević

JOŠ MOJSINJEM ZVONE ZVONA

Zakrilile crne ptice rodnu grudu sinaita,
zlotvor jači došao im, što se s njinom verom kosi,
smerno ćuti u svom jadu, svaka duša ponosita
ali iz nje čast i ponos, junači se i prkosi.

Po kamenju već krvavom, kolona se tiho kreće,
ispred sebe vide jade, vide pretka gde krvari.
Uzdaše se u svog Boga i u seme ljudske sreće,
sad im ovde u bespuću društvo prave lešinari.

U čistoti svojih duša, nisu znali šta se sprema,
molili se dragom Bogu, o slobodi snove snili,
saznali su da bezbožnik, u grudima srce nema.
Pre polaska ikone su od zlotvora dobro skrili.

Iscrpljeni, gladni, žedni do gore su jedva došli.
Cvrkut ptica i šum reke s njima sada razgovara.
Pomisliše u tom jadu, da su stigli gde su pošli,
dok zaneti tako stoje starac jedan progovara.

Настави са читањем “JOŠ MOJSINJEM ZVONE ZVONA – Jasmina Dimitrijević”

SABOR MOJSINJSKA SVETA GORA U KRUŠEVCU – Jasmina Dimitrijević

I PORED NEKIH PROBLEMA KOJE SMO IMALI I ODLAGANJA KONKURSA ,PRIVELI SMO KRAJU KONKURS ZA SABOR
MOJSINJSKA SVETA GORA U KRUŠEVCU.

ODAZVALO SE 57 PESNIKA IZ 5 DRŽAVA

CENJENI ŽIRI JE RADIO U SASTAVU :

MILORAD KOSTIĆ KNJIŽEVNIK SARAJEVO

PREDRAG JAŠOVIČ KNJIZEVNIK PARAČIN

VELJKO STAMBOLIJA PROFESOR KNJIŽEVNOSTI KRUŠEVAC

NJIHOVU ODLUKU KOJE PESME I PESNICI ZASLUŽUJU NAJPRESTIŽNIJE NAGRADE SAOPŠTIČEMO KROZ NEKOLIKO DANA.

SPISAK PESNIKA ZASTUPLJENIH U ZBORNIKU

Настави са читањем “SABOR MOJSINJSKA SVETA GORA U KRUŠEVCU – Jasmina Dimitrijević”

ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Конкурс


Домаћинство “Капија мојсињског неба” из Макрешана и Хуманитарног удружења “Ми помажемо прикључите се и ви” из Крушевца расписују други међународни песнички конкурс ” ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА “.

Заинтересовани песници учествују са две песме у две категорије на духовну тему и слободну тему. Песнику се дозвољава да може да учествује у само једној категорији са обе песме. Песме могу имати највише 28стихова, писане ћирилицом или латиничним писмом, искључиво у ворд документу, фонт роман 12.

Песме слати под шифром у једном фаилу а у другом разрешење шифре са краћом биографијом и фотографијом (адреса, телефон, меил) mrkstojadinovic@gmail.com

Котизација 1.000 дин. За песнике из других земаља 10 евра. Динарски рачун 325-9300500206693-74 Мирослав Стојадиновић ОТП банка или тек. 061 602 5 833 котизација се уплаћује одмах по обавештења да су песме уврштене у зборник. Конкурс је отворен до 10. августа, 23.г.

Окупљање песника је 16. Септембра, (субота) у оквиру сабора етно стваралаштва уз одговарајућу културно уметнички програм и ликовне колоније, када ће се представити песници и бити проглашени победници у обе категорије а све уз домаћински ручак који ће припремити Удружења жена расинског округа.

Манифестацију и конкурс подржава Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, обезбеђивањем простора за сам конкурс на сајту www.poezija.rs, као и изваштајем са конкура и манифестације на истом сајту.

Окупљање је од 10часова код парохијске цркве Свети пророк Илија у Макрешану.

Пријављивање доласка код организатора
Настави са читањем “ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА – Конкурс”

SAMRTNO PROLEĆE – Jasmina Dimitrijević

SAMRTNO PROLEĆE

Gledam nasmejane ljude što srećni ulicom hode,
sa osmehom na licu dočekuju novo proleće,
moje trnovite staze  nigde me  više ne vode,
jedino meni  sada lasta sa juga ne doleće.
Gledam nasmejane ljude što srećni ulicom hode.

Gazim duboke bare otopljenog martovskog snega,
ko blatnjave cipele, tako mi duša s tugom osta,
verujući  u lažnu ljubav i odrekla se svega,
naša  nabujala reka davno ostala  bez mosta.
Gazim duboke bare otopljenog martovskog snega.

Zagrljeni smo nekada zimu svaku ispraćali,
posle jednog doviđenja ostala mi samo rana,
snove naše i veliku ljubav nismo sačuvali,
krenuo si na jednu, a meni osta druga strana.
Zagrljeni smo nekada zimu svaku ispraćali.

Umorna od bola želim snežne smetove da vratim,
ne veseli me sunce, ni prvo procvetalo cveće,
u zadimljenu krčmu neku  htela bih sad da svratim,
da dignem čašu i nazdravim za samrtno proleće.
Umorna od bola želim snežne smetove da vratim.
Настави са читањем “SAMRTNO PROLEĆE – Jasmina Dimitrijević”

DEDINI OPANCI – Jasmina Dimitrijević

DEDINI OPANCI

Prohujala mnoga leta,al` secanja vecno žive,
zov detinjstva prkosi im pa me srce tamo nosi.
Gde ostala draga kuća,gde su rodne nase njive,
proplancima  livadice gde trčasmo nekad bosi.

Lutanja je bilo dosta,rodnoj grudi hrle noge,
al taraba porušena,kapija je pala stara.
Mala kuća oronula uspomene čuva mnoge,
na basamku dragi deda ko da jošte tu odmara.

Oko mene svuda pustoš,stara trešnja osušena.
Nekada sam tako srećna plodove joj ubirala.
Verala se po njoj deca,behu lepa ta vremena,
sada suva samo pati,što imala tad je dala.

Muk, tišina oko mene, nikog nema da me čeka.
Samo cvrkut neke ptice u strehama što se skriva.
Od rastanka prohujalo skoro pola moga veka,
pa se pitam što je tako, dal` sudbina možda kriva.

Настави са читањем “DEDINI OPANCI – Jasmina Dimitrijević”