И ДОЋЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН
И дође тако по неки дан
Ниодкуда наиђе ти сета.
У грудима те нешто тишти
А свака ситница ти смета.
И дође тако по неки дан,
срце те у грудима боли.
Осећаш се у гомили сам
Мислиш да те нико не воли.
И дође тако по неки дан,
у очима ти заискре сузе.
Плачеш, а не знаш разлог прави,
Мислиш да ти живот срећу узе.
И дође тако по неки дан,
када ти ни до друштва није.
Сам у тишини своје собе
пожелиш неког да те свије.
И дође тако по неки дан,
мораш да га преспаваш сама.
Јутро ће осванути лепше,
Из душе нестати тама.
© Јасмина Димитријевић, Србија
(Прочитано: 104 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.196 пута)