Добродошли!
Хајде да љубави дамо шансу
Да макар један трен заискри
Разнежи се и размигољи
Па вратимо се стварности исти!
Твој трептај ока ко слатка варка
Речи љубави безрезервне
Нека се царица устоличи
Тај златни дан за тебе и мене!
Дај буди храбри морепловац
И баци сидро услед тмине
Поларна светлост нек те обгрли
Има љубави, нек те не брине!
Ма пусти само пролазне ствари
Дане огољене па умивене
Окићене сатима беспућа лудих
Живи да вечност у нама крене!
ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ
Премијера драме Љубомира Симовића „Путујуће позориште Шопаловић“ у Југословенском драмском позоришту, 8. марта 2020. године
Режија, сценографија и избор музике: Јагош Марковић
Ово је једна од најбољих инсценација најкомплексније драме Љубомира Симовића.
Пред нама је поетско, филозофско и иронијско позориште – од оне врсте која својим онтолошким промишљањем стварности и уметности често зна да засени и најбољу редитељску „опрему“.
Али, овде то није случај! На сцени су снажан, вишезначан текст и његово моћно и маштовито усцењивање који показују врхунске могућности театра као можда понајбољег репрезентанта свеколике уметности. У ову представу су инкорпорирани бројни облици позоришта, почев од античког, преко шекспировског – до знамените театарске институције: путујућег позоришта, које напокон, после бројних фактографских, чак теоријских студија, анализа и истраживања друге врсте, заслужено улази у наслов једне велике драме и представља инспирацију и подстицај на размишљање о свим (или бројним) облицима сценске уметности и њеног дослуха са стварношћу, не само минулом и садашњом него и са будућом.
Настави са читањем “ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић”
ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА…
Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…
Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.
Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.
Њене су усне
брбљале нешто без везе,
о људима, о пролазности,
о деци, цвећу…
Њене су усне
брбљале неке глупе речи,
као да јој није стало до мене.
Настави са читањем “ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић”
Зашто је важно да означите КАТЕГОРИЈУ ?
Зато што тако добијате, фактички свој сајт. Наиме. кад кликнете на КАТЕГОРИЈУ са Вашим именом и презименом, све Ваше песме (ако сте правилно обележили КАТЕГОРИЈУ) биће на почетној страни сајта.
Ево, рецимо кликните на категорије: Marina Adamović или Dragojlo Jović или Audio и видећете шта ћете добити на првој страни…
Љубодраг Обрадовић, власник и уредник сајта
Настави са читањем “Oзначите КАТЕГОРИЈУ приликом постављања Ваше поезије!”
ne dozivaj
mala umorna znamenja
ne pamte te
davno izvijena
prema suncu
Чије су оно вране над нашом њивом брате
које васцелог дана краду твој безмерни труд?
„Да л’ су те црне сенке у стопу што нас прате
предзнаци нових зала и тужних обзорја руд”?
Од њих се не види небо нит’ сунца најлепшег плам.
Минуо пој је птица, веселих воћњака руј.
Тишина свуд’ је ледна као да ближи се крај,
само долином сетном ветра се пролама хуј?
Сваком сузом из ока што пече као пламен
призиваш дах олује за поља жедна кише,
а небо немо ћути, тврдо ко’ мрамор камен?
Са поветарцем туге поток ти с’ лица брише.
Рођени крви моја, живиш ван времена злог,
не знаш зашто нас стално обзорја тужна плаше?
Ово је опомена, Вишњи нас кажњава Бог,
јер вране изнад њива, све су то сенке наше!