SUSRET-SANJA LUKIC

SUSRET

Otkidaš se od duše,

kao česnica sa prstiju majke dok je mijesi..

Kao kap sa ledenice pod bljeskom sunca..

Otkidaš se od duše,na beskonačnoj putanji naših misli.

Sreli smo se a sve puteve  obišli.

Na svim kaldrmama gosti bili ploveći po blijedoj mjesečini..

(C) Sanja Lukić

Visits: 218
Today: 4
Total: 184168

ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш

ВИДОВДАН

                                                                                                               Граду КРУШЕВЦУ.
Изњедрио путеве висине,
досањана  вечност у времену кругу,
јунака дивних подигнута главо
 једина славо која славиш тугу.

Видовдане наши су невиди,
у твојему виду угледали наду,
од када смо радост изгубили,
још нас оних нема као да нас краду.

Термопилу српски, симболу вере,
граничниче докле, какви ћемо ићи
 и кад смо без Сунца северни, ледени,
док имамо тебе јужни ћемо стићи.

Од када нас има испод свода бола,
ми бијемо увек битке неких доба,
ореолски обасјаваш путеве наше,
да нам тмине туђе разум не помуте,
да нам туђи греси име не заплаше.

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш”
Visits: 145
Today: 1
Total: 184168

TAJ KAMEN CJELIVAJUĆI – Mirko Popović

Možda je siječanjska
noćna tama
ogrnula nepoznatu djecu
što cijelu noć jecaju

Настави са читањем “TAJ KAMEN CJELIVAJUĆI – Mirko Popović”

Visits: 64
Today: 1
Total: 184168

ВОЈНИЧКА ТУГА- Душан Комазец

Обала пуста, дан убог, тужан.

Галеб у даљи пркосним летом

висине пара.Ја сам са сетом размишљам: Боже, коме сам дужан

кад ме кажњаваш судбином клетом?

Бачен сам овде ко’ да сам кужан.

 

Јауче ветар, хоћу да летим

заједно с дахом који све носи,

с облаком који бисере роси

до места где је срећа се свила.

Покушај бедан, јер се присетим:

Давно су моја скресана крила.

 

Као Прометеј окован камом

лелечем, сви су утихли звуци.

Једино вали ко’ горски вуци

реже и беже, смију се бедни

као да знају да ће са тамом

пристићи опет тај ветар ледни.

 

Захуја опет, бије до кости

дах оштри који бедног ме љуби.

Пријатељ месец нагло се губи.

Понекад само извири крадом

и бога моли да ми опрости

све грехе, да ме подари надом.

 

Нечуј све скрива бескрајним велом

док у тишини грубо ми суди

војничка туга што стално руди,

а усамљеник на мртвој стражи

с пушком у руци као опелом

у мору снова утеху тражи.

 

Ја, рт Камењак, галеб и море.

Преко Латини, пучина плава.

С криком се буде пламене зоре

док шума борја још увек спава.

 

Visits: 95
Today: 4
Total: 184168