ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш

ВИДОВДАН

                                                                                                               Граду КРУШЕВЦУ.
Изњедрио путеве висине,
досањана  вечност у времену кругу,
јунака дивних подигнута главо
 једина славо која славиш тугу.

Видовдане наши су невиди,
у твојему виду угледали наду,
од када смо радост изгубили,
још нас оних нема као да нас краду.

Термопилу српски, симболу вере,
граничниче докле, какви ћемо ићи
 и кад смо без Сунца северни, ледени,
док имамо тебе јужни ћемо стићи.

Од када нас има испод свода бола,
ми бијемо увек битке неких доба,
ореолски обасјаваш путеве наше,
да нам тмине туђе разум не помуте,
да нам туђи греси име не заплаше.

Настави са читањем “ВИДОВДАН – Андреја Ђ. Врањеш”