Дан: 22. јануар 2021.

Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНО

Са нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.

Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић


Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић

Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”

Saša Milivojev – THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER

Saša Milivojev / 2021
Saša Milivojev / 2021
Saša Milivojev

THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER

The sun has stopped.
The mankind has fallen
Evil has carried the day
Blowing the angels away

One and all is just as lonely
The lost are wandering the world
Abandoned, heartbroken
Their traces, as if they never were before
There is Love no more

Somewhere, away from the wicked
Night is yearning for the sun
Where the endless pit finishes
Where the dream extinguishes
The wound has healed
The song rendered speechless
In pursuit of redemption
Poet was left voiceless.

Where there are no tears
no shoulder to cry on
no time to repent
no chance to forgive

Where there is no misery
Where stops all joy and treachery
What will be will be,
Not even a whisper of a prayer to sound
There is no more poetry – ring the curtain down.

.

Translated by Ljubica Yentl Tinska

www.sasamilivojev.com

Saša Milivojev - THERE IS NO MORE POETRY, IT'S OVER
Saša Milivojev – THERE IS NO MORE POETRY, IT’S OVER