Lutak

                                               2012.

Reči poput vatre, vetra i vode –
čije slovo vatreno stoji,
na rubu največnije slobode!
Poljubcima nebo lako oboji.
 
I mramorni kamen plaši,
umećem najženstvenijih misli.
Da prljavom haljinom – polenom praši,
zvuk kapi sa ulice pokisli;
 
Kao notama mraz je donet.
U najtopliji srca kutak,
gde odeven sam kao sonet
i dremežljivo pevam kao lutak.
 
Reči što se brane od reči,
jesu poezija divna samo.
U srži gde misao kleči
zaključaj tiho ljubav tamo.